Рам (Велико Градиште)

Координате: 44° 48′ 24″ С; 21° 20′ 01″ И / 44.806666° С; 21.3335° И / 44.806666; 21.3335
С Википедије, слободне енциклопедије

Рам
Село Рам
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаВелико Градиште
Становништво
 — 2011.Пад 255
Географске карактеристике
Координате44° 48′ 24″ С; 21° 20′ 01″ И / 44.806666° С; 21.3335° И / 44.806666; 21.3335
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 m
Рам на карти Србије
Рам
Рам
Рам на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Рам је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу на обали Дунава које се развило око истоимене утврде. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Овде је пронађено келтско светилиште старо око 3 хиљаде година.[1]

Црква Светог Архангела Михаила[уреди | уреди извор]


Историја[уреди | уреди извор]

У току Првог светског рата 1915. године у саставу 9. пешадијског пука Дунавске девизије у одбрани Стига погинуо је велики број војника из околине Великог Градишта. Споменик погинулим војницима подигнут је у Раму 2015.године.

Споменик палим борцима у борбама 1915.године

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рам живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (37,1 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1890. 348
1895. 315
1948. 419
1953. 434
1961. 409
1971. 408
1981. 393
1991. 359 319
2002. 294 364
2011. 255
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
286 97,27%
Роми
  
4 1,36%
Румуни
  
3 1,02%
Мађари
  
1 0,34%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Од насеља Рам до Банатске Паланке свакога дана саобраћа скела преко Дунава и то неколико пута у току дана . Највише полазака има током летњег периода.[5]

Скела јуна 2021. године
Поглед на Банат преко Дунава


Галерија 2021.године[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Откривено келтско светилиште у Великом Градишту („Блиц“, 19. мај 2015)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Дунав Транс ред вожње

Спољашње везе[уреди | уреди извор]