Рибница (Молдавија)
| Рибница рум. Rîbnița/Râbnița | |
|---|---|
 Рибница | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Молдавија |
| Основан | 1628. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 47,949[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 46′ 00″ С; 29° 00′ 00″ И / 47.766667° С; 29° И |
  Рибница Рибница на карти Молдавије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вјачеслав Анатољевич Фролов[2] |
Рибница (рум. Rîbnița/Râbnița, мол. и рус. Ры́бница, укр. Ри́бниця, јид. ריבניץ, Ribnitz, пољ. Rybnica) је град у Молдавији, под контролом отцепљене регије Придњестровља. Према попису из 2004. године, у Придњестовљу има 53,648 становника. Рибница се налази у северном делу Придњестровља, на левој обали Дњестра и одвојена је од реке бетонским насипом. Град је седиште Рибничког рејона.
Историја[уреди | уреди извор]
Рибница је основана 1628. године, као рутенско село, чије име значи „рибњак” (од речи рꙑба, „риба”). Почетком 1657, Рибница се спомиње у документима као важан град, који се у то време налазио у склопу заједнице Пољске и Литваније. Може се уочити јак западњачки утицај у овом бившем пољском граду . У 1793. години, Рибница постаје део Русије, преузимајући власт од Пољске. Седамнаестог марта 1944. године, током Другог светског рата нацисти су погубили око 400 затвореника, совјетских грађана у Рибници.
Економија[уреди | уреди извор]
У Рибници се налази највећа компанија у Придњестровљу [3][4], металуршки комбинат, чија вредност производње износи више од 500 милиона долара извоза на годишњем нивоу и традиционално се креће од 40% до 50% БДП-а Придњестровља. Остале индустрије су такође присутне у Рибници, укључујући и најстарију шећерану у Придњестровљу (основана 1898), алкохолно постројење и фабрику цемента. Град има велику железничку станицу и речну луку, као и супермаркет, „Шериф”.
Људи и култура[уреди | уреди извор]
У центру Рибнице се налазе високе грађевине као и места за излазак. Поседује много историјских и архитектонских издања, како у самом граду, тако и у његовој околини. Главна улица у граду је „улица Победе”.
Становништво[уреди | уреди извор]
Године 1970, град је имао 32,400 становника, 1989. године 61,352 становника. Према попису становништва из 2004. године у Придњестровљу, град је имао 53,648 становника,[5] укључујући 11,263 Молдаваца (Румуна), 24,898 Украјинаца, 11,738 Руса, 480 Пољака, 328 Белоруса, 220 Бугара, 166 Јевреја, 106 Немаца, 96 Гагауза, 71 Јермена, 38 Рома, и 4,245 других и неизјашњених.
Религија[уреди | уреди извор]
Рибница има три богослужбена места, која се налазе једна поред других: католичка црква, православна црква и синагога.
Међународни односи[уреди | уреди извор]
Рибница је побратимљена са:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Списак градова у Молдавији (језик: енглески)
- ^ Градоначелник града Рибница (језик: руски)
- ^ „www.basa.md”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 03. 11. 2016.
- ^ „www.unimedia.md”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2012. г. Приступљено 03. 11. 2016.
- ^ „pridnestrovie.net”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2010. г. Приступљено 03. 11. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
