Роберт Фрост

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Ли Фрост
Роберт Фрост
Лични подаци
Датум рођења(1874-03-26)26. март 1874.
Место рођењаСан Франциско, САД
Датум смрти29. јануар 1963.(1963-01-29) (88 год.)
Место смртиБостон, САД
ОбразовањеDartmouth College, Универзитет Харвард
Књижевни рад
Најважнија делаТестамент дечака, Северно од Бостона, Њу Хемпшир[1]

Роберт Ли Фрост (енгл. Robert Frost; Сан Франциско, 26. март 1874Бостон, 29. јануар 1963) је био један од највећих америчких песника 20. века. Добио је четири Пулицерове награде.[2][3] Његов рад је првобитно објављен у Енглеској пре него што је објављен у Сједињеним Државама. Познат по својим реалистичним приказима руралног живота и владању америчким колоквијалним говором,[4] Фрост је често писао о амбијентима из руралног живота у Новој Енглеској почетком 20. века, користећи их за испитивање сложених друштвених и филозофских тема.

Рођен је у Сан Франциску и живео је у Калифорнији до своје једанаесте године. Фрост је одрастао као градско дете и своју прву песму је објавио у Лоренсу, Масачусетс. Похађао је колеџ Дармут и Универзитет Харвард, али није дипломирао. Након што је купио фарму у Дерију, Њу Хемпшир, постао је познат по свом искривљеном говору који је био руралан и личан.[5]

Године 1912, је продао фарму и преселио се у Енглеску да би се у потпуности посветио писању. Његова прва књига поезије, Дечакова воља (A Boy's Will) је објављена наредне године. Вратио се у Америку 1915, купио фарму у Франконији, Њу Хемпшир, и започео каријеру као писац, учитељ и предавач.

Роберт Фрост

Рецитовао је своје дело, "The Gift Outright", на инаугурацији председника Џона Кенедија, 1961. године и представљао је Сједињене Државе на неколико службених мисија.

Ученици у Америци често уче његову песму "Stopping by Woods on a Snowy Evening". Међу његовим познатијим песмама су: "Mending Wall", "Birches", "After Apple Picking", "The Pasture", "Ватра и лед", "The Road Not Taken", и "Directive". Након што је преминуо, 1963. године, Роберт Фрост је сахрањен на гробљу Олд Бенингтон, у Бенингтону, Вермонт. Универзитет Харвард му је доделио почасну диплому. За његовог живота Средња школа Роберт Фрост у Роквилу, Мериленд је названа по њему.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Фрост око 1910.

Роберт Фрост је рођен у Сан Франциску, Калифорнија, у породици новинара Вилијама Прескота Фроста млађег и Изабел Муди.[4] Његов отац води порекло од Николаса Фроста из Тивертона, Девон, Енглеска, који је 1634. допловио у Њу Хемпшир на Волфрани, а мајка му је била шкотска имигранткиња.

Фрост је био потомак Семјуела Еплтона, једног од раних досељеника у Ипсвичу, у Масачусетсу, и свештеника Џорџа Филипса, једног од првих досељеника у Вотертауну у Масачусетсу.[6]

Фростов отац је био учитељ, а касније и уредник часописа San Francisco Evening Bulletin (који се касније спојио са The San Francisco Examiner), и неуспешан кандидат за градског порезника. Након његове смрти 5. маја 1885, породица се селила широм земље у Лоренс, Масачусетс, под патронатом Робертовог деде Вилијама Фроста, старијег, који је био надгледник у млину у Новој Енглеској. Фрост је завршио средњу школу Лоренс 1892. године.[7] Фростова мајка се придружила Сведенборџијанској цркви, у којој је он крштен, али је он напустио ту цркву кад је одрастао.

Одрасле године[уреди | уреди извор]

Роберт Фростов 85. рођендан 1959

Године 1894, продао је своју прву песму „Мој лептир. Елегија” (објављену у New York Independent од 8. новембра 1894.) за 15 долара (данас 434 долара). Поносан на свој успех, предложио је брак Елинор Миријам Вајт, али је она одбила, желећи да заврши колеџ (на Универзитету Сент Лоренс) пре него што се венчају. Фрост је затим отишао на екскурзију у Велику мрачну мочвару у Вирџинији и поново питао Елинор по повратку. Пошто је дипломирала, пристала је и венчали су се у Лоренсу у Масачусетсу 19. децембра 1895.

Фрост је похађао Универзитет Харвард од 1897. до 1899. године, али је добровољно напустио због болести.[8][9][10] Непосредно пре своје смрти, Фростов деда је купио фарму за Роберта и Елинор у Дерију, Њу Хемпшир; Фрост је радио на фарми девет година док је писао рано ујутру и стварао многе песме које ће касније постати познате. На крају се показало да је његова пољопривреда била неуспешна и вратио се на поље образовања као наставник енглеског језика на Пинкертон академији у Њу Хемпширу од 1906. до 1911. године, затим у Њу Хемпширској нормалној школи (сада Плимутски државни универзитет) у Плимуту, Њу Хемпшир.

Године 1912. Фрост је са својом породицом отпловио у Велику Британију, настанивши се прво у Биконсфилду, малом граду у Бакингемширу изван Лондона. Његова прва књига поезије, Дечакова воља, објављена је следеће године. У Енглеској је стекао нека важна познанства, укључујући Едварда Томаса (члан групе познате као песници Димока и Фростова инспирација за „The Road Not Taken[11]), Т. Е. Халмеа и Езра Паунда. Иако ће Паунд постати први Американац који је написао повољан осврт на Фростово дело, Фрост је касније замерио Паундовим покушајима да манипулише његовом америчком прозодијом.[12] Фрост је упознао или се спријатељио са многим савременим песницима у Енглеској, посебно након што су његова прва два тома поезије објављена у Лондону 1913. (Опорука дечака) и 1914. (Северно од Бостона).

Радови[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

Драме[уреди | уреди извор]

  • 1929. A Way Out: A One Act Play (Harbor Press).
  • 1929. The Cow's in the Corn: A One Act Irish Play in Rhyme (Slide Mountain Press).
  • 1945. A Masque of Reason (Holt).
  • 1947. A Masque of Mercy (Holt).

Писма[уреди | уреди извор]

  • 1963. The Letters of Robert Frost to Louis Untermeyer (Holt, Rinehart & Winston; Cape, 1964).
  • 1963. Robert Frost and John Bartlett: The Record of a Friendship, by Margaret Bartlett Anderson (Holt, Rinehart & Winston).
  • 1964. Selected Letters of Robert Frost (Holt, Rinehart & Winston).
  • 1972. Family Letters of Robert and Elinor Frost (State University of New York Press).
  • 1981. Robert Frost and Sidney Cox: Forty Years of Friendship (University Press of New England).
  • 2014. The Letters of Robert Frost, Volume 1, 1886–1920, edited by Donald Sheehy, Mark Richardson, and Robert Faggen. Belknap Press. ISBN 978-0674057609. (811 pages; first volume, of five, of the scholarly edition of the poet's correspondence, including many previously unpublished letters.)
  • 2016. The Letters of Robert Frost, Volume 2, 1920–1928, edited by Donald Sheehy, Mark Richardson, Robert Bernard Hass, and Henry Atmore. Belknap Press. ISBN 978-0674726642. (848 pages; second volume of the series.)

Друго[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Robert Frost”. The Poetry Foundation. Приступљено 18. 2. 2015. 
  2. ^ „Robert Frost”. Poetry Foundation. Приступљено 17. 1. 2019.  (језик: енглески)
  3. ^ Contemporary Literary Criticism. Ed. Jean C. Stine, Bridget Broderick, and Daniel G. Marowski. Vol. 26. Detroit: Gale Research, 1983. p 110.
  4. ^ а б „Robert Frost”. Encyclopædia Britannica (Online изд.). 2008. Приступљено 2008-12-21. 
  5. ^ „Robert Frost American poet”. Encyclopedia Britanica. Приступљено 17. 1. 2019.  (језик: енглески)
  6. ^ Watson, Marsten. Royal Families - Americans of Royal and Noble Ancestry. Volume Three: Samuel Appleton and His Wife Judith Everard and Five Generations of Their Descendants. 2010
  7. ^ Ehrlich, Eugene; Carruth, Gorton (1982). The Oxford Illustrated Literary Guide to the United States. 50. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-503186-5. 
  8. ^ Nancy Lewis Tuten; John Zubizarreta (2001). The Robert Frost encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 145. ISBN 978-0-313-29464-8. „Halfway through the spring semester of his second year, Dean Briggs released him from Harvard without prejudice, lamenting the loss of so good a student. 
  9. ^ Jay Parini (2000). Robert Frost: A Life. Macmillan. стр. 64—65. ISBN 978-0-8050-6341-7. 
  10. ^ Jeffrey Meyers (1996). Robert Frost: a biographyНеопходна слободна регистрација. Houghton Mifflin. ISBN 9780395856031. „Frost remained at Harvard until March of his sophomore year, when he decamped in the middle of a term ... 
  11. ^ Orr, David (2015-08-18). The Road Not Taken: Finding America in the Poem Everyone Loves and Almost Everyone Gets Wrong (на језику: енглески). Penguin. ISBN 9780698140899. 
  12. ^ Meyers, Jeffrey (1996). Robert Frost: A Biography. Boston: Houghton Mifflin. стр. 107–109. ISBN 9780395728093. 
  13. ^ „Robert Frost. 1915. A Boy's Will”. www.bartleby.com. Приступљено 2018-03-22. 
  14. ^ Frost, Robert (16. 3. 1924). Several short poems. Place of publication not identified. OCLC 1389446. 
  15. ^ „Browse Subjects, Series, and Libraries | Harvard University Press”. www.hup.harvard.edu. Архивирано из оригинала 15. 03. 2019. г. Приступљено 02. 08. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Библиотеке[уреди | уреди извор]

Електронска издања[уреди | уреди извор]