Рајдер Хеседал

С Википедије, слободне енциклопедије
Рајдер Хеседал
Хеседал на Туру Алберте 2015.
Лични подаци
Пуно имеЕрик Рајдер Хеседал
Датум рођења(1980-12-09)9. децембар 1980. (43 год.)
Место рођењаВикторија, Канада
ДржављанствоКанада
Висина1,90 m
Маса71 kg
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски
Тип возачабрдаш / хронометраш
Јуниорска каријера
1999—2004Гери Фишер
2002—2003Рабобанк развојни тим
Професионална каријера
2004—2005Ју ес постал сервис
2006Фонак
2007Хелт нет—максис
2008—2015Слипстрим—чипотл
2016Трек—сагафредо
Успеси
Ђиро д’Италија
Ђиро д’Италија1 (2012)
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 1 (2007)
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући Канада Канаду
Брдски бициклизам
Свјетско првенство
Сребрна медаља — друго место Лугано 2003. Крос кантри
Ажурирано: 21. јануар 2017.

Рајдер Хеседал (енгл. Ryder Hesjedal, 9. децембар 1980) је бивши канадски професионални бициклиста у периоду од 2004. до 2016. године. Хеседал је возио моунтајн бајк, 2001. је освојио сребрну медаљу на светском првенству за возаче до 23 године. Након две године у развојном тиму Рабобанка, постао је професионалац 2004. у тиму Ју Ес Постал. 2010. је освојио пето место на Тур де Франсу, а највећи успех остварио је 2012. године када је освојио Ђиро д’Италију.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Хеседал је почео да се бави бициклизмом 1999. у категорији моунтајн бајк. 2001. је освојио сребрну медаљу на светском првенству за возаче до 23 године.[1] 2002. је освојио трку Париз—Мант и Вуелта Каталонију за младе возаче. 2003. је освојио сребрну медаљу на светском првенству у дисциплини крос каунтри. 2004. је завршио пети на класику Примавера, а учествовао је и на Олимпијским играма у Сиднеју, где је возио моунтајн бајк. Био је на добром путу да освоји златну медаљу, али му је камен пробушио гуму.[2]

Хеседал на Светском првенству у вожњи на хронометар 2006.

Након успеха и разочарења на почетку каријере, Хеседал је прешао потпуно у друмски бициклизам.[2] Као добар брдаш и хронометраш, Хеседал је ушао у састав за Ђиро д’Италију 2005. где је помагао Паолу Саволделију да победи. Саволдели је освојио, али Хеседал није успео да заврши Ђиро, морао је да га напусти током етапе 13. Након Ђира, Хеседал је освојио треће место на националном првенству у вожњи на хронометар. На крају 2005. прешао је у швајцарски тим Фонак. Са новим тимом, Хеседал је освојио четврто место на Вуелта Каталонији и друго на националном првенству у вожњи на хронометар. У другом делу сезоне, возио је Вуелта а Еспању, али је напустио на етапи 17, да би се концентрисао на Светско првенство у вожњи на хронометар, које се одржавало у Салцбургу. Хеседал је светско првенство завршио на 22 месту.[3] 2007. је освојио национално првенство у вожњи на хронометар. 2008. је прешао у тим Гармин Слипстрим. Возио је Ђиро д’Италију по други пут и завршио је на 60 месту.[4] Након Ђира, возио је Тур де Франс. Хеседал је помогао Кристијану Ванде Велдеу да освоји четврто место, а сам је завршио на 47 месту.[5] Након Тура, учествовао је на Олимпијским играма у Пекингу, где је возио друмску трку и завршио је на 56 месту.[6]

2009.[уреди | уреди извор]

Године 2009, је почео на трци Тур даун андер, где је завршио на 11 месту. На Тирено—Адријатику завршио је осми, а затим је завршио Лијеж—Бастоњ—Лијеж на 11 месту. У јулу, возио је Тур де Франс и завршио га је на 49 месту. Хеседал је био једини Канађанин који је учествовао на Туру 2008. и 2009. Након Тура, завршио је класик Сан Себастијан на петом месту.

У августу, Хеседал је возио Вуелта а Еспању. На десетој етапи завршио је други, иза Сајмона Геранса.[7] На етапи 12, Хеседал је напао на задњем успону и придружио се Давиду Гарсији, који је био у бегу. Хеседал је покушао да дистанцира Гарсију, није успео, али га је одспринтао на линији циља и освојио етапу.[8] Хеседал је тако постао први Канађанин који је освојио етапу на Вуелти и први канађанин који је освојио етапу на гранд тур тркама још од 1988. када је Стив Бауер освојио етапу на Тур де Франсу.[9] Пре почетка етапе 18, Хеседал је напустио Вуелту.[10]

На крају 2009. Хеседал је проглашен за канадског бициклисту године и деценије.[11]

2010.[уреди | уреди извор]

Хеседал на Тур де Франсу 2010.

У марту, Хеседал је остварио добар резултат на италијанској трци Страде Бјанке, која се вози по лошим путевима. Завршио је пети, 19 секунди иза победника, Максима Иглињског.[12] У априлу, освојио је подијум на једном од арденских класика, Амстел голд рејсу, који се возио по белгијским планинама, дужине 257 km. У задњем километару, Хеседал је покушао да прати напад Филипа Жилбера на Каубергу, али је морао да се задовољи другим местом, две секунде иза Жилбера.[13]

На Туру Калифорније, Хеседал је завршио пети, уз победу на осмој етапи. Захваљујући победи Хеседала, Мајкл Роџерс је освојио Тур Калифорније, јер је Хеседал узео десет секунди бонификације и тако спречио Роџерсове конкуренте да га стигну.[14]

На Тур де Франсу, Хеседал је завршио четврти на трећој етапи, коме је имала секција са коцком. Хеседал је био усамљен на челу током већег дела етапе, али је сустигнут у последњем километру и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи и на четвртој етапи је носио црвени број.[15] На етапи 17, на Кол де Турмалеу, Хеседал је још једном завршио четврти.[16] У генералном пласману Хеседал је завршио пети, што је био најбољи пласман за Канаду од 1988. када је Бауер завршио четврти.[17]

2011.[уреди | уреди извор]

Хеседал на Тур де Франсу 2011.

2011. Хеседал није остварио ниједну победу. На Туру баскијске државе завршио је девети.[18] Хеседал је четири од шест етапа завршио у првих седам и био је пети у генералном пласману, али је пао на девето место након хронометра, где је завршио минут и 52 секунде иза Тонија Мартина.[19] На Туру Калифорније завршио је десети, на Флеш Валон завршио је на 12 месту. На Тур де Франсу, показао је добру форму, али није поновио успех од претходне године, завршио је на 18 месту у генералном пласману. Са екипом Гармин освојио је тимски хронометар на другој етапи.[20] На етапи 16, Хеседал је на циљ дошао са сувозачем Тором Хусховдом и другим Норвежанином Едвалдом Босон Хагеном. Хеседал је радио јако и омогућио је Хусховду да победи Босон Хагена у спринту.[21] Сезону је завршио на трци Гран при сајклисте ди Монтреал, где је завршио на 11 месту.

2012.[уреди | уреди извор]

2012. Хеседал је возио добро на пролећним класицима, најбољи резултат му је било девето место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу и 15 место на Амстел голд рејсу. Возио је Тур Романдије, али је напустио након четврте етапе,[22] јер је тим Гармин хтео да буде одморан за Ђиро д’Италију.[23]

Хеседал на Ђиро д’Италији 2012.

Ђиро је од почетка био добар за Хеседала, Гармин је освојио екипни хронометар на четвртој етапи, а 12. маја, након седме етапе, постао је први Канађанин лидер Ђира и први Канађанин који је обукао розе мајицу. На седмој етапи, Хеседал је завршио на петом месту, 5 секунди иза Паола Тиралонга, али је завршио са довољно времена испред Адријана Малорија и преузео је розе мајицу.[24] На десетој етапи, розе мајицу је преузео Хоаким Родригез, али је Хеседал добром вожњом вратио мајицу на етапи 14. Хеседал је напао на успону Червинија оставивши све иза себе, завршио је 26 секунди испред Родригеза и преузео је розе мајицу за девет секунди.[25] На етапи 15, Родригез је завршио други и са секундама бонификације, преузео је розе мајицу 30 секунди испред Хеседала. Током брдских етапа у задњој недељи трке, многи су очекивали да ће Хеседал да губи време, али није било тако. Хеседал је нападао током етапа и остављао иза себе победнике Ђира, Ивана Баса и Микелеа Скарпонија, али не и Родригеза, све до етапе 19 када је узео 13 секунди Родригезу. На етапи 20, задњој брдској, чији је циљ био на успону Пасо дел Стелвио, Томас де Гент је био у нападу и озбиљно угрозио Родригеза и Хеседала. Хеседал је вукао током већег дела успона, јер је знао да је Де Гент добар хронометраш и да не сме да изгуби много времена.[26] У финишу етапе, Родригез је напао, а Хеседал није могао да га прати. Родригез је завршио 14 секунди испред Хеседала и уочи хронометра на задњој етапи имао је 31 секунду предности. Хеседал је био познат као добар хронометраш и многи су сматрали да ће надокнадити заостатак и освојити Ђиро. То мишљење је имао и Родригез, који је рекао да није урадио довољно.[27] Задња етапа на Ђиру био је хронометар у Милану, дуг 28,2 km. Хеседал је завршио пети, 47 секунди испред Родригеза и освојио је Ђиро са 17 секунди испред Шпанца и тако постао први канадски победник Ђира.[28] Премијер Канаде, Стивен Харпер, писмено је честитао Хеседалу на победи и захвалио му се због великог тренутка за канадски спорт.[29] Премијерка Британске Колумбије, Кристи Кларк, изјавила је да је ово један од највећих успеха канадског спорта.[2]

Хеседал током хронометра на Олимпијским играма 2012.

Иако је освојио Ђиро, почетком јуна је потврђено да ће Хеседал бити лидер Гармина на Тур де Франсу.[30] Такође у јуну, Хеседал је изабран од стране Олимпијског комитета Канаде за Летње олимпијске игре 2012. у Лондону.[31] На Тур де Франсу, био је осми до шесте етапе, када је био умешан у велики пад, због којег је изгубио 13 минута и испао је из конкуренције за жуту мајицу.[32] Наредног дана, Хеседал је напустио Тур због повреде.[33]

На Олимпијским играма, Хеседал није остварио добар резултат, завршио је на 63 месту друмску трку, у вожњи на хронометар био је једини канадски представник и завршио је на 28 месту.[34][35]

На Милано—Торину завршио је на 12 месту, на Ђиро ди Ломбардији, завршио је шести. На Ломбардији учешће је узело 197 возача, а трку је завршило њих 54, због јаке кише и веома ниске температуре.[36] Сезону је завршио на Туру Пекинга. На петој етапи, Хеседал је уложио велики напор да направи што већу разлику испред Тонија Мартина, али није успио да победи на етапи, одспринтао га је Стивен Камингс, док је у генералном пласману завршио на 18 месту.[37]

Због добрих резултата, а нарочито због освојеног Ђира, Хеседал је добио награду за спортисту године у Канади.[38]

2013.[уреди | уреди извор]

Хеседал на Лијеж—Бастоњ—Лијежу 2013.

2013. почео је на Вуелта Каталонији, где је помогао Данијелу Мартину да победи, док се спремао за одбрану Ђира.[39] Амстел голд рејс завршио је на 26 месту, Флеш Валон на 19 месту, а на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, покушао је да дође до соло победе, али га је ухватила мала група, у којој је био и Данијел Мартин. Хеседал је радио на челу те групе и још једном помогао Мартину да победи, док је сам завршио на осмом месту.[40]

На Ђиро д’Италији, на трећој етапи, Хеседал је напао на задњем успону, заједно са Винченцом Нибалијем. Њих двојица су ишли јаким темпом на спусту, што је изазвало доста падова возача који су покушавали да их прате. Хеседал је завршио етапу на трећем месту у спринту.[41] Након неколико добрих резултата на етапама, уследио је пад форме и Хеседал је пао далеко у генералном пласману, а на етапи 13 напустио је Ђиро.[42] Након Ђира, возио је Тур Швајцарске, али није остварио добар резултат. На Тур де Франсу, Хеседал је опет доживео пад, овога пута на првој етапи и сломио је ребро.[43] Упркос повреди, Хеседал је наставио Тур и завршио га је на 70 месту. Сезону је завршио трећим местом на трци Гран при сајклисте ди Монтреал.

2014.[уреди | уреди извор]

2014. је почео на Вуелта Каталонији, где је завршио на 15 месту. На трци гран при Мигел Индураин, која се вози у част бившег шпанског бициклисте, Мигела Индураина, завршио је шести.

На Ђиро д’Италији, Хеседал је показао добру форму на осмој етапи, коју је завршио на десетом месту, 20 секунди иза побрдника Дијега Улисија. добар резултат остварио је и на етапи 11, седмо место, али је на хронометру на етапи 12 изгубио скоро три и по минута. Етапу 15 је завршио на деветом месту и попео се на 11 место у генералном пласману. Најбоље издање на Ђиру 2014. пружио је на етапи 16. Наиро Кинтана је напао на успону вал Мортило, Хеседал је једини могао да га прати, али је отпао у задњем километру и завршио је етапу на другом месту, осам секунди иза Кинтане, што му је донело девето место у генералном пласману. На етапи 18, попео се на седмо место, али је након јако лошег издања на етапи 19, где је изгубио пет и по минута од Кинтане, пао опет на девето место, где је и завршио Ђиро.[44] Прескочио је Тур де Франс, уместо њега возио је Критеријум ди Дофине, који је завршио на 25 месту и Тур Пољске, који је завршио на 17 месту.

На Вуелта а Еспањи, Хеседал је био у бегу на седмој етапи, где је пао у финишу, изгледало је као да је мотоцикл крив. Алесандро де Марки га је престигао и освојио је етапу, док је Хеседал завршио на другом месту, победивши у спринту тројице возача.[45] Настала је контроверзна ситуација када је примећено да су точкови на његовом бициклу наставили да се померају и након што је Хеседал завршио на земљи након пада. Претпостављало се да је задњи точак покретан помоћу мотора.[46] Хеседалов бивши сувозач, Алекс Расмусен, поставио је видео који показује како то може да се деси сваком бициклу.[47] Хеседал је изјавио да су оптужбе "смешне и забавне".[48] Хеседал је добио награду за најагресивнијег након те етапе. На етапи 14, Хеседал је опет био у бегу, овога пута је победио, тако што је на 200 m до циља, који је био на брду, одспринтао Оливера Цауга.[49] Вуелту је завршио на 24 месту. Сезону је завршио 16 местом на Туру Пекинга.

2015.[уреди | уреди извор]

Хеседал на Ђиро д’Италији 2015.

Тимови Гармин и Кенондејл су се, услед финансијских проблема, спојили у Кенондејл—Гармин тим, Хеседал је био члан тог тима. Почетак сезоне није био добар за Хеседала, није остварио значајније резултате на тркама пре априла. Ипак, био је лидер тима на трци Ђиро дел Трентино.[50] На Трентину, Хеседал није био у доброј форми, на другој етапи је изгубио 2'46" од победника Ричија Порта.[51] Трку је завршио на 14 месту.[52] Након Трентина, завршио је на 24 месту на Туру Романдије.

На Ђиро д’Италији, Хеседал је изгубио мало времена у првој недељи, јер је возио иза главне групе.[53] У задњој недељи, Хеседал је показао снагу, на етапи 16 завршио је шести, два минута иза победника, Микела Ланде и дошао је до десетог места у генералном пласману. Током задњег успона на етапи 18, Тинкоф—Саксо тим је вукао јако на челу групе за лидера трке, Алберта Контадора, како је Фабио Ару полако отпадао, Контадор је напао, а једини који је могао да га прати био је Хеседал. Њих двојица су завршили етапу минут испред осталих конкурената и Хеседал се попео на девето место у генералном пласману.[54] На етапи 19, Хеседал је опет возио добро, али није имао снаге за победу, завршио је други, 28 секунди иза Аруа и попео на седмо место у генералном пласману.[55] На етапи 20, задњој брдској, Хеседал је опет возио импресивно. Микел Ланда и Илнур Закарин су били у нападу, Контадор је био у проблемима у главној групи и Фабио Ару је напао, са њим су кренули Ригоберто Уран, Стивен Кројсвајк и Рајдер Хеседал и убрзо су формирали групу од шесторо јер је Ланда чекао Аруа и радио за њега у остатку етапе. На два километра до циља, Ару је напао а Хеседал је одмах отпао, недуго затим отпао је и Уран. Хеседал је показао да има снаге и престигао је Урана, тако завршивши другу етапу заредом на другом месту, иза Аруа, овога пута 18 секунди иза и тако дошао до петог места у генералном пласману.[56] Задња етапа у Милану је била опуштена, није било борбе за генерални пласман и Хеседал је завршио Ђиро на петом месту, највећи успех након победе 2012.

Након Ђира возио је Тур де Франс. Није био конкурентан у генералном пласману, завршио је на 40 месту, али је био у нападу на етапи 20 и завршио је етапу трећи. У августу, објављено је да је Хеседал потписао за тим Трек за 2016. сезону.[57] Сезону је завршио на трци Гран при сајклисте ди Квебек, где је завршио на 16 месту.

2016.[уреди | уреди извор]

2016. није остварио значајније резултате. Возио је Ђиро д’Италију, али је морао да је напусти током етапе 14, због стомачног вируса. Возио је Критеријум ди Дофине као подршка за Баукеа Молему, али није изабран у састав тима за Тур де Франс, након чега је одлучио да не учествује на Олимпијским играма у Рио де Женеиру.

У августу, тим Трек је објавио да ће Хеседал завршити каријеру на крају сезоне. Одлучио је да вози трке у Канади: Тур Алберта, Гран при сајклисте ди Квебек и Гран при сајклисте ди Монтреал, али није одлучио која трка ће му бити последња.[58] Ипак, ни у домовини није остварио боље резултате, у Монтреалу је завршио на 20 месту, а у Квебеку на 19 месту. То су му биле задње трке у каријери.

Допинг[уреди | уреди извор]

У октобру 2013. због оптужби које је Мајкл Расмусен изнео у својој књизи "Жута грозница", Хеседал је признао да се допинговао раније, на почетку каријере.[59][60]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Хеседал је рођен у Викторији. Његови преци су билинорвешки мигранти из Бјерна.[61]

Након победе на Ђиро д’Италији 2012. Хеседал је помогао покретању хуманитарне групе назване "Рајдерово бициклистичко друштво Канаде", чији је циљ био да омогући младим Канађанима да возе бицикл.[62] Такође, Хеседал је продао розе мајицу коју је носио, на аукцији за 10.000 долара, као помоћ за канадске бициклисте.[63]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ryder Hesjedal profile”. Canada Olympic Committee. Приступљено 21. 1. 2016. 
  2. ^ а б в Colebourn, John; Ivens, Andy; McElroy, Justin (27. 5. 2012). „'He is a legend now' (Хеседалова мама након победе на Ђиру.)”. Vancouver Sun. Архивирано из оригинала 3. 6. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  3. ^ „Fabian, the superman”. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 21. 1. 2017. 
  4. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Giro D'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 1. 2017. 
  5. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Tour de France”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 1. 2017. 
  6. ^ „Sánchez takes gold in Spanish master-class”. Cyclingnews. com. Immediate Media Company Ltd. 9. 8. 2008. Приступљено 21. 1. 2017. 
  7. ^ Richard Tyler (9. 9. 2009). „Gerrans wins cat and mouse game to take the stage win”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 21. 1. 2016. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ Gene Bisbee (12. 9. 2009). „Victoria cyclist Hesjedal wins Stage 12 Vuelta a España”. Bikingbis. WordPress. Приступљено 21. 1. 2017. 
  9. ^ „Ryder Hesjedal Interview”. Bicycling.com. 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  10. ^ „Grabsch abandonne”. EuroSport (на језику: француском). EuroSport. 17. 9. 2009. Приступљено 21. 1. 2017. 
  11. ^ „Ryder Hesjedal named Canadian cyclist of year, decade!”. Slipstream sports. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  12. ^ Richard Moore (6. 3. 2010). „Hesjedal happy with fifth in Strade Bianche”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 21. 1. 2017. 
  13. ^ „Canada's Hesjedal second at Amstel Gold race”. CBC. The Canadian Press. Associated Press. 18. 4. 2010. Приступљено 21. 1. 2017. 
  14. ^ Laura Weslo (25. 5. 2010). „Hesjedal wins Amgen Tour of California finale”. Cycling News. Future Publishing Limited. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  15. ^ „Canadian Hesjedal fourth in Tour de France stage”. Montreal Gazette. 6. 7. 2010. Приступљено 21. 1. 2017. [мртва веза]
  16. ^ „Tour de France – 2010”. Letour.fr. 1. 12. 2010. Архивирано из оригинала 22. 7. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  17. ^ „Victoria's Ryder Hesjedal takes seventh in the Tour de France 2010”. Vancouver Sun. 25. 7. 2010. Архивирано из оригинала 30. 8. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  18. ^ „Klöden and Martin dominate closing time trial”. Cycling News. Future Publishing Limited. 9. 4. 2011. Приступљено 21. 1. 2017. 
  19. ^ „2011 Tour of the Basque Country results, stage 6”. Velo News. 2012 Competitor Group, Inc. 18. 4. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  20. ^ Malcolm Kelly (26. 5. 2012). „Stardom greeting Canadian cyclist Ryder Hesjedal”. CBC Sports. Приступљено 21. 1. 2017. 
  21. ^ Clarke, Les (19. 7. 2011). „Hushovd smashes breakaway for second stage win”. Cycling News. Future Publishing Limited. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. Приступљено 21. 10. 2017. 
  22. ^ „Rétractations”. Zweeler (на језику: француском). 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  23. ^ „Garmin-Barracuda: Farrar et Hesjedal en leaders”. Ouest France (на језику: француском). Ouest-France Multimédia. 3. 5. 2012. Приступљено 21. 1. 2017. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  24. ^ Westemeyer, Susan (12. 5. 2012). „Giro d'Italia: Tiralongo wins into Rocca di Cambio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 21. 1. 2017. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  25. ^ „Canada’s Ryder Hesjedal reclaims pink jersey at Giro d’Italia”. Toronto Star. 19. 5. 2012. Приступљено 21. 1. 2017. 
  26. ^ „Ryder Hesjedal wins Giro d’Italia: Canadian completes stunning, unconventional journey with Grand Tour victory | National Post”. Sports.nationalpost.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  27. ^ Alasdair Fotheringham (25. 5. 2012). „Victoria cyclist Ryder Hesjedal makes move for the top at Giro d'Italia”. Canada.com. Приступљено 21. 1. 2017. [мртва веза]
  28. ^ Malcolm Kelly (27. 5. 2012). „Ryder wins! Hesjedal takes the Giro d'Italia”. CBC Sports. Приступљено 21. 1. 2017. 
  29. ^ Oliver Moore (27. 5. 2012). „Canadian Ryder Hesjedal wins Giro D'Italia”. Globe and Mail. Приступљено 21. 1. 2017. 
  30. ^ Cleeve Dheensaw (6. 6. 2012). „Victoria cyclist Ryder Hesjedal to ride in Tour de France”. Vancouver Sun. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  31. ^ Jesse Campigotto (21. 6. 2012). „Cyclists Ryder Hesjedal, Clara Hughes join Olympic team”. CBC Sports.  Текст „accessdate 21. јануар 2017.” игнорисан (помоћ)
  32. ^ Jamey Keatan (6. 7. 2012). „Canada's Hesjedal involved in crash at Tour de France, likely out of contention”. Winnipeg Free Press. Приступљено 21. 1. 2017. 
  33. ^ „Canada's Ryder Hesjedal Withdraws from the Tour de France”. TSN. 7. 7. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  34. ^ Neil Davidson (28. 7. 2012). „Ryder Hesjedal finishes 63rd in Olympic road race, Kazakhstan’s Vinokourov wins gold”. National Post. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  35. ^ „London 2012: Bradley Wiggins wins cycling time trial; Ryder Hesjedal 28th”. The Star. 1. 8. 2012. Приступљено 21. 1. 2017. 
  36. ^ Ben Atkins (29. 9. 2012). „Joaquim Rodríguez solos to a rainy Lombardia victory and grabs WorldTour lead”. CyclingNation. CyclingNation LLC. Приступљено 21. 1. 2017. 
  37. ^ Barry Ryan (13. 10. 2012). „Tony Martin wins second consecutive Tour of Beijing”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 21. 1. 2017. 
  38. ^ The Canadian Press (26. 12. 2012). „Hesjedal wins Lionel Conacher Award for 2012”. The Sports Network. Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  39. ^ Andrew Hood (26. 3. 2013). „Hesjedal: Giro defense is top priority in Giro-Tour double”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Архивирано из оригинала 26. 06. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  40. ^ Jane Aubrey (21. 4. 2013). „Hesjedal: We salvaged the Classics season”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 1. 2017. 
  41. ^ Stephen Farrand (6. 5. 2013). „Pugnacious Paolini prevails on stage three of Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 1. 2017. 
  42. ^ „Hesjedal quits the Giro d'Italia”. Cyclingnews.com. Future plc. 17. 5. 2013. Приступљено 21. 1. 2017. 
  43. ^ „Canadian Ryder Hesjedal racing with broken rib at Tour de France”. CBC Sports. 3. 7. 2013. Приступљено 21. 1. 2017. 
  44. ^ „Results: 2014 Giro d’Italia, stage 21”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 1. 6. 2014. Архивирано из оригинала 10. 06. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  45. ^ „Late crash thwarts Hesjedal at Vuelta a España”. Cyclingnews.com. Future plc. 29. 8. 2014. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  46. ^ Dave Atkinson (4. 9. 2014). „Fresh 'motor doping' claims surround Ryder Hesjedal at the Vuelta”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 21. 1. 2014. 
  47. ^ „Un vélo à moteur pour Hesjedal? Cette vidéo prouve le contraire”. DH.be (на језику: француском). DH.be. 5. 9. 2014. Приступљено 21. 1. 2017. 
  48. ^ Simon MacMichael (5. 9. 2014). „Videos: Ryder Hesjedal reacts to mechanical doping claims”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 21. 1. 2017. 
  49. ^ „Ryder Hesjedal takes a hard-fought mountain stage; Alberto Contador leads Vuelta”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 6. 9. 2014. Архивирано из оригинала 03. 09. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  50. ^ Stephen Farrand (17. 4. 2015). „Porte and Aru to clash at the Giro del Trentino”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 1. 2017. 
  51. ^ „Giro del Trentino: Richie Porte wins stage 2”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 4. 2015. Приступљено 21. 1. 2017. 
  52. ^ „Richie Porte seals Giro del Trentino overall win”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 4. 2015. Приступљено 21. 1. 2017. 
  53. ^ Gregor Brown (15. 5. 2015). „Hesjedal: ‘Down, but not out’ in Giro”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Архивирано из оригинала 14. 06. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  54. ^ „Giro d'Italia: Gilbert wins stage 18 in Verbania”. Cyclingnews.com. Future plc. 28. 5. 2015. Приступљено 21. 1. 2017. 
  55. ^ Emil Axelgaard (29. 5. 2015). „Aru makes great comeback with big win in Giro mountains”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Приступљено 21. 1. 2017. 
  56. ^ „Giro d'Italia stage 20: Aru wins in Sestriere”. Cyclingnews.com. Future plc. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 1. 6. 2015. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  57. ^ „Ryder Hesjedal signs for Trek Factory Racing”. Cycling Weekly. 26. 8. 2015. Приступљено 21. 1. 2017. 
  58. ^ „Ryder Hesjedal to retire at the end of 2016 season”. cyclingnews.com. 1. 8. 2016. Приступљено 21. 1. 2017. 
  59. ^ „Report: Rasmussen claims he taught Hesjedal how to take EPO”. Cyclingnews.com. 30. 10. 2013. Приступљено 21. 1. 2017. 
  60. ^ „Hesjedal admits to doping, says evidence was given to USADA”. Cyclingnews.com. 30. 10. 2013. Приступљено 21. 1. 2017. 
  61. ^ „Her kommer Ryder Hesjedal sin familie fra – TV 2 Sporten”. Tv2.no. Приступљено 21. 1. 2017. 
  62. ^ „Ryders Cycling Society of Canada”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  63. ^ Sean Fitz-Gerald (24. 8. 2012). „Ryder Hesjedal taking a spin as cycling ambassador”. National Post. Postmedia Network Inc. Архивирано из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајдер_Хеседал&oldid=26174793”