Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада

Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада
Филмски постер
Изворни наслов	Star Wars: Episode IV – A New Hope
Жанр	научна фантастика
Режија	Џорџ Лукас
Сценарио	Џорџ Лукас
Продуцент	Гари Керц
Главне улоге	Марк Хамил Харисон Форд Кари Фишер Питер Кушинг Алек Гинис
Музика	Џон Вилијамс
Директор фотографије	Гилберт Тејлор
Монтажа	Пол Хирш Марша Лукас Ричард Чу
Продуцентска кућа	Lucasfilm
Дистрибутер	20th Century Fox
Година	1977.
Трајање	121 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	11 милиона долара
Зарада	775,4 милиона долара
Претходни	Ратови звезда: Епизода III — Освета сита
Следећи	Ратови звезда: Епизода V — Империја узвраћа ударац
Веб-сајт	www.starwars.com/films/star-wars-episode-iv-a-new-hope
IMDb веза

Ратови звезда (енгл. Star Wars), такође познат под насловом Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада (енгл. Star Wars: Episode IV – A New Hope), амерички је научнофантастични филм из 1977. године, редитеља и сценаристе Џорџа Лукаса. Први је филм из саге Ратова звезда, али је четврти по хронолошком реду. Главне улоге у филму тумаче Марк Хамил, Харисон Форд, Кари Фишер, Питер Кушинг, Алек Гинис, Дејвид Прауз, Џејмс Ерл Џоунс, Ентони Данијелс, Кени Бејкер и Питер Мејхју. Смештен у измишљену галаксију којом влада тиранска Галактичка Империја, филм прати покрет отпора, познат као Побуњенички савез, чији је циљ да уништи најмоћније оружје Империје — Звезду смрти. Када принцезу Леју, вођу побуњеника, заробе империјалне снаге, Лук Скајвокер случајно долази у посед украдених планова Звезде смрти и креће у мисију да је спаси, док истовремено учи о метафизичкој моћи познатој као „Сила”, под вођством учитеља џедаја Оби-Ван Кенобија.

Лукас је добио идеју о научнофантастичном филму по узору на стрипове Флеш Гордон у време изласка његовог првог филма THX 1138 (1971), а почео је да ради на овом остварењу након реализације филма Амерички графити (1973). После бројних преправки сценарија, снимање филма почело је у марту 1976. године, на локацијама у Тунису и у студију Elstree у Хартфордширу, у Енглеској. Лукас је основао компанију за визуелне ефекте Industrial Light & Magic како би се бавила израдом специјалних ефеката за филм. Продукција се, међутим, суочила са бројним потешкоћама — глумачка екипа и сниматељи нису веровали да ће филм бити успешан, а буџет је прекорачен за три милиона долара због бројних кашњења током снимања.

Филм је изашао 25. маја 1977. у ограниченом броју биоскопа у Сједињеним Америчким Државама, али убрзо је постао блокбастерски хит, што је довело до његове шире дистрибуције. Постигао је успех код критичара, а нарочито су похваљени револуционарни визуелни ефекти. Зарадио је преко 775 милиона долара, надмашивши филм Ајкула (1975) као филм са највећом зарадом свих времена, а ову титулу је држао док га није престигао филм Е. Т. ванземаљац (1982). Био је номинован за десет Оскара (укључујући оног за најбољи филм), а победу је однео у седам категорија. Године 1989, нашао се међу првих 25 филмова које је америчка Конгресна библиотека одабрала за чување у Националном регистру филмова, као „културно, историјски или естетски значајан”. У то време, био је најскорије објављени филм у регистру и једини изабрани филм из 1970-их. Године 2004, филмски саундтрек је додат у амерички Национални регистар снимака, а годину дана касније Амерички филмски институт га је сврстао на прво место листе најбоље филмске музике свих времена. Данас, филм се сматра једним од најбољих и најважнијих остварења у историји кинематографије.

Филм је више пута реиздаван уз Лукасову подршку — најзначајније је било биоскопско „Специјално издање” за 20. годишњицу филма — које укључује многе промене, укључујући модификоване рачунарски генерисане ефекте, измењен дијалог, преправке у многим сценама, ремиксован звук и две додате сцене. Филм је постао поп-културни феномен и покренуо је читаву лепезу повезаних производа, укључујући романе, стрипове, видео-игре, атракције у забавним парковима, играчке, друштвене игре, тематску одећу и многе друге. Успех филма довео је до два критички и комерцијално успешна наставка, Империја узвраћа ударац (1980) и Повратак џедаја (1983), а касније и до трилогије преднаставака, трилогије наставака, антологијских филмова и разних спиноф телевизијских серија.

Радња

Галаксија се налази усред грађанског рата. Шпијуни су за Побуњенички савез украли планове за најмоћније оружје Галактичке Империје, Звезду смрти, огромну свемирску станицу способну да уништи читаве планете. Вођа побуњеника, принцеза Леја, има планове за Звезду смрти, али њен брод су заробиле империјалне снаге под командом Дарт Вејдера. Пре него што су је ухватили, Леја је сакрила планове у меморији дроида R2-D2, заједно са а холограмским снимком. R2-D2 је слетео на пешчану планету Татуин са дроидом C-3PO.

Дроиде су потом ухватили трговци Џаве, који су их продали фармерима Овену и Бери Ларс и њиховом нећаку Луку Скајвокеру. Док је чистио R2-D2, Лук је случајно видео део Лејине поруке, у којој она тражи помоћ Оби-Ван Кенобија. Следећег јутра, Лук сазнаје да је R2-D2 отишао да тражи Оби-Вана, и у потрази за њим сусреће Бена Кенобија, старца који живи у брдима, који му говори да је он заправо Оби-Ван. Говори Луку да је био један од џедајских витезова, бивших чувара Галактичке Републике који су владали натприродном моћи познатом као „Сила”, а које је уништила Империја. Супротно причи његовог стрица, Лук сазнаје да се његов отац борио заједно са Оби-Ваном као џедај. Оби-Ван говори Луку да је Вејдер био његов бивши ученик који је прешао на тамну страну Силе и убио Луковог оца. Оби-Ван потом даје Луку оружје његовог оца — светлосну сабљу.

Оби-Ван види Лејину поруку, у којој га она моли да однесе планове Звезде смрти на планету Олдеран, њеном оцу да их анализира. Оби-Ван позива Лука да крене са њим на Олдеран и овлада моћима Силе. Лук одбија, али се предомишља када открије да су империјални јуришници, тражећи дроиде, уништили његову кућу и убили његовог стрица и стрину. Оби-Ван и Лук унајмљују кријумчара Хана Солоа и његовог копилота, вукија Чубаку, да их одвезу на Олдеран на Хановом броду, Миленијумском соколу.

Пре него што је Соко стигне до Олдерана, заповедник Звезде смрти, велики моф Таркин, испитује Леју о локацији тајне базе побуњеника, уз претњу уништењем њене матичне планете. Када она одговори да је база на Дантуину, Таркин наређује да Олдеран буде уништен као демонстрација силе. Сокола тада заробљава империјална војска на Звезди смрти, привлачећи га вучним зраком у хангар свемирске станице. Док Оби-Ван одлази да искључи вучни зрак, Лук открива да се Леја налази на станици, и креће са Ханом и Чубаком, да је ослободи. Након што су је спасили, враћају се до Сокола. Оби-Ван гаси вучни зрак, али на путу назад до Сокола, среће Дарт Вејдера и њих двојица отпочињу двобој светлосним сабљама. Када се уверио да остатак групе може да побегне, Оби-Ван дозвољава Вејдеру да га убије, говорећи му да ће постати „моћнији него што може да замисли”. Соко бежи са Звезде смрти носећи принцезу, Хана, Лука, Чубаку и дроиде; међутим они не знају да је за брод закачена справа за праћење. Империја их на тај начин прати до скривене, праве базе побуњеника на Јавину 4.

Побуњеници анализирају планове Звезде смрти и сазнају да је слаба тачка издувни отвор на главном реактору који може бити погођен једино лаким јуришним ловцима. Лук се придружује побуњеничкој ескадрили, док Хан узима новац за њихов превоз и намерава да оде, упркос Луковом захтеву да остане и помогне у борби. Током битке, побуњеници губе велики део ескадриле, остављајући само Лука и још неколико пилота. Вејдер води ескадрилу империјалних бродова припремајући се да докрајчи Луковог ловца, али Хан се враћа и гађа империјалне ловце, притом избацивши Вејдеров брод далеко од битке. Лук чује глас Оби-Вановог духа и, користећи Силу, успешно погађа мету и уништава Звезду смрти свега неколико тренутака пре него што би она успела да уништи побуњеничку базу. На Јавину, Леја награђује Лука и Хана са медаљама за показано јунаштво.

Улоге

Главни чланак: Списак ликова из Ратова звезда

Слева надесно: Лук Скајвокер, принцеза Леја и Хан Соло

Глумац	Улога
Марк Хамил	Лук Скајвокер
Харисон Форд	Хан Соло
Кари Фишер	принцеза Леја Органа
Алек Гинис	Оби-Ван Кеноби
Питер Кушинг	велики моф Таркин
Ентони Данијелс	C-3PO
Кени Бејкер	R2-D2
Питер Мејхју	Чубака
Дејвид Прауз	Дарт Вејдер
Џејмс Ерл Џоунс (глас)
Фил Браун	Овен Ларс
Шила Фрејзер	Беру Ларс

Продукција

Развој

Џорџ Лукас, творац Ратова звезда

Џорџ Лукас је добио идеју за свемирску оперу још пре 1971. године. Према речима Марка Хамила, Лукас је желео да је сними пре свог филма Амерички графити из 1973. године. Његов првобитни план био је да екранизује свемирско-авантуристичке стрипове Флеш Гордон, који су га фасцинирали још од детињства. Лукас је покушао да откупи права, али их је већ био купио продуцент Дино де Лаурентис. Затим је открио да је Флеш Гордон био инспирисан серијом књига Џон Картер, које је написао Едгар Рајс Бароуз, творац Тарзана. Сам Бароуз је, пак, био под утицајем романа Гуливер на Марсу из 1905. године, који је написао Едвин Арнолд. Лукас је узео концепт „научне фантастике с елементима фантазије” и почео да развија оно што ће касније назвати „свемирском фантастиком”.

У мају 1971, Лукас је убедио директора студија United Artists, Дејвида Пикера, да ризикује са два његова филмска пројекта: Америчким графитима и свемирском опером. Иако је потписао уговор за два филма, студио је на крају одбио да сними Америчке графите. Овај филм је преузео Universal Pictures, а Лукас је наредне две године провео радећи на њему — што се испоставило као огроман успех. У јануару 1973. почео је да пуно радно време посвећује свемирској опери. Започео је процес измишљања необичних имена за ликове и места. До коначне верзије сценарија многа имена је одбацио, али су се нека ипак нашла у финалној верзији филма и његовим наставцима. Из својих раних белешки саставио је двостранични синопсис под насловом Дневник Вилова (енгл. Journal of the Whills), који је говорио о Си-Џеј Торпу, шегрту „Џедај-Бендуа”, кога је подучавао легендарни Мејс Винди. Лукас је, међутим, сматрао да би та прича била превише тешка за разумевање.

Дана 17. априла 1973. почео је да пише нацрт сценарија од 13 страна под насловом Ратови звезда, који је имао наративне паралеле са филмом Скривена тврђава, редитеља Акире Куросаве, из 1958. године. Касније је објаснио да Ратови звезда нису прича о будућности, већ фантазија ближа бајкама браће Грим него филму 2001: Одисеја у свемиру. Рекао је да му је мотивација била да младима пружи „поштен, здрав фантазијски живот” какав је имала његова генерација. Желео је да филм понуди „романсу, авантуру и забаву које су некада биле присутне у сваком филму”.

Иако су у студију United Artists били импресионирани невиношћу приче и сложеношћу Лукасовог измишљеног света, одбили су да финансирају пројекат. Лукас и продуцент Гари Керц затим су представили пројекат студију Universal Pictures, који је финансирао Америчке графите. Universal је признао да филм има потенцијал, али је сумњао у Лукову способност да оствари своју визију. Керц је касније тврдио да су одбијени углавном због негативног става директора Universal-а, Луа Васермана, према научној фантастици и слабе популарности тог жанра у то време. Френсис Форд Копола је потом пројекат понудио одељењу Paramount Pictures-а, којим је управљао заједно са Питером Богдановичем и Вилијамом Фридкином, али је Фридкин посумњао у Лукасову способност као редитеља, па су обојица одбили да финансирају филм. Walt Disney Productions такође је одбио пројекат.

Филм је на крају прихватио 20th Century Fox у јуну 1973. године. Председник студија, Алан Лад Млађи, није разумео техничке аспекте пројекта, али је веровао у Лукасов таленат. Лукас је касније изјавио да је Лад инвестирао у њега, а не у сам филм. Уговор са студијом омогућио му је 150.000 долара за писање и режију филма. У августу 1973, филм Амерички графити је остварио огроман комерцијални успех, што је Лукасу дало моћ да поново преговара о условима уговора и добије контролу над правима на мерчандајзинг и наставке.

Писање

То је наслага и остатак свега из периода када сам имао дванаест година. Све књиге, филмови и стрипови које сам волео као дете. Радња је једноставна — добро против зла — и филм је замишљен да садржи све забавне и фантастичне ствари које памтим из детињства. Реч која најбоље описује овај филм је — забава.

—Џорџ Лукас, 1977.

Од јануара 1973. године, када је започео процес писања, Џорџ Лукас је написао четири различите верзије сценарија за Ратове звезда, тражећи, како је сам рекао, „праву комбинацију састојака, ликова и заплета”. До маја 1974, проширио је првобитни нацрт сценарија на 132 странице, у грубој радној верзији у којој су се појавили појмови попут сита, Звезде смрти, као и генерала по имену Аникин Старкилер. Потом је Старкилера претворио у младића, а генерала — који је у тој верзији потицао из породице патуљака — у споредни лик. Лукас је замислио Хана Солоа као великог зеленог ванземаљца са шкргама, док је лик Чубаке засновао на свом аљаском маламуту по имену Индијана, који му је често „помагао у пилотирању”” седећи на сувозачевом месту. Управо по том псу касније је назван Индијана Џоунс.

Лукас је у јануару 1975. завршио другу верзију сценарија под насловом Авантуре Старкилера, епизода I: Ратови звезда. У овој верзији је направио бројна поједностављења и увео младог јунака са фарме, Лука Старкилера, који је имао неколико браће. Аникин је постао његов отац — мудри џедај који се појављује тек на крају приче. Ране верзије ликова Хана Солоа и Чубаке већ су биле сличне оним у коначној верзији филма. У овом сценарију први пут се појављују Сила, као мистична енергија, идеја о џедају који прелази на тамну страну, и древни џедај који је постао први сит. Сценарио је такође укључио и мајстора џедаја са сином који тренира код очевог пријатеља, што ће постати основа за крајњи филм и оригиналну трилогију. Ова верзија је имала више обележја бајке него акционог авантуристичког филма, и завршавала се текстом који је најављивао следећи део серијала. Лукасов други сценарио имао је више од 200 страница, што га је навело да причу подели на више филмова — више трилогија.

При писању треће верзије сценарија, Лукас је био под утицајем стрипова, романа Хобит Џ. Р. Р. Толкина, књигом Херој са хиљаду лица Џозефа Кембела, Златном граном Џејмса Џорџа Фрејзера и књигом Значење бајки Бруна Бетелхајма. Аутор Мајкл Камински довео је у питање утицај Бетелхајма, тврдећи да његова књига није ни била објављена у време снимања филма, док је Џ. В. Ринзлер спекулисао да је Лукас можда добио један примерак унапред. Камински је такође писао да су Лукас и други преувеличали Кембелов утицај на Ратове звезда и да је Лукасов други нацрт био „још ближи Кембеловој структури” него трећи.

Лукас је тврдио да је написао верзију сценарија дугу 250–300 страница, која је оцртавала читаву оригиналну трилогију. Када је схватио да је прича предуга за један филм, одлучио је да је подели у три дела. Та подела створила је потешкоће у првом филму, јер је морао да искористи крај предвиђен за Повратак џедаја — због тога се Звезда смрти појављује у оба филма. До 1975. године, Лукас је замислио трилогију која се завршава уништењем Империје и могућим преднаставком о младом Оби-Вану. Након што су Ратови звезда постигли огроман успех, Lucasfilm је објавио да је Лукас већ написао још дванаест прича о Луку Скајвокеру, које су, према продуценту Гарију Керцу, биле одвојене авантуре, а не прави наставци.

Дана 27. фебруара 1975, студио 20th Century Fox је филму одобрио буџет од 5 милиона долара, који је касније повећан на 8,25 милиона долара. Лукас је затим почео да пише сценарио узимајући у обзир буџетска ограничења, осмисливши „јефтин, коришћен изглед” свемирских бродова и технологије. Пошто је студио управо био угасио свој одељење за специјалне ефекте, Лукас је смањио број захтевних ефеката у сценарију. Коначна трећа верзија, од 1. августа 1975, носила је назив Ратови звезда: Из авантура Лука Старкилера. Она је већ садржала готово све кључне елементе коначног филма, уз мање разлике у ликовима и окружењима. Лук је био јединац, његов отац је већ био мртав, а о њему се старао човек по имену Бен Кеноби. Овај сценарио је потом прерађен у четврту и завршну верзију, датирану на 1. јануар 1976, под насловом Авантуре Лука Старкилера преузете из Дневника Вилова, Сага I: Ратови звезда. Лукасу су у ревизији помогли његови пријатељи Глорија Кац и Вилард Хајк.

Лукас је завршио сценарио у марту 1976, баш када је почело снимање. Тада је променио Луково презиме из Старкилер у Скајвокер, а наслов у Ратови звезда. За уводни текстуални пролог Лукас је првобитно написао шест пасуса са по четири реченице. Када је то показао пријатељу, редитељу Брајану де Палми, овај га је описао као „потпуну бесмислицу” која „траје бесконачно дуго”. Де Палма и сценариста Џеј Кокс помогли су му да га уреди у коначни облик, који садржи само четири реченице.

Кастинг

Лукас је имао склоност ка ангажовању непознатих (или релативно непознатих) глумаца, што га је навело да за главне улоге изабере Марка Хамила и Кари Фишер. За улогу Лука су такође разматрани Роби Бенсон, Роберт Инглунд, Вилијам Кат, Курт Расел и Чарлс Мартин Смит, а за улогу Леје Карен Ален, Ејми Ирвинг, Тери Нан, Синди Вилијамс и Линде Перл. Џоди Фостер је такође била у игри, али је одбила улогу јер је била под уговором са Дизнијем. Ку Старк је такође разматрана за Леју, али је уместо тога добила улогу Лукове пријатељице Кејми Марстрап, лика који није ушао у финалну верзију филма.

Лукас је у почетку био против тога да Харисона Форда ангажује за улогу Хана, пошто је са њим већ радио на Америчким графитима и није желео познато лице. Уместо тога, замолио га је да чита реплике са другим глумцима током аудиција. Међутим, на крају је постао уверен да је Форд прави избор и дао му је улогу. Међу глумцима који су, наводно, били разматрани за улогу Хана били су Џејмс Кан, Чеви Чејс, Роберт де Ниро, Ричард Драјфус, Стив Мартин, Бил Мари, Џек Николсон, Ник Нолти, Берт Ренолдс, Курт Расел, Роберт Инглунд, Силвестер Сталоне, Џон Траволта, Кристофер Вокен, Глин Терман и Пери Кинг, који је касније позајмио глас Хану у радио-драматизацији. Ал Пачино је одбио улогу јер, како је рекао, није разумео сценарио.

Лукас је схватио да му је потребна позната звезда за улогу Оби-Вана. Разматрао је Питера Кушинга за ту улогу, али је проценио да би његове оштре црте лица боље одговарале негативцу Таркину. Продуцент филма, Гари Керц, сматрао је да је потребан снажан карактерни глумац који би могао да унесе „стабилност и тежину” у лик Оби-Вана. Пре него што је Алек Гинис добио улогу, разматран је јапански глумац Тоширо Мифуне — звезда многих филмова Акире Куросаве. Његова ћерка, Мика Китагава, касније је изјавила да је њен отац „имао пуно самурајског поноса” и да је одбио улоге Оби-Вана и Дарт Вејдера јер је мислио да ће Ратови звезда користити јефтине специјалне ефекте и тако „обесмислити слику самураја”. Лукас је касније признао да је Гинис инспирисао глумце и екипу да уложе више труда, што је значајно допринело завршетку снимања. Форд је касније изјавио да се дивио Гинисовој припремљености, професионализму и љубазности према колегама, рекавши да је имао „јасан осећај за то како треба служити причи”. Поред хонорара, Гинис је добио и 2,25% зараде од биоскопских прихода, што га је касније учинило веома имућним.

Ентони Данијелс је изјавио да је пожелео улогу C-3PO-а након што је видео скицу лика коју је направио Ралф Маквори и био погођен „рањивошћу” на лицу дроида. Он је испрва требало да га глуми само у физичком смислу, док је Лукас намеравао да ангажује другог глумца за глас. Према Данијелсу, тридесет познатих глумаца се пријавило — међу њима и Ричард Драјфус и Мел Бланк — али је он ипак добио и ту улогу, након што је један од глумаца предложио Луксу да му дозволи да говори сопственим гласом.

Кени Бејкер (R2-D2) и Питер Мејхју (Чубака) изабрани су углавном због својих висина. Висок 112 cm, Бејкер је добио понуду за улогу чим је упознао Лукаса, али ју је неколико пута одбио пре него што је прихватио. Звукови које испушта R2-D2 настали су тако што је звучни дизајнер Бен Берт имитирао бебине гласове, снимао их преко интеркома, а затим миксовао и синтетизовао. Мејхју се прво пријавио за улогу Вејдера, али је ту улогу добио Дејвид Прауз. Када су Лукас и Керц видели његову висину од 221 cm, одмах су га ангажовали као Чубаку. Мејхју је моделовао своју глуму по понашању животиња које је посматрао у зоолошким вртовима.

Праузу је у почетку понуђена улога Чубаке, али је одбио јер је желео да игра негативца. Он је физички тумачио Вејдера, али је Лукас сматрао да његов енглески нагласак није био прикладан за улогу и ангажовао је Џејмса Ерла Џоунса за глас. Лукас је разматрао Орсона Велса, али се плашио да би његов препознатљив глас био превише познат публици. Џоунс није био потписан у одјавној шпици све до 1983, (мада јесте у телевизијском специјалу Ратови звезда: Празнични специјал из 1978). По изласку филма, публика и критичари су одмах препознали Џоунсов глас као незамењив за Дарт Вејдера.

Сценографија

Током припрема за снимање, Лукас је ангажовао више концептуалних дизајнера: Колина Кентвела, који је визуализовао прве моделе свемирских бродова; Алекса Тавулариса, који је на основу раних верзија сценарија направио скице сцене; и Ралфа Макворија, који је осмислио концептуалне слике ликова, костима, предмета и пејзажа. Макворијеве слике помогле су студију да визуелно замисли филм, што је позитивно утицало на њихову одлуку да финансирају пројекат. Његове илустрације поставиле су и визуелни тон за Ратове звезда и остатак оригиналне трилогије.

Проблем са будућношћу у већини футуристичких филмова је у томе што увек изгледа ново, чисто и сјајно... А за истинску уверљивост потребна је „искоришћена будућност”.

— Џорџ Лукас о естетици Ратова звезда

Лукас је желео да створи сценографију и сетове (засноване на Макворијевим сликама) који се до тада нису појављивали у научнофантастичним филмовима. За сценографе је ангажовао Џона Берија и Роџера Кристијана, који су у то време радили на филму Срећна дама (1975). Кристијан се касније присећао да Лукас није желео да ишта у Ратовима звезда изгледа упадљиво или превише ново, већ је желео да „све делује стварно и коришћено”. У тој естетици „искоришћене будућности”, сви предмети, бродови и грађевине повезане са Татуином и побуњеницима изгледају старо и похабано, док су империјалне конструкције чистије и технолошки савршеније. Лукас је веровао да ће такав приступ дати већу уверљивост фиктивним местима у филму, а Кристијан је био одушевљен том идејом.

Бери и Кристијан почели су сарадњу са Лукасом пре него што је филм добио финансирање од студија. Неколико месеци радили су у студију у Лондону, са врло ограниченим буџетом, планирајући како да направе сетове и реквизите. Према Кристијановим речима, најтежи је био сет Миленијумског сокола. Он је хтео да унутрашњост брода подсећа на подморницу, па је користио јефтине остатке авионских делова да би постигао жељени ефекат. Изградња сетова је касније премештена у студио Elstree у Хертфордширу, где је Бери направио тридесет различитих сетова. Свих девет звучних сцена у студију било је потребно да би се сместиле измишљене планете, свемирски бродови, пећине, контролне собе, кантине и ходници Звезде смрти. Побуњеничка база била је толико велика да је морала бити изграђена у оближњем студију Shepperton, који је тада имао највећу звучну сцену у Европи.

Снимање

Године 1975, Лукас је основао компанију за визуелне ефекте Industrial Light & Magic (ILM) након што је открио да је одељење за визуелне ефекте студија Fox било укинуто. ILM је започео рад на Ратовима звезда у једном складишту у Ван Најсу, у Калифорнији. Већина визуелних ефеката користила је пионирску технику дигиталне контроле покрета камере коју су развили Џон Дајкстра и његов тим, а која је стварала илузију величине употребом малих модела и споро покретаних камера. Та технологија је данас позната као „Дајкстрафлекс систем”.

Визуелно, Лукас је желео да Ратови звезда имају „етерични квалитет” бајке, али и „ванземаљски изглед”. Надао се да ће постићи „наизгледну противречност — чудне графике фантазије комбиноване са осећајем документарца”. Његов први избор за директора фотографије био је Џефри Ансворт, који је радио на филму 2001: Одисеја у свемиру. Ансворт је у почетку прихватио посао, али се на крају повукао да би радио на филму Висентеа Минелија A Matter of Time (1976). На његово место дошао је Гилберт Тејлор, који је надгледао снимање филмова Доктор Стрејнџлав и A Hard Day’s Night (оба из 1964). Лукас је био одушевљен Тејлоровим радом на оба филма, описујући их као „ексцентрично снимљене филмове са снажним документарним призвуком”.

Када је снимање почело, Лукас и Тејлор често су се свађали. Тејлор је одбијао Лукасова упутства у вези са осветљењем, верујући да Лукас прелази своје границе када даје прецизне инструкције — понекад чак сам премештајући светла и камере. Након што су руководиоци Fox-а изразили незадовољство због „меког фокуса” визуелног стила филма, Тејлор је променио приступ, што је разбеснело Лукаса. Керц је изјавио да Лукасова неспособност да препусти задатке другима потиче из његовог искуства са режирањем нискобуџетних филмова, где је морао да буде укључен у све аспекте продукције. Тејлор је тврдио да га је Лукас избегавао, што га је навело да самостално доноси одлуке о томе како ће филм бити сниман.

Хотел Сиди Дрис, подземна грађевина коришћена за Луков дом на Татуину

Првобитно је Лукас замислио Татуин као планету џунгли, па је Керц отпутовао на Филипине да потражи погодне локације. Међутим, сама помисао да ће морати да проведе месеце снимајући у џунгли учинила је Лукаса нелагодним, па је одлучио да Татуин претвори у пустињску планету. Керц је потом истражио различите пустињске пределе широм света и на крају одлучио да ће јужни део Туниса, на ивици Сахаре, бити идеалан за снимање Татуина. Главно снимање започело је у Шот ал Џериду 22. марта 1976. године. У међувремену, грађевинска екипа у оближњем Таузару провела је осам недеља правећи додатне татуинске сетове. Сцене Луковог дома на Татуину снимане су у хотелу Сиди Дрис у Матмати. Додатне сцене Татуина снимане су у Долини смрти у Сједињеним Америчким Државама.

Филмска екипа у Тунису се суочила са бројним проблемима. Продукција је већ током прве недеље каснила због кварова реквизита и електронских уређаја. Даљински контролисани модели R2-D2 радили су веома лоше. Лева нога костима C-3PO-а, који је носио Ентони Данијелс, поломила се и повредила му стопало. Ретка зимска олуја са кишом погодила је земљу и додатно пореметила снимање. После две и по недеље снимања у Тунису, продукција се преселила у студио Elstree у Лондону, где су снимане ентеријерне сцене.

Керц је Лукаса описао као стидљивог усамљеника који не ужива у раду са великом филмском и глумачком екипом. Према речима Кари Фишер, Лукас је глумцима давао веома мало упутстава, а када би нешто рекао, то су најчешће биле речи „брже” и „интензивније”. Према британским законима, снимање је морало да се заврши до 17:30, осим ако је Лукас био усред снимања, у ком случају је могао да замоли екипу да остане још 15 минута. Ипак, његови захтеви су најчешће били одбијани. Већина британске екипе сматрала је Ратове звезда филмом за децу, а глумци понекад нису озбиљно схватали пројекат. Кени Бејкер је касније признао да је мислио да ће филм доживети неуспех.

Сцене са побуњеничком базом на Јавину 4 снимане су у археолошком налазишту Тикал у Гватемали

Према речима Тејлора, било је немогуће осветлити сетове у студију Elstree на уобичајен начин. Био је приморан да разбија зидове, плафоне и подове, постављајући кварцне лампе у отворе које је направио. Такав систем осветљења омогућио је Лукасy да снима готово у било ком правцу без потребе за поновним комплетним осветљавањем сцене. Свеукупно је снимање у Британији трајало четрнаест и по недеља.

Кад је једном приликом посетио енглеску туристичку агенцију, Лукас је видео плакат са приказом Тикала у Гватемали и одлучио да ту локацију искористи за месец Јавин 4. Сцене побуњеничке базе на Јавину снимане су у локалним мајанским храмовима. Анимацију планова Звезде смрти приказаних у бази израдио је компјутерски програмер Лари Кјуба, користећи програмски језик GRASS. То је била једина дигитална компјутерска анимација употребљена у оригиналној верзији Ратова звезда. Визуелна симулација Јавина 4 који орбитира око своје матичне планете направљена је на Scanimate аналогном компјутеру. Сви остали компјутерски екрани и нишански прикази у филму били су симулирани компјутерски графички ефекти, направљени преддигиталним методама, као што су ручно цртана анимација са позадинским осветљењем.

Иако Оби-Ван у првобитној верзији сценарија није умро, Алеку Гинису се нису свидели дијалози свог лика и, по сопственом признању, молио је Лукаса да га „уклони” из приче. Лукас је, међутим, тврдио да је уметнуо Обија-Ванову смрт јер лик више није имао сврху након двобоја са Вејдером.

У студију Fox, Алан Лад је био под сталним надзором управног одбора због компликованог сценарија и растућег буџета филма. Након што су филмски ствараоци затражили више од првобитних 8 милиона долара, Керц је изјавио да су се руководиоци „помало уплашили”. Према његовим речима, екипа је провела две недеље састављајући нови буџет. Пошто је пројекат каснио, Лад је поручио Лукасy да мора да заврши снимање у року од недељу дана, иначе ће бити обустављено. Екипа се затим поделила у три јединице, којима су руководили Лукас, Керц и Роберт Вотс, супервизор продукције. Под тим новим системом, успели су да испуне рок студија.

У оригиналном сценарију појављивао се Џаба Хат као човек, али је лик уклоњен због ограничења буџета и времена. Идеја да Џаба буде ванземаљац појавила се тек када је започет рад на поновном издању Ратова звезда током 1979. године. Лукас је касније тврдио да је желео да преко снимка глумца дода стоп-моушн створење, што је сличним ефектом остварио коришћењем компјутерски генерисаних слика у специјалном издању из 1997. године. Према речима глумца Пола Блејка, који је играо Грида, његов лик је настао као последица избацивања сцене са Џабом.

Током снимања, глумци су често покушавали да насмеју Лукаса, који је често изгледао депресивно и исцрпљено. У једном тренутку, пројекат је постао толико напоран да су Лукасу дијагностиковани повишен притисак и исцрпљеност, а лекари су га упозорили да мора да смањи ниво стреса. Постпродукција је била једнако стресна због све већег притиска студија. Додатни проблем настао је када је Марк Хамил у саобраћајној несрећи задобио видљиве ожиљке на лицу, што је ограничило број накнадних снимања са његовим ликом.

Постпродукција

Ратови звезда су првобитно били заказани за излазак 25. децембра 1976. године, али су кашњења у продукцији померила премијеру на средину наредне године. Монтажер Џон Џимпсон почео је да сече филм док је Лукас још снимао у Тунису; како је сам Лукас приметио, монтажер се нашао у „немогућој позицији” јер му није објаснио материјал који је снимао. Када је погледао Џимпсонову прву грубу верзију, Лукас је осетио да је избор кадрова био упитан. Имао је утисак да Џимпсон није разумео филм нити његов стил режије, и временом је све више био незадовољан његовом монтажом. Усред продукције, Лукас је отпустио Џимпсона и заменио га Полом Хиршом, Ричардом Чуом и својом тадашњом супругом, Маршом Лукас. Нови монтажни тим је сматрао да Џимпсонова верзија није била узбудљива, па су настојали да филму дају више динамике.

Џимпсонова груба монтажа Ратова звезда (често називана „Изгубљена верзија”) значајно се разликовала од коначне. Писац Дејвид Вест Рејнолдс описује ту верзију као „споријег ритма” и процењује да је садржала 30–40% другачијег материјала у односу на финалну верзију. Иако су већина разлика биле дужe сцене или алтернативни кадрови, постојале су и сцене које су потпуно уклоњене ради убрзавања приче. Најпознатије међу њима биле су сцене на Татуину, када се Лук први пут појављује. Те сцене, смештене у град Анкорхед, приказивале су Луков свакодневни живот међу пријатељима и начин на који на њих утиче свемирска битка изнад планете. Уведен је и лик Бигса Дарклајтера, Луковог најбољег пријатеља који одлази да се придружи побуњеницима. Хирш је изјавио да су сцене уклоњене јер су у првим минутима филма преносиле превише информација и уводиле сувише паралелних линија радње. Њихово избацивање такође је помогло да се Ратови звезда разликују од Лукасовог претходног филма; Алан Лад је избрисане сцене назвао „Америчким графитима у свемиру”. Лукас је такође желео да наративни фокус пребаци на C-3PO-а и R2-D2-а на почетку филма, објашњавајући да је идеја да „првих пола сата филма буде углавном о роботима” била веома смела.

У међувремену, ILM је имао великих потешкоћа да оствари дотад невиђене специјалне ефекте. Компанија је потрошила половину свог буџета на четири кадра које је Лукас оценио као неприхватљиве. Са стотинама преосталих снимака, ILM је морао да заврши годину дана посла за само шест месеци. Да би инспирисао тим, Лукас је спојио снимке ваздушних борби из старих ратних филмова, помоћу којих је визуелно објаснио своју визију сцена у Ратовима звезда. Експлозију Звезде смрти створили су Брус Логан, уметник специјалних ефеката, и Џо Вискосил, стручњак за пиротехнику. Да би симулирали експлозију у бестежинском простору, Логан је усмерио брзинску камеру нагоре ка серији минијатурних бомби које је Вискосил направио од црног барута, бензина, титанијумских опиљака и напалма. Камера је била окружена плочом од шперплоче, са отвором за сочиво прекривеним стаклом.

Бен Берт, дизајнер звука, саставио је библиотеку звукова коју је Лукас називао „органским саундтреком”. Звукови бластерa настали су модификовањем звука ударања у затегнут челични кабл. Звук светлосних сабљи био је комбинација зујања мотора филмског пројектора и интерференције ТВ пријемника на микрофон без заштите. Берт је случајно открио потоњи ефекат док је тражио звиждући, варничави звук који би додао звуку мотора пројектора. За Чубакин глас, Берт је спојио звукове медведа, јазавца, лава, фоке и моржа. Звук Вејдеровог дисања добијен је дисањем кроз маску за роњење, што је касније инспирисало идеју да је Вејдер жртва опекотина. Филм је миксован у новом шестоканалном стерео систему, који је развила компанија Dolby Laboratories, назван „бејби бум”, где је централни канал био за дијалоге, а бочни канали за дубоке бас ефекте.

У фебруару 1977, Лукас је приказао рану верзију филма извршним директорима Fox-а, неколицини пријатеља редитеља, као и Роју Томасу и Хауарду Чејкину из Marvel Comics-а, који су припремали стрип адаптацију Ратова звезда. Та верзија имала је другачији уводни текст и користила Праузов глас за Вејдера. Недостајала је већина специјалних ефеката: ручно нацртaне стрелице замењивале су бластер зраке, а снимци ваздушних битака из Другог светског рата служили су као замена за свемирске битке између империјалних ловаца и Миленијумског сокола. Неколико Лукасових пријатеља није разумело филм, што га је разочарало; чак је и Марша Лукас признала да је у почетку била незадовољна, описавши га као „научнофантастичну верзију филма At Long Last Love”. Међутим, Стивену Спилбергу се свидео филм и веровао је да је недостатак одушевљења других проистекао из тога што специјални ефекти још нису били завршени. Насупрот томе, Лад и други извршни директори студија били су одушевљени; продукцијски директор Гарет Виган описао је пројекцију као „најневероватнији дан у мом животу”. Лукас, навикнут на негативне реакције руководилаца, био је изненађен и дубоко охрабрен.

Лад је невољно пристао да одобри додатно финансирање од 50.000 долара. Тим је такође довршио додатне студијске сцене за кантину у Мос Ајслију.

Ратови звезда су завршени мање од недељу дана пре премијере, која је одржана 25. маја 1977. године. Како су се сви елементи филма уклопили у последњем тренутку, Лукас је касније изјавио да рад на филму није завршен, већ једноставно „напуштен”. Филм је започет са буџетом од 8 милиона долара, а коначни износ достигао је 11 милиона долара.

Музика

Лукас је у почетку планирао да у Ратовима звезда користи већ постојећу музику, уместо оригиналне партитуре. Пошто је филм приказивао ванземаљске светове, веровао је да је препознатљива музика неопходна како би се створио осећај познатости. Ангажовао је Џона Вилијамса као музичког саветника и показао му збирку оркестарских композиција које је намеравао да употреби за саундтрек. Након што га је Вилијамс убедио да би оригинална музика била далеко боље решење, Лукас му је поверио задатак да је компонује. Неколико готових Вилијамсових композиција ипак је било под утицајем Лукасoвих првобитних избора — тема са почетка филма инспирисана је музиком из филма Kings Row (1942), коју је компоновао Ерих Волфганг Корнголд, док је „Пустиња Татуина” била надахнута музиком из филма Крадљивци бицикла, коју је компоновао Алесандро Чикоњини. Лукас је касније порекао да је икада разматрао употребу већ постојеће музике за филм.

Током дванаест дана у марту 1977, Вилијамс је са Лондонским симфонијским оркестром снимио музику за Ратове звезда. Саундтрек је објављен на двострукој long play плочи исте године, под етикетом компаније 20th Century Fox Records. Те године издата је и аудио-драма The Story of Star Wars, адаптација филма у којој су коришћени делови оригиналне музике, дијалога и звучних ефеката.

Године 2005, Амерички филмски институт прогласио је музику из Ратова звезда најбољом филмском партитуром свих времена.

Филмске и књижевне алузије

Пре него што је створио Ратове звезда, Џорџ Лукас је желео да сними филм по стрипу Флеш Гордон, али није успео да добије права. Ратови звезда због тога садрже бројне елементе који очигледно потичу из Флеша Гордона — попут сукоба између побуњеника и Империје, спајања митологије и футуристичке технологије, прелаза између сцена у виду „брисања екрана” (енгл. wipe transition), као и уводног текста на почетку филма. Лукас је, наводно, био под утицајем и књиге Херој са хиљаду лица Џозефа Кембела, као и филма Скривена тврђава (1958) Акире Куросаве. Тим Роби је такође сугерисао да је кавга у кантини у Мос Ајслију инспирисана Куросавином Телесном стражом (1961), а да је сцена у којој се Лук и пријатељи крију у поду Миленијумског сокола заснована на наставку тог филма, Санџуро (1962).

Ратови звезда се често упоређују и са серијом романа Дина Френка Херберта. Оба света имају пустињске планете — Ратови звезда имају Татуин, док Дина има Аракис, извор „зачина” који продужава живот. У Ратовима звезда се помињу „рудници зачина” и „брод за транспорт зачина”. Џедајске менталне трикове неки су упоредили са „Гласом” — контролишућом способношћу којом располажу Бенегесериткиње у Хербертовим романима. Стриц Овен и стрина Беру баве се „узгојем влаге”, док Слободњаци на Аракису користе уређаје за сакупљање и рециклирање малих количина воде. Херберт је касније изјавио да је редитељ Дејвид Линч, који је 1984. режирао филмску адаптацију Дине, имао потешкоћа јер су „Ратови звезда већ искористили толико тога из Дине”. Херберт и Линч су идентификовали „шеснаест тачака поклапања” између два универзума и тврдили да сличности не могу бити случајне.

Брајан Јанг је 2013. године у тексту за StarWars.com указао на бројне паралеле између Лукасoве свемирске опере и ратног филма The Dam Busters (1955). У Ратовима звезда, побуњенички пилоти нападају Звезду смрти спуштајући се у ров и покушавајући да испале торпеда у мали издувни отвор; у филму The Dam Busters, британски бомбардери лете уз тешко брањене резервоаре, гађајући их специјалним бомбама како би паралисали немачку индустрију; интересантно, директор фотографије Ратова звезда, Гилберт Тејлор, снимао је специјалне ефекте и за тај филм. Лукас је користио исечке из тог филма и из филма 633 Squadron (1964), још једног ратног филма са завршним нападом кроз уске фјордове, како би својим сарадницима показао визију ваздушних битака у Ратовима звезда. Такође је примећено да завршна церемонија у Ратовима звезда снажно подсећа на сцене из нацистичког пропагандног филма Тријумф воље (1935).

Новинар и блогер Мартин Белам уочио је сличности између пристанишне платформе Звезде смрти и пристанишне платформе свемирске станице у филму 2001: Одисеја у свемиру. Јанг је 2014. године указао и на бројне паралеле између Лукасoве свемирске саге и филма Метрополис (1927). Ратови звезда такође се често пореде и са Чаробњаком из Оза (1939).

Маркетинг

Оригинални логотип Ратова звезда, који је осмислио Ден Пери

Првобитни логотип који је осмислила Сузи Рајс

Коначна верзија логотипа Ратова звезда, коју је осмислила Сузи Рајс

Док је филм још био у продукцији, наручен је логотип од Дена Перија, дизајнера уводних шпица који је раније радио на филмовима Истеривач ђавола (1973) и Таксиста (1976). Пери је направио логотип који се састојао од великих слова испуњених звездама, постављених под благим нагибом ка тачки ишчезавања. Графика је била осмишљена тако да прати исту перспективу као и уводни текст на почетку филма. На крају, Перијев логотип није употребљен у самој уводној шпици филма, али је широко коришћен у штампаним рекламама пре изласка филма и на биоскопским натписима.

Логотип који је на крају изабран за употребу на екрану потиче из промотивне брошуре коју је 20th Century Fox 1976. дистрибуирао власницима биоскопа. Брошуру је дизајнирала Сузи Рајс, млада уметничка директорка у рекламној агенцији Seiniger Advertising из Лос Анђелеса. При посети студију ILM у Ван Најсу, Лукас јој је дао упутство да направи „веома фашистички” лого који би уливао страхопоштовање код гледаоца. Рајсова је у почетној верзији користила модификовани фонт Helvetica Black са обрисима слова. Након Лукасoвих сугестија, спојила је слова S и T у речи STAR и R и S у речи WARS. Керц је био одушевљен њеним решењем и изабрао га је уместо Перијевог дизајна за уводну шпицу, након што је благо заоблио оштре врхове слова W. Логотип Ратова звезда постао је један од најпрепознатљивијих у историји филма, иако Рајсова није била потписана у одјавној шпици.

За америчко издање филма, Fox је наручио промотивни постер од рекламне агенције Smolen, Smith and Connolly. Агенција је ангажовала уметника Тома Џанга и као почетну идеју му задала фразу „добро против зла”. Његов плакат, познат као „Стил А”, приказује Лука у херојској пози, како подиже блиставу светлосну сабљу изнад главе, док Леја стоји нешто ниже, а иза њих се надвија огроман приказ Вејдерове кациге. Неки руководиоци студија сматрали су овај постер „превише мрачним”, па су ангажовали браћу Хилдебрант, познате уметнике фантастике, да га прилагоде за британско тржиште. Када је филм почео да се приказује у британским биоскопима, коришћен је њихов „Стил Б” плакат. Неколико месеци касније, Fox и Lucasfilm одлучили су да филм промовишу реалистичнијим приказом главних ликова и наручили нови дизајн од Тома Чантрела. Два месеца након премијере, плакат браће Хилдебрант замењен је Чантреловом верзијом „Стил Ц” у биоскопима широм Уједињеног Краљевства.

Fox није обезбедио значајну маркетиншку подршку филму, осим лиценцираних мајица и плаката. Маркетиншки директор филма, Чарли Липинкот, морао је да потражи друге могућности за промоцију. Успео је да обезбеди уговор са Marvel Comics-ом за стрип адаптацију филма и са издавачком кућом Del Rey Books за новелизацију. Као љубитељ научне фантастике, Липинкот је искористио своје контакте да промовише филм на San Diego Comic-Con-у и унутар заједнице љубитеља научне фантастике.

Тизер трејлер филма објављен је крајем 1976. године, а његов наратор је био Малаки Трон.

Приказивање

Рејтинг филма

Када је филм поднет одбору за оцену филмова Америчке филмске асоцијације, гласови за филмски рејтинг били су равномерно подељени између категорија G (погодно за све узрасте) и PG (препоручује се присуство родитеља). У необичном потезу, Fox је затражио строжу, PG ознаку — делимично зато што је сматрао да је филм превише застрашујућ за малу децу, али и зато што се плашио да би тинејџери ознаку G могли сматрати „детињастом”. Маркетинг директор Lucasfilm-а, Чарли Липинкот, подржао је став Fox-а након што је на пробној пројекцији видео како се једно петогодишње дете узнемирило током сцене у којој Дарт Вејдер дави капетана побуњеника. Иако је одбор у почетку био за то да филм добије ознаку G, променио је одлуку након званичног захтева студија и доделио филму ознаку PG.

Прва јавна пројекција

Прва јавна пројекција Ратова звезда одржана је 1. маја 1977. године у биоскопу „Northpoint Theatre” у Сан Франциску, истом месту где је четири године раније одржано пробно приказивање Лукасoвог филма Амерички графити.

Биоскопска дистрибуција

Лукас је желео да филм буде објављен у мају, током викенда Дана сећања. Према речима извршног директора Fox-а, Гарета Вигана: „Нико до тада никада није избацио летњи филм пре краја школске године.” Лукас је, међутим, веровао да ће излазак филма током школске године помоћи да се вести о њему лакше прошире међу децом. Fox је на крају одредио датум премијере за 25. мај, среду пре празничног викенда. Ипак, врло мали број биоскопа био је заинтересован да прикаже Ратове звезда. Да би подстакао власнике биоскопа, Fox је Ратове звезда упарио са филмом Друга страна поноћи, снимљеним по истоименом бестселеру. Ако је биоскоп желео да прикаже тај филм, морао је да прикаже и Ратове звезда.

Лукасoв филм је премијерно приказан на среду 25. маја 1977, у свега 32 биоскопа. Још један биоскоп је додат сутрадан, а десет нових је почело са приказивањем у петак. Те среде, Лукас је био толико заокупљен послом — одобравањем рекламних кампања и миксовањем звука за ширу биоскопску дистрибуцију — да је чак заборавио да му је тог дана премијера. Први пут је схватио успех филма те вечери, када је са супругом Маршом вечерао на Булевару Холивуд. Преко пута, гужве су се стварале испред биоскопа „Mann’s Chinese Theatre”, где су људи чекали у реду да погледају Ратове звезда.

Две недеље након изласка, Лукасoв филм је морао да уступи место Надници за страх Вилијама Фридкина у биоскопу „Mann's” због уговорних обавеза. Власник биоскопа је Ратове звезда преместио у мању салу, али је брзо обновио приказивање. Када Надница за страх није испунила очекивања, Ратови звезда су се тријумфално вратили у исти биоскоп 3. августа, уз свечаност којој је присуствовало хиљаде људи — током које су C-3PO, R2-D2 и Дарт Вејдер свечано оставили отиске својих стопала у бетону испред биоскопа. У том тренутку, филм се приказивао у 1.096 биоскопа широм САД. Око 60 биоскопа приказивало је филм без прекида дуже од годину дана. У мају 1978, Lucasfilm је тим биоскопима послао специјалне постере са мотивом „рођенданске торте”, у част прве годишњице изласка филма. Ратови звезда су премијерно приказани у Уједињеном Краљевству 27. децембра 1977. године. Вести о огромној популарности у Америци изазвале су дуге редове испред два лондонска биоскопа која су га прва приказивала. У јануару 1978. филм је постао доступан у дванаест великих градова, а у фебруару и у додатним лондонским биоскопима.

Током премијерног дана сам водио радио-емисију у којој су слушаоци звали уживо. Јавио се један човек, потпуно одушевљен, који је причао о филму у невероватним детаљима. Рекао сам му: „Видим да много знаш о филму.” А он ми је одговорио: „Да, да — одгледао сам га већ четири пута.”

— Гари Керц, о тренутку када је схватио да су Ратови звезда постали културни феномен

Филм је одмах оборио све рекорде по заради. Три недеље после премијере, вредност акција Fox-а се удвостручила и достигла рекордну висину. Пре 1977, највећи годишњи профит студија био је 37 милиона долара; те године, забележио је 79 милиона долара. Лукас је преко ноћи постао богат. Његов пријатељ, редитељ Френсис Форд Копола, послао му је телеграм тражећи новац да заврши Апокалипсу данас. Глумци су постали звезде преко ноћи, а чак су и филмски техничари попут моделара почели да деле аутограме. Када је Харисон Форд једном приликом отишао у продавницу плоча, одушевљени обожаваоци су му готово поцепали кошуљу.

Лукас је био убеђен да ће Блиски сусрети треће врсте Стивена Спилберга надмашити његов филм на биоскопским благајнама. Пре премијере, предложио је Спилбергу да размене по 2,5% зараде. Спилберг је пристао, верујући да ће Ратови звезда бити успешнији. До данашњег дана, Спилберг добија 2,5% профита од Ратова звезда.

Зарада

Ратови звезда су и данас један од финансијски најуспешнијих филмова свих времена. За првих шест дана приказивања филм је зарадио преко 2,5 милиона долара. Према недељним бокс-офис листама часописа Variety, филм је три недеље заредом био број један у америчким биоскопима. Потом га је на кратко потиснуо филм Дубина, али су се Ратови звезда постепено проширили на већи број биоскопа, вративши се на прво место у седмој недељи приказивања и бележећи викенд зараде од преко 7 милиона долара, задржавајући прву позицију наредних 15 недеља. Већ шест месеци након премијере, Ратови звезда су оборио рекорд Ајкуле и постали најуспешнији филм у историји Северне Америке, са зарадом већом од 220 милиона долара током првог биоскопског приказивања. До краја године филм је почео да се приказује у иностранству, а већ 1978. је оборио и светски рекорд, са укупном зарадом од 314,4 милиона долара. Најуспешније међународно тржиште било је Јапан, где је филм зарадио 58,4 милиона долара.

Дана 21. јула 1978, док се филм још увек приказивао у 38 америчких биоскопа, уследило је велико проширење дистрибуције — филм је пуштен у 1.744 биоскопа широм земље и тог викенда поставио нови рекорд са зарадом од 10.202.726 долара. Пре проширења дистрибуције, филм је већ био зарадио 221.280.994 долара, а нова дистрибуција додала је још 43.774.911 долара, подигавши укупну зараду на 265.055.905 долара. Поновна приказивања 1979. (22,5 милиона долара), 1981. (17,2 милиона долара) и 1982. (18 милиона долара долара) подигла су укупну зараду у САД и Канади на 323 милиона долара, док је светска зарада достигла 530 милиона долара. На тај начин, Ратови звезда су постали први филм у историји који је премашио 500 милиона долара зараде и држао је титулу филма са највећом зарадом свих времена све до 1983, када га је надмашио Е. Т. ванземаљац.

Излазак „Специјалног издања” из 1997. године оборио је рекорд најуспешнијег поновног издања неког филма у историји, са зарадом од 138,3 милиона долара у Северној Америци. То је подигло укупну зараду филма у САД и Канади на 460.998.007 долара, вративши му статус филма број један свих времена. На међународном тржишту, поновно издање је донело још 117,2 милиона долара, од чега 26 милиона у Уједињеном Краљевству и 15 милиона у Јапану. Укупно, филм је зарадио преко 775 милиона долара широм света.

Пријем

Критике

Филм је по изласку наишао на изузетно позитивне рецензије критичара. Роџер Иберт из новина Chicago Sun-Times назвао је филм „вантелесним искуством”. Винсент Кенби из новина The New York Times описао га је као „најразрађенији… и најлепши филмски серијал икада снимљен”. А. Д. Марфи из часописа Variety назвао је филм „величанственим” и написао да је Лукас успео у намери да створи „највећу могућу авантуристичку фантазију” засновану на серијалима и еповима из свог детињства. У новинама The Washington Post, Гари Арнолд је дао позитивну рецензију, назвавши филм „новим класиком у традицији узбудљивих филмских авантура”. Ипак, филм није био без критичара. Полин Кејл из The New Yorker-а сматрала је да је филм „без предаха, без лирике” и да му недостаје „емоционални захват”. Џон Сајмон из часописа New York написао је: „Када Ратовима звезда одузмете њихове понекад импресивне слике и надувани научнофантастични жаргон, остаје вам прича, ликови и дијалог огромне баналности.”

У Уједињеном Краљевству, Бери Норман из емисије Film... назвао је Ратове звезда „породичном забавом у најузвишенијем облику” која обједињује „све највољеније теме романтичне авантуре”. Научни дописник листа The Daily Telegraph, Ејдријан Бери, рекао је да су Ратови звезда „најбољи филм тог типа од 2001: Одисеје у свемиру, а у појединим аспектима један од најузбудљивијих икада снимљених”. Радњу је описао као „ненаметљиву и пријатно лишену било какве 'поруке'”.

Џин Сискел из новина Chicago Tribune писао је: „Оно што га уздиже изнад просека јесу спектакуларни визуелни ефекти — најбољи још од Кјубрикове 2001.” У својој рецензији, Роберт Хач из часописа The Nation назвао је филм „невероватно успешним, 'класиком' у најави — компилацијом бесмислица, углавном позајмљених, али темељно прерађених. Сумњам да ће га ико икада надмашити, иако су имитације већ зацртане.” Насупрот томе, Џонатан Розенбаум из новина Chicago Reader критиковао је површност ликова, тврдећи да су „сви третирани као маштовити реквизити и позадина”. Питер Кио из листа Boston Phoenix описао је филм као „депонију филмских трикова, налик на гомилу украдених, полупокварених дроида којима тргују Џаве”.

Године 1978, током гостовања у емисији The Tonight Show Starring Johnny Carson, научник Карл Сејган указао је на готово потпуно одсуство не-белих ликова у филму. Глумац Рејмонд Сент Жак придружио се тој критици, написавши да „застрашујућа спознаја јесте да црнаца (или било које етничке мањине) неће бити у галактичким царствима будућности”. У афроамеричком листу New Journal and Guide, Волтер Бремонд је приметио да, пошто негативац Дарт Вејдер носи црно и има глас тамнопутог глумца, филм потенцијално учвршћује стереотип да „црно значи зло”.

Филм и даље ужива снажно признање савремених критичара. На веб-сајту Rotten Tomatoes, филм има рејтинг одобравања од 94%, на основу 205 рецензија, са просечном оценом 9,1/10. Консензус сајта гласи: „Легендарно обиман и амбициозан почетак научнофантастичне саге — Џорџ Лукас нам је отворио очи за могућности блокбастер филмова, и свет више није био исти.” На сајту Metacritic, филм има оцену 90 од 100, што указује на „универзално признање”. У рецензији поводом двадесетогодишњице филма 1997, Мајкл Вилингтон из новина Chicago Tribune дао је филму четири од четири звездице, назвавши га „грандиозним и насилним епом са једноставним, разиграним срцем”. Један новинар San Francisco Chronicle-a описао га је као „узбудљиво искуство”. Мет Форд из BBC-ja 2001. године дао је филму пет од пет звездица и написао: „Ратови звезда нису најбољи филм икада снимљен, али су универзално вољени.” Ендру Колинс из часописа Empire, рецензирајући DVD издање из 2006, такође му је дао пет од пет звездица, написавши: „Вечна привлачност Ратова звезда лежи у његовим лако препознатљивим, универзалним архетиповима — јунацима за које се навија, зликовцима који се мрзе, принцези коју треба спасити — иако га по ефектима можда одмах смештамо у седамдесете, то му не умањује чар.” Према истраживању које је спровео CinemaScore, публика која је гледала поновно издање филма 1999. године дала му је оцену „A+”.

Награде

Филм је освојио бројне награде, укључујући шест Оскара, две награде БАФТА, један Златни глобус, три награде Греми, једну награду Хјуго, као и тринаест награда Сатурн. Поред тога, Академија филмских уметности и наука доделила је специјалну награду за изузетно достигнуће Бену Берту, као и награду за научно и техничко достигнуће Џону Дајкстри, Алви Џ. Милеру и Џерију Џефресу за развој „Дајкстрафлекс” система камера.

Награда	Категорија	Номиновани	Исход
Оскар	Најбољи филм	Гари Керц	Номинација
	Најбољи редитељ	Џорџ Лукас	Номинација
	Најбољи споредни глумац	Алек Гинис	Номинација
	Најбољи оригинални сценарио	Џорџ Лукас	Номинација
	Најбоља сценографија	Џпн Бери, Норман Рејнолдс, Лесли Дили и Роџер Кристијан	Освојено
	Најбоља костимографија	Џон Моло	Освојено
	Најбоља монтажа	Пол Хирш, Марша Лукас и Ричард Чу	Освојено
	Најбоља оригинална музика	Џон Вилијамс	Освојено
	Најбољи звук	Дон Макдугал, Реј Вест, Боб Минклер и Дерек Бол	Освојено
	Најбољи визуелни ефекти	Џон Стирс, Џон Дајкстра, Ричард Едланд, Грант Макјун и Роберт Блалак	Освојено
	Награда за изузетно достигнуће	Бен Берт	Освојено
	Награда за научно и техничко достигнуће	Џон Дајкстра, Алва Џ. Милер и Џери Џефрес	Освојено
Америчке музичке награде	Омиљени поп/рок албум	Џон Вилијамс	Номинација
Награде БАФТА	БАФТА за најбољи филм	Гари Керц	Номинација
	Најбоља костимографија	Џон Моло	Номинација
	Најбоља монтажа	Пол Хирш, Марша Лукас и Ричард Чу	Номинација
	Најбоља оригинална музика	Џон Вилијамс	Освојено
	Најбоља сценографија	Џон Бери	Номинација
	Најбољи звук	Сем Шо, Роберт Ратлиџ, Гордон Дејвидсон, Џин Корсо, Дерек Бол, Дон Макдугал, Боб Минклер, Реј Вест, Мајкл Минклер, Лес Фрешолц, Ричард Портман и Бен Берт	Освојено
Награде Удружења редитеља Америке	Изванредна режија дугометражног филма	Џорџ Лукас	Номинација
Награде Златни глобус	Најбољи филм – драма	Гари Керц	Номинација
	Најбољи редитељ	Џорџ Лукас	Номинација
	Најбољи споредни глумац	Алек Гинис	Номинација
	Најбоља оригинална музика	Џон Вилијамс	Освојено
Награде Греми	Најбоља инструментална композиција	Џон Вилијамс	Освојено
	Најбоља оригинална музика написана за филм или телевизијски специјал	Џон Вилијамс	Освојено
	Најбољи поп инструментални перформанс	Џон Вилијамс	Освојено
Награде Хјуго	Најбоља драмска презентација	Џорџ Лукас	Освојено
Награде Сатурн	Најбољи научнофантастични филм	Гари Керц	Освојено
	Најбољи редитељ	Џорџ Лукас	Освојено
	Најбољи глумац	Харисон Форд	Номинација
		Марк Хамил	Номинација
	Најбоља глумица	Кари Фишер	Номинација
	Најбољи споредни глумац	Алек Гинис	Освојено
		Питер Кушинг	Номинација
	Најбоља сценарио	Џорџ Лукас	Освојено
	Најбоља костимографија	Џон Моло	Освојено
	Најбоља шминка	Рик Бејкер и Стјуарт Фриборн	Освојено
	Најбоља музика	Џон Вилијамс	Освојено
	Најбољи специјални ефекти	Џон Дајкстра и Џон Стирс	Освојено
	Најбоља сценографија	Норман Рејнолдс и Лесли Дили	Освојено
	Најбоља фотографија	Гилберт Тејлор	Освојено
	Најбоља монтажа	Пол Хирш, Марша Лукас и Ричард Чу	Освојено
	Најбоља декорација сетова	Роџер Кристијан	Освојено
	Најбољи звук	Бен Берт и Дон Макдугал	Освојено
Награде Удружења писаца Америке	Најбољи оригинални сценарио	Џорџ Лукас	Номинација

У издању часописа Time од 30. маја 1977, Ратови звезда су проглашен за „филм године”. Часопис је навео да је био „рани и велики присталица визије која ће постати Ратови звезда”. У чланку намењеном за насловну страну, Џералд Кларк је написао да су Ратови звезда „величанствен и сјајан филм који ће, по свему судећи, бити највећи хит 1977. године, а свакако је најбољи филм године до сада. Резултат је изузетна творевина — подсвесна историја филма, умотана у узбудљиву причу пуне неизвесности и авантуре, украшена неким од најдосетљивијих специјалних ефеката икада осмишљених за филм.” Сваки наредни филм из саге Ратови звезда појавио се на насловној страни овог часописа.

Листе Америчког филмског института

• 100 година АФИ-ја... 100 филмова (1998) – 15. место

• 100 година АФИ-ја... 100 трилера (2001) – 27. место
• 100 година АФИ-ја... 100 хероја и негативаца (2003):
  • Хан Соло – херој #14
  • Оби-Ван Кеноби – херој #37
• 100 година АФИ-ја... 100 филмских цитата (2004):
  • „Нека Сила буде с тобом.” – 8. место
• 100 година АФИ-ја... 100 филмских музика (2005) – 1. место
• 100 година АФИ-ја... 100 инспирација (2006) – 39. место
• 100 година АФИ-ја... 100 филмова (10. годишњица) (2007) – 13. место
• АФИ-јевих 10 топ 10 (2008) – научнофантастични филм #2

American Film Institute

Ратови звезда су 2008. године изабрани за други најпопуларнији филм међу Американцима у националној анкети коју је спровела истраживачка фирма Harris Interactive. Филм је такође више пута био заступљен у престижним анкетама публике: 1997. године заузео је 10. место на листи „најбољих америчких филмова” у анкети читалаца новина Los Angeles Daily News; 2002. године, Ратови звезда и њихов наставак Империја узвраћа ударац проглашени су најбољим филмовима свих времена у анкети „100 најбољих филмова” коју је спровео Channel 4; 2011. године проглашен је најбољим научнофантастичним филмом у специјалној емисији Best in Film: The Greatest Movies of Our Time, коју је емитовала телевизија ABC, а чији је резултат заснован на анкети коју су заједно спровели ABC и часопис People; 2014. године, филм је заузео 11. место у анкети коју је спровео The Hollywood Reporter, а која је обухватала све филмске студије, агенције, пи-ар фирме и продукцијске куће у холивудском региону.

Године 2008, часопис Empire сврстао је Ратове звезда на 22. место своје листе „500 најбољих филмова свих времена”. Две године касније, филм се нашао и на листи „All-Time 100” коју је саставио филмски критичар часописа Time, Ричард Шикел.

Сценарио Џорџа Лукаса изабран је од стране Удружења сценариста Америке као 68. најбољи свих времена. Године 1989. Конгресна библиотека уврстила је Ратове звезда међу своје прве изборе за Национални филмски регистар, као филм који је „културолошки, историјски или естетски значајан”. У том тренутку, то је био најновији филм који је уврштен, и једини из 1970-их. Иако је Лукас одбио да Конгресној библиотеци достави радну копију оригиналног филма (уместо тога понудио је „Специјално издање”), направљен је дигитални снимак оригиналне копије која је депонована ради заштите ауторских права. Године 1991, Ратови звезда су се нашли међу првих 25 филмова који су примљени у Кућу славних Удружења продуцената Америке, као дело које је „поставило трајни стандард америчке забаве”. Петнаест година касније и оригинална музика филма уврштена је у Национални музички регистар Сједињених Држава. Недостатак комерцијално доступне верзије оригиналног биоскопског издања из 1977. године (после VHS издања из раних 1980-их) навео је бројне обожаваоце да током година самостално праве рестаурације.

Поред бројних награда и номинација, Ратови звезда су се нашли на бројним листама Америчког филмског института. Филм је заузео 1. место на листи „100 година филмске музике”; 2. место на листи „топ 10 научнофантастичних филмова”; 15. место на листи „100 година АФИ-ја... 100 филмова” (и 13. место на ажурираној верзији те листе поводом 10. годишњице); 27. место на листи „100 година АФИ-ја... 100 трилера”; као и 39. место на листи „100 година АФИ-ја... 100 инспирација”. Цитат „Нека Сила буде с тобом” заузео је 8. место на листи „100 година АФИ-ја... 100 филмских цитата”; док су Хан Соло и Оби-Ван Кеноби рангирани као 14. и 37. највећи филмски хероји на листи „100 година АФИ-ја... 100 хероја и негативаца”.

У фебруарском издању часописа New York из 2020. године, Ратови звезда су уврштени међу „најбоље филмове који нису освојили Оскара за најбољи филм”.

Накнадна издања

Биоскопска реиздања

Током биоскопског реиздања филма 1981. године уводном тексту додат је поднаслов Епизода IV — Нова нада.

Филм је имао биоскопска реиздања 1978, 1979, 1981. и 1982. године. Поднаслов Епизода IV — Нова нада додат је за издање из 1981. године, чиме је филм усклађен са својим наставком из 1980, који је насловљен као Ратови звезда: Епизода V — Империја узвраћа ударац. Лукас је тврдио да су поднаслови били планирани од самог почетка, али да су изостављени из првог филма како не би збунили публику. Продуцент Гари Керц изјавио је да су у почетку разматрали могућност да се први филм наслови са Епизода III, IV или V, како би се створио утисак да гледалац „улази усред серијала”, као што је био случај са старим Флеш Гордон епизодама. Ипак, како су указали филмски историчари Мајкл Камински и Крис Тејлор, више раних верзија сценарија Ратова звезда носило је поднаслов Епизода I, док су ране верзије филма Империја узвраћа ударац биле означене као Епизода II.

Године 1997, филм је дигитално ремастерован и поново пуштен у биоскопе под називом „Специјално издање”, са измењеним и додатим сценама. Лукас је 2010. најавио да ће свих шест дотад објављених филмова франшизе Ратови звезда бити скенирано и претворено у 3D ради биоскопске дистрибуције, али је до продаје франшизе компанији Disney 2012. године урађена само 3D верзија трилогије преднаставака. Филм је 2013. године синхронизован на језик Навахо, чиме је постао први велики холивудски филм преведен на тај језик. Оригинална копија филма приказана је 2025. године, по први пут након оригиналне дистрибуције, на специјалном догађају Британског филмског института.

Специјално издање

Биоскопски постер „Специјалног издања” филм из 1997. године

Након што је ILM почео да ствара рачунарски генерисане ефекте за филм Парк из доба јуре из 1993. године, Џорџ Лукас је закључио да је дигитална технологија коначно достигла ниво који му је био потребан да оствари своју „оригиналну визију” Ратова звезда. Поводом 20. годишњице филма, Ратови звезда су 1997. године дигитално ремастеровани, уз поједине додате и измењене сцене, и поново пуштени у биоскопе — заједно са своја два наставка — у оквиру кампање назване Трилогија Ратови звезда: Специјално издање. Ова верзија филма траје 124 минута.

„Специјално издање” садржи визуелне ефекте и сцене које у оригиналном филму нису могли да буду реализовани због финансијских, технолошких и временских ограничења. Процес стварања нових визуелних ефеката приказан је у документарцу Special Effects: Anything Can Happen, који је режирао дизајнер звука Ратова звезда, Бен Берт. Иако је већина промена мањег или козметичког карактера, многи обожаваоци и критичари сматрају да је Лукас тим изменама умањио вредност оригинала. Посебно је контроверзна измена у којој ловац на главе Гридо први пуца на Хана Солоа — што је инспирисало обожаваоце да направе мајице са натписом „Han shot first” („Хан је први пуцао”).

Филм је захтевао обимно прикупљање изгубљеног материјала и потпуну рестаураторску обраду пре него што су измене за Специјално издање уопште могле да почну. Поред уобичајеног негатива филмског материјала, Лукас је користио и интернегатив реверзних боја (енгл. Color Reversal Internegative − CRI). Иако је теоретски био вишег квалитета, CRI се брже кварио него класични негативи. Због тога је цео композитни негатив морао бити раздвојен: делови снимљени на CRI филму очишћени су посебно од оних снимљених на класичном негативу. По завршетку чишћења, филм је рачунарски скениран ради дигиталне рестаурације. У многим случајевима, целе сцене морале су бити поново састављене из појединачних елемената. Дигитална технологија композитинга омогућила је рестаураторима да исправе бројне техничке проблеме самог филма.

Године 1989, оригинална биоскопска верзија Ратова звезда из 1977. изабрана је за очување у Националном филмском регистру америчке Конгресне библиотеке. Због техничких потешкоћа у преносу оригиналних копија, библиотека је у почетку добила 35 mm траке Специјалног издања из 1997. године, али се касније испоставило да поседује и копију оригиналне биоскопске верзије, депоновану ради заштите ауторских права. До 2015. године, та копија је дигитализована у 2K резолуцији, и може се погледати уз претходно заказивање термина у библиотеци. Убрзо након изласка филма Одметник-1 (2016), редитељ Гарет Едвардс изјавио је да је гледао 4K рестаурацију оригиналне биоскопске верзије Ратова звезда, коју је, наводно, израдио Disney. Међутим, компанија никада није потврдила да та верзија заиста постоји.

Кућна издања

У Сједињеним Државама, Француској, Западној Немачкој, Италији и Јапану, делови филма или цео филм изашли су на Super 8 формату. Снимци из филма су такође били објављени за играчку пројектор Movie Viewer компаније Kenner Products, у касетама које су садржале кратке сцене.

Филм је током 1980-их и 1990-их излазио на Betamax, CED, LaserDisc, Video 2000 и VHS форматима, у издању компаније CBS/Fox Video. Последње издање оригиналне биоскопске верзије (пре Специјалног издања) на VHS-у објављено је 1995. године, као део кампање „Last Chance to Own the Original” („Последња шанса да поседујете оригинал”), и било је доступно као део трилогијског сета или као засебно издање. Филм је први пут објављен на DVD-у 21. септембра 2004. године, у сету заједно са филмовима Империја узвраћа ударац, Повратак џедаја и бонус диском са додатним материјалима. Филмови су били дигитално рестаурирани и ремастеровани, а Лукас је додао још измена (поред оних из 1997. године за Специјално издање). DVD садржи коментаре Џорџа Лукаса, Кари Фишер, Бена Берта и уметника за визуелне ефекте Дениса Мјурена. Бонус диск садржи документарни филм Empire of Dreams: The Story of the Star Wars Trilogy, три кратка прилога, тизер и биоскопске трејлере, ТВ спотове, галерије слика, ексклузивни преглед филма Ратови звезда: Епизода III — Освета сита, демо видео-игре Star Wars: Battlefront за Xbox, и документарац о прављењу видео-игре Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith. Ово издање је поново објављено у децембру 2005. године као тродисковно ограничено издање без бонус диска.

Трилогија је поново објављена као засебно ограничено DVD издање са два диска, од 12. септембра до 31. децембра 2006. године, а затим поново у ограниченом бокс-сету 4. новембра 2008. године; оригиналне биоскопске верзије филмова додате су као бонус материјал. Ово издање је наишло на критике јер су неизмењене верзије преузете са LaserDisc мастер копија из 1993. године, које нису биле поново пренете уз модерне видео стандарде, што је довело до проблема са бојама, квалитетом слике и дигиталним треперењем.

Свих шест дотадашњих филмова саге Ратови звезда објављено је од стране компаније 20th Century Fox Home Entertainment на Blu-ray дисковима 16. септембра 2011. године, у три различита издања. Филм Нова нада био је доступан и као део бокс-сета оригиналне трилогије и као део комплета Star Wars: The Complete Saga, који је садржао девет дискова и преко 40 сати специјалних додатака. Оригиналне биоскопске верзије филмова нису биле укључене у сет и од тада нису званично објављене. Поред тога, у филмове су унете нове измене, што је изазвало мешовите реакције критичара и обожаваоца.

Дана 7. априла 2015. године, The Walt Disney Studios, 20th Century Fox и Lucasfilm заједнички су најавили дигитална издања постојећих шест филмова франшизе Ратови звезда. Fox је објавио Нову наду за дигитално преузимање 10. априла 2015. године, док је Disney објавио преосталих пет филмова. Disney је поново издао Нову наду на Blu-ray и DVD форматима, као и за дигитално преузимање 22. септембра 2019. године. Поред тога, свих шест филмова било је доступно за 4K HDR и Dolby Atmos стриминг на платформи Disney+ од покретања услуге 12. новембра 2019. године. Ова верзија филма Нова нада такође је објављена у 4K Ultra HD Blu-ray бокс-сету 31. марта 2020. године.

Тематска роба

Мало тематске робе повезане са филмом било је доступно неколико месеци након премијере, јер је једино компанија Kenner Products прихватила понуде маркетинг директора Чарлса Липинкота за лиценцирање. Kenner је одговорио на изненадну потражњу за играчкама тако што је у оквиру своје божићне кампање „празне кутије” продавао упаковане бонове. Телевизијске рекламе су деци и родитељима поручивале да се бонови, који се налазе у пакету под називом Star Wars Early Bird Certificate Package, могу заменити за четири акционе фигуре између фебруара и јуна 1978. године. Џеј Вест из Los Angeles Times-а рекао је да су кутије из те кампање „постале најпожељније празне кутије у историји малопродаје”. Године 2012, акционе фигуре Ратова звезда увршћене су у Националну кућу славних играчака.

Новелизација филма објављена је под насловом Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker у децембру 1976. године, шест месеци пре изласка филма. Као званични аутор био је наведен Џорџ Лукас, али је касније откривено да је књигу заправо написао Алан Дин Фостер. Маркетиншки директор Липинкот обезбедио је уговор са издавачком кућом Del Rey Books за објављивање романа у новембру 1976, а до фебруара 1977. продато је пола милиона примерака. Фостер је такође написао и наставак Splinter of the Mind’s Eye (1978), који је требало да послужи као основа за филм нижег буџета у случају да Ратови звезда не постигну комерцијални успех.

Marvel Comics је такође адаптирао филм као првих шест издања лиценцираног стрипа Ратови звезда, чији је први број изашао у априлу 1977. године. Сценарио је написао Рој Томас, а илустровао га је Хауард Чејкин. Као и у новелизацији, у стрипу су се нашли неки елементи, попут сцене са Луком и Бигсом, који су постојали у сценарију, али нису ушли у завршну верзију филма. Серијал је био толико успешан да је, према речима сценаристе стрипова Џима Шутера, он „самостално спасао Marvel”. Од јануара до априла 1997. године, издавач Dark Horse Comics, који је држао права на стрипове Ратова звезда од 1991. године, објавио је адаптацију „Специјалног издања” филма, чији је сценариста био Брус Џонс, а илустратори Едуардо Барето и Ал Вилијамсон; 36 година касније, иста компанија објавила је серијал The Star Wars, адаптацију заплета из Лукасoве оригиналне грубе верзије сценарија, који је излазио од септембра 2013. до маја 2014. године.

Lucasfilm је прилагодио причу и за дечју књигу са плочом. Објављена 1979. године, књига Star Wars read-along од 24 страна била је праћена малом грамофонском плочом. Свака страница садржала је исечак из филма уз скраћену и прилагођену верзију приче. Плочу је произвела компанија Buena Vista Records, а садржај је био у власништву компаније Black Falcon, Ltd., подружнице Lucasfilm-а основане ради управљања над тематском робом Ратова звезда. The Story of Star Wars био је албум из 1977. године који је представљао скраћену верзију догађаја из филма, користећи дијалоге и звучне ефекте из оригинала. Продуцирали су га Џорџ Лукас и Алан Ливингстон, а наратор је био Роско Ли Браун. Сценарио су адаптирали Е. Џек Каплан и Шерил Гард.

Аудио-бокс сет са радио-драмама Ратова звезда објављен је 1993. године, и садржао је оригиналну радио-драму из 1981. године, као и радио-адаптације филмова Империја узвраћа ударац и Повратак џедаја.

Наслеђе

Харисон Форд, који је касније глумио у серијалу Индијана Џоунс (1981–2023), као и филмовима Истребљивач (1982) и Сведок (1985), рекао је за Daily Mirror да су Ратови звезда „убрзали” његову каријеру. Филм је такође инспирисао Празнични специјал, који је премијерно приказан на телевизији CBS 17. новембра 1978, а који се сматрао великим неуспехом; сам Лукас га се одрекао. Специјал никада није поново емитован након првог приказивања и никада званично објављен на кућним видео издањима. Међутим, постоји много пиратских копија специјала.

У популарној култури

Ратови звезда и каснији филмови били су директно цитирани и сатиризовани у широком спектру медија. Hardware Wars, објављен 1978. године, био је један од првих фан-филмова који је пародирао Ратове звезда. Добио је позитивне критике, зарадио преко милион долара и један је од Лукасових омиљених пародија Ратова звезда. Пишући за The New York Times, Френк Декаро је рекао: „Ратови звезда су преплавили поп културу касних 1970-их галаксијом свемирског отпада.” Навео је као примере серије Quark (краткотрајни ситком из 1977. који је пародирао научну фантастику) и Donny & Marie (емисију из 1970-их са 10-минутном музичком адаптацијом Ратова звезда, у којој су гостовали Ентони Данијелс и Питер Мејхју) као „два најпознатија примера на телевизији”. Филм Свемирске лопте, сатирична комична научнофантастична пародија Мела Брукса, изашла је 1987. године и наишла је на помешане рецензије критичара. Лукас је дозволио Бруксу да направи пародију филма са једним „невероватно великим ограничењем: без продаје акционих фигура”. Током 1990-их и 2000-их, анимиране комедије Породични човек, Роботизовано пиле, и Симпсонови направиле су епизоде које сатиризују филмски серијал Ратови звезда. Чланак портала Nerdist из 2021. године тврди да су „Ратови звезда најутицајнији филм свих времена”, делимично зато што „ако би све копије … изненада нестале, могли бисмо већом или мањом мером поново створити филм … користећи друге медије”, укључујући и пародије.

Многи елементи Ратова звезда истакнути су у популарној култури. Дарт Вејдер, Хан Соло и Јода уврштени су у топ двадесет „најбољих научнофантастичних ликова свих времена” Британског филмског института. Изрази „Зла империја” и „Нека Сила буде с тобом” (енгл. May the Force be with you) постали су део популарног језика. Играна реч на потоњу фразу (енгл. May the Fourth) довела је до тога да многи обожаваоци 4. мај сматрају незваничним „Даном Ратова звезда”. Да би обележила 30. годишњицу филма у мају 2007. године, Поштанска служба Сједињених Држава издала је сет од 15 поштанских маркица са ликовима из франшизе. Око 400 поштанских сандучића широм земље дизајнирано је да личи на дроида R2-D2.

Ратови звезда и Лукас били су тема документарног филма The People vs. George Lucas из 2010. године, који истражује филмску продукцију и фандом у контексту филмске франшизе и њеног творца.

Утицај на филмове

У својој књизи The Great Movies, Роџер Иберт назвао је Ратове звезда „техничком прекретницом”” која је утицала на многе наредне филмове. Филм је започео нову генерацију специјалних ефеката и динамичних акционих филмова. Био је један од првих који је повезао различите жанрове и створио нови, концептуално снажан жанр на којем су редитељи могли да граде. Заједно са Спилберговом Ајкулом, променио је фокус филмске индустрије са личнијег филмског приступа 1970-их на брзе, скупе блокбастере намењене млађој публици.

Режисери који су били под утицајем Ратове звезда укључују Џеј-Џеј Абрамса, Џејмса Камерона, Дина Девлина, Гарета Едвардса, Роланда Емериха, Дејвида Финчера, Питера Џексона, Џона Ласетера, Дејмона Линделофа, Кристофера Нолана, Ридлија Скота, Џона Синглтона, Кевина Смита и Џоса Видона. Лукасова идеја „искоришћене будућности” примењена је у Скотовим филмовима Осми путник (1979) и Истребљивач (1982) и Камероновим филмовима Осми путник 2 (1986) и Терминатор (1984). Нолан је навео Ратове звезда као утицај приликом снимања филма Почетак (2010).

Неки критичари су се жалили да су Ратови звезда и Ајкула „уништили” Холивуд тиме што су преусмерили пажњу са „софистицираних” филмова као што су Кум, Таксиста и Ени Хол на филмове о спектаклу и младалачкој фантазији. У једној епизоди емисије Sneak Previews из 1977, Џин Сискел је изјавио да се нада да ће Холивуд наставити да се обраћа публици која ужива у „озбиљним филмовима”. Питер Бискинг је тврдио да су Лукас и Спилберг „вратили публику 1970-их, која је постала софистицирана гледајући европске и филмове Новог Холивуда, једноставностима златног доба филмова пре 1960-их … Корачали су уназад кроз огледало.” С друге стране, Том Шоун је написао да Лукас и Спилберг, кроз Ратове звезда и Ајкулу, нису издали кинематографију, већ су је „поново укључили у мрежу, враћајући је … њеним коренима као карневалску атракцију, мађионичарску тачку, један велики специјални ефекат”, што се може сматрати „неком врстом препорода”.

Наставци, преднаставци и адаптације

Главни чланак: Ратови звезда

Након Ратова звезда, уследили су наставци Империја узвраћа ударац (1980) и Повратак џедаја (1983), који су заокружили оригиналну филмску трилогију. Обa филма су били финансијски успешни и добро прихваћени од стране критичара. Оригинална трилогија сматра се једном од најбољих филмских трилогија у историји.

Адаптација Ратова звезда у виду радио-драме емитована је на мрежи NPR 1981. године. Сценарио за адаптацију је написао Брајан Дејли, режију је потписао Џон Маден, а продукција је реализована уз сарадњу са Џорџом Лукасом, који је уступио права NPR-у. Музика Џона Вилијамса и звучни дизајн Бена Берта задржани су за емисију, а Марк Хамил и Ентони Данијелс поновили су своје улоге. Прича је започела позадином догађаја из филма, приповедајући како је Леја стекла планове Звезде смрти. У емисију су такође укључене сцене које нису ушле у финалну верзију филма, као што су Луково посматрање свемирске битке изнад Татуинa, трка скајхоперa, и Вејдерово испитивање Лејe. Радио верзија је првобитно била део званичног канона Ратова звезда, али је касније замењена ревидираним канонским причама.

Више од двадесет година након изласка оригиналног филма, Lucas је снимио трилогију преднаставака, која се састоји од филмова Фантомска претња (1999), Напад клонова (2002) и Освета сита (2005). Ова трилогија прати историју између Оби-Вана (Јуан Макгрегор), ученика Квај-Гон Џина (Лијам Нисон), и Анакина Скајвокера (Џејк Лојд и Хејден Кристенсен), младог роба који постаје џедај, као и Анакинов пад на тамну страну и трансформацију у Дарт Вејдера. Трилогија је била финансијски успешна, али су поједини заплети и нови ликови изазвали подељене критике и реакције обожаваоца. Након што је Лукас продао франшизу Ратови звезда компанији Walt Disney 2012. године, она је развила трилогију наставака, која се састоји од филмова Буђење силе (2015), Последњи џедаји (2017) и Успон Скајвокера (2019). Поједини чланови глумачке поставе оригиналне трилогије, укључујући Харисона Форда, Марка Хамила и Кари Фишер, поновили су своје улоге, заједно са новим ликовима као што су Реј (Дејзи Ридли), Фин (Џон Бојега), Кајло Рен (Адам Драјвер) и По Дамерон (Оскар Ајзак). Филмови Буђење силе и Последњи џедаји добили су позитивне рецензије критичара, док је Успон Скајвокера наишао на мешовите реакције. Године 2016, Disney је објавио самосталан филм Одметник-1, који приказује како су побуњеници успели да украду планове Звезде смрти и представља директан преднаставак Ратова звезда, завршавајући се тамо где почиње оригинални филм. Такође су објављени и други самостални филмови и телевизијске серије.

Литература

• Baxter, John (1999). Mythmaker: The Life and Work of George Lucas (1st изд.). New York: William Morrow. ISBN 978-0-380-97833-5. 
• Bouzereau, Laurent (1997). Star Wars: The Annotated Screenplays (1st изд.). New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-40981-2. 
• Brooker, Will (2009). BFI Film Classics: Star Wars. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-84457-554-1. Архивирано из оригинала 25. 9. 2019. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Guinness, Alec (1986). Blessings in Disguise. New York: Knopf. ISBN 0-394-55237-7. 
• Hidalgo, Pablo; Sansweet, Stephen (2008a). The Complete Star Wars Encyclopedia. I (First изд.). New York: Del Rey. ISBN 9780345477637. 
• Hidalgo, Pablo; Sansweet, Stephen (2008b). The Complete Star Wars Encyclopedia. II (First изд.). New York: Del Rey. ISBN 9780345477637. 
• Hidalgo, Pablo; Sansweet, Stephen (2008c). The Complete Star Wars Encyclopedia. III (First изд.). New York: Del Rey. ISBN 9780345477637. 
• Hearn, Marcus (2005). The Cinema of George Lucas. New York: Abrahams Books. ISBN 0-8109-4968-7. 
• Kaminski, Michael (2008). The Secret History of Star Wars: The Art of Storytelling and the Making of a Modern Epic. Kingston, Ont.: Legacy Books Press. ISBN 978-0-9784652-3-0. Архивирано из оригинала 6. 3. 2024. г. Приступљено 2. 6. 2020.  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pollock, Dale (1999). Skywalking: The Life and Films of George Lucas. New York: Da Capo Press. ISBN 0-306-80904-4. 
• Rinzler, J.W. (2008). The Making of Star Wars: The Definitive Story Behind the Original Film (2008 изд.). Ebury Press. ISBN 978-0-09-192499-7. 
• Taylor, Chris (2014). How Star Wars Conquered the Universe: The Past, Present, and Future of a Multibillion Dollar Franchise. Basic Books. ISBN 978-1-784-97059-8. Приступљено 31. 7. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Књиге

• Paul Duncan (2020): The Star Wars Archives. 1977–1983, Taschen GmbH; Anniversary edition, ISBN 978-3836581172
• George Lucas (Alan Dean Foster), Donald F. Glut & James Kahn (2017): Star Wars: Original Trilogy (Novelizations), Arrow, ISBN 978-1784759384
• Bailey, T. J. (2005). Devising a Dream: A Book of Star Wars Facts and Production Timeline. Louisville, KY: Wasteland Press. ISBN 1-933265-55-8. 
• Blackman, W. Haden (2004). The New Essential Guide to Weapons and Technology, Revised Edition (Star Wars). New York: Del Rey. ISBN 0-345-44903-7. 
• Eagan, Daniel (2010). "Star Wars", America's Film Legacy: The Authoritative Guide to the Landmark Movies in the National Film Registry, pp. 740–741. A&C Black. ISBN 0826429777.
• Galipeau, Steven A. (2001). The Journey of Luke Skywalker: An Analysis of Modern Myth and Symbol, Open Court, ISBN 978-0812694321
• Grimes, Caleb; Winship, George (2006). "Episode IV: A New Hope". Star Wars Jesus: A spiritual commentary on the reality of the Force. WinePress Publishing. ISBN 1-57921-884-9.
• Sansweet, Stephen (1992). Star Wars: From Concept to Screen to Collectible. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 0-8118-0101-2. 
• Westfahl, Gary (2000). Space and Beyond: The Frontier Theme in Science Fiction. California: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30846-8. 

Остало

• Holub, Christian (17. 12. 2015). „'Star Wars' reviews: What critics thought of the 1977 film when it was first released”. Entertainment Weekly. Приступљено 17. 8. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Saporito, Jeff (11. 11. 2015). „Why was "Star Wars Episode IV: A New Hope" originally released under another title?”. Screen Prism. Архивирано из оригинала 18. 11. 2018. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Seitz, Matt Zoller (200). "Star Wars", The A List: The National Society of Film Critics' 100 Essential Films — via National Film Registry.
• Star Wars: Episode IV – A New Hope archive review: a monumentally empty blockbuster Sight & Sound. December 28, 2019.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Ратови звезда: Епизода IV — Нова нада на веб-сајту IMDb (језик: енглески)