Рукометна репрезентација Црне Горе

	Црна Гора
Савез	Рукометни савез Црне Горе
Конфедерација	ЕХФ
Селектор	Драган Ђукић
Основни дрес	Резервни дрес
Прва међународна утакмица
Највећа победа
Највећи пораз
Олимпијске игре
Учешћа	0 (први пут -)
Најбољи резултат	-
Светско првенство
Учешћа	1 (први пут 2013.)
Најбољи резултат	22. место (2013)
Европско првенство
Учешћа	7 (први пут 2008.)
Најбољи резултат	11. место 2022.

Рукометна репрезентација Црне Горе представља Црну Гору у међународним такмичењима у рукомету и налази се под контролом Рукометног савеза Црне Горе (РСЦГ). Највећи успјеси репрезентације су пласман на Свјетско првенство 2013. и три учешћа на Европском првенству (2008, 2014, 2016).

Прије обнове независности (2006), Рукометни савез Црне Горе је функционисао у склопу рукометних савеза:

То значи да су рукометаши из Црне Горе наступали за националне тимове поменутих држава. Највећи допринос заједничким успјесима пружили су Веселин Вујовић, Ненад Перуничић, Предраг Перуничић, Никола Аџић, Блажо Лисичић, Петар Каписода, Горан Ђукановић и Ратко Ђурковић.

Историјат[уреди | уреди извор]

Први кораци (2006 – 2009)[уреди | уреди извор]

Процес стварања рукометне репрезентације Црне Горе започет је недуго након обнове независности. РСЦГ је примљен у ЕХФ и ИХФ, а за селектора националног тима је изабран Перо Милошевић. Прве припремне утакмице су биле заказане за сами крај 2006. године. Селектору су се одазвали скоро сви играчи који су, претходно, наступали за заједничку репрезентацију Србије и Црне Горе (Горан Ђукановић, Петар Каписода, Ратко Ђурковић, Ален Муратовић и Блажо Лисичић). Лијево крило Иван Никчевић и голман Дарко Станић се, иако рођени у Црној Гори, нијесу нашли међу репрезентативцима те државе. У каснијим годинама, они су били стандардни чланови српског националног тима.

Премијера: Турнир "Осам нација"[уреди | уреди извор]

Црногорска репрезентација је прве утакмице одиграла на Турниру "Осам нација", који је, у склопу припрема за квалификације за Европско првенство, организован у Болоњи, од 27. до 29. децембра 2006. године. Премијеру и побједу против Катара (36–24) обиљежили су: Раде Мијатовић, Гојко Вучинић, Младен Ракчевић, Марко Пејовић, Марко Добрковић, Миодраг Кажић, Ратко Ђурковић, Жарко Марковић, Горан Ђукановић (први капитен), Драшко Мрваљевић, Игор Марковић, Никола Вујовић, Петар Каписода, Милош Милошевић, Блажо Лисичић, Ален Муратовић и Мирко Милашевић. Услиједиле су, у једном дану, побједе над Естонијом и Румунијом, а трофеј је освојен након финалног тријумфа над Италијом (38–31).

Квалификације за Европско првенство у Норвешкој 2008.[уреди | уреди извор]

Црна Гора је, у склопу квалификација за пласман на Европско првенство у Норвешкој, требало да одигра шест утакмица у групи и, ако заузме прво мјесто, двије у баражу. Противници у првом дијелу квалификација, одржаних у периоду од 3. до 21. јануара 2007. године, били су Финска, Аустрија и Холандија.

У првој званичној утакмици, одиграној 3. јануара 2007. године, побијеђена је Финска (28–26). Слиједиле су побједе над истим ривалом (41–27), Аустријом (31–24 и 34–33) те Холандијом (32–27). У посљедњој утакмици, против лала, одиграно је неријешено (33–33), чиме је обезбијеђено прво мјесто у групи и баражни окршај са Португалом.

Навијачима црногорске репрезентације је, од догађаја из прве фазе квалификације, у сјећању остала урезана завршница утакмице против Аустријанаца: при резултату 33–33, Алену Муратовићу је преостало тек толико времена да упути шут са девет метара, преко живог зида. Лопта је завршила у мрежи, означивши пролаз Црне Горе у бараж.

У првој утакмици завршне фазе квалификација, Португал је савладан, и то у гостима, резултатом 30–28. У бјелопољском реваншу, одиграном 17. јуна 2007, Црна Гора је, пред 3.500 навијача, новом побједом (33–27) овјерила пласман на континенталну смотру репрезентативног рукомета.

Према предлогу селектора Милошевића, најзаслужнијим појединцима је требало додијелити веће премије. Дио играча није био задовољан том идејом, па се, након неуспјеха у покушају да се пронађе компромис, Милошевић повукао с позиције селектора. Упражњено мјесто је, у августу 2007, попунио Ранко Поповић.

Европско првенство у Норвешкој 2008.[уреди | уреди извор]

Црвени су, у склопу припрема за наступ на Европском првенству, крајем децембра 2007. наступили на Турниру "Осам нација", који су, претходне године, освојили. У групној фази, савладани су Естонци (37–31), Турци (33–24) и Грци (34–29), да би, у репризи прошлог финала, након бољег извођења седмераца, поново били побијеђени Италијани.

Град Драмен је угостио репрезентације из "Б" групе: домаћу Норвешку, затим Данску, Русију и Црну Гору. Црвени су, у наведеној конкуренцији, сматрани апсолутним аутсајдером. Селектор Поповић је повјерење указао шеснаесторици играча. То су били:

голмани: Стојановић, Мијатовић и Докнић
пивотмени: Ракчевић, Ђурковић и Пејовић
лијева крила: Каписода
десна крила: Добрковић и Свитлица
лијеви бекови: Муратовић и Рудовић
средњи бекови: Мрваљевић, Ђукановић и Милашевић
десни бекови: Рогановић и Марковић

У првом колу је, мимо свих очекивања, изборен реми против Русије (25–25). Након тога, слиједили су порази од Данске (24–32) и Норвешке (22–27). Један освојен бод, уз гол-разлику бољу од руске, био је довољан за историјски пласман у четвртфиналну групу. Ондје су Црногорце чекали Словенци (29–31), Хрвати (26–34) и Пољаци (23–39). На концу, посљедње, шесто, мјесто у четвртфиналној групи и дванаесто мјесто у укупном пласману нијесу били нешто чиме је било ко из црногорског табора могао да буде незадовољан.

Најбољи утисак су, баш као и у квалификацијама, оставили Ален Муратовић, Горан Стојановић и Драшко Мрваљевић.

Први на листи стријелаца био је Муратовић (33), а пратили су га Мрваљевић (28), Каписода (21), Марковић (13), Рогановић (12), Свитлица (10), Ракчевић (9), Рудовић (6), Ђурковић (5), Милашевић (5), Добрковић (4) и Пејовић (3). Капитен Ђукановић, као специјалиста за одбрану, завршио је првенство без постигнутог гола.

Квалификације за Свјетско првенство у Хрватској 2009.[уреди | уреди извор]

Црногорска јавност је имала велика очекивања од баража за пласман на СП у Хрватској. Противник је, чинило се, био по мјери: Румунија. Далеко од сјаја некадашње славе, Румуни су доживљавани као лак плијен. Оно што је, међутим, забрињавало селектора Поповића био је изостанак неколицине веома важних играча: голмана Стојановића, лијевог крила Каписоде и средњег бека Ђукановића.

У првој утакмици, одиграној 8. јуна 2009. године, у Бијелом Пољу, Црвени су славили резултатом 31–27. Ипак, 14. јуна су, у реваншу, Румуни надокнадили предност и, побједом од пет голова разлике (29–24), изборили пласман на Свјетско првенство.

Голове су, у овом двомечу, постизали Мрваљевић (14), Муратовић (13), Свитлица (9), И. Марковић (8), Рогановић (4), Ракчевић (3), Ђурковић (2), Рудовић (1) и Лисичић (1), док се Бакић, Осмајић, Ж. Пејовић и Мартиновић нијесу уписивали у стријелце. На црти су се смјењивали Докнић и Рајковић.

Овај пораз је у црногорским рукометним круговима примљен као катастрофа.

Квалификације за Европско првенство у Аустрији 2010.[уреди | уреди извор]

Нови циклус је започет у врло неповољним околностима. Репрезентативну каријеру су, плански, окончали Ђукановић, Ђурковић и Лисичић, а Муратовић је, као кључни играч, доживио тешку повреду, која га је, фактички, трајно удаљила од националног тима.

На поменуте проблеме се надовезала веома тешка квалификациона група. Требало је, наиме, изборити барем друго мјесто у конкуренцији Шведске, Пољске, Румуније и Турске. Ново име у репрезентацији био је Фахрудин Мелић (десно крило), а знатно већу улогу је, усљед изостанка Муратовића, добио лијеви бек Владимир Осмајић.

У првом колу, одиграном 29. октобра 2008. године, Црвени су доживјели тежак пораз од Пољака (20–30). Слиједиле су побједе над Румунима (35–33) и Турцима (37–31), да би, потом, била укњижена два пораза од Швеђана (29–33 и 24–29). Нови тријумфи над Турском (33–26) и Румунијом (28–27) били су увертира за посљедње коло, у којем је Црној Гори, на домаћем терену, била неопходна побједа над Пољском, како би се пласирали на завршни турнир.

У Никшићу, пред 3.000 навијача, Црна Гора је, 17. јуна 2009, одиграла утакмицу на горњој граници својих могућности. Ипак, то није било довољно за побједу против веома квалитетне Пољске (23–31), па је пласман на Европско првенство остао тек лијепа, неостварена жеља.

У овим квалификацијама, голове за Црну Гору су постизали Рогановић (39), Осмајић (38), Мрваљевић (33), Ж. Марковић (32), Каписода (24), Мелић (17), Ракчевић (15), И. Марковић (8), Милашевић (5), М. Пејовић (7), Свитлица (4), Чолаковић (3), Рудовић (3) и Ж. Пејовић (1). Игор Бакић се није уписивао на листу стријелаца, а улоге голмана су биле повјерене Стојановићу, Докнићу и Косановићу.

Пораз од Пољске је, у симболичком смислу, представљао крај обећавајуће прве фазе у историји црногорске репрезентације и увод у трогодишње таворење, кроз које су пролазили како репрезентативци, тако и њихови навијачи.

Сиве године (2009 – 2011)[уреди | уреди извор]

Квалификације за Свјетско првенство у Шведској 2011.[уреди | уреди извор]

У новембру 2009. године, свега два мјесеца прије почетка квалификација за пласман на Свјетско првенство у Шведској, Ранко Поповић је поднио оставку на мјесто селектора црногорске рукометне репрезентације. Замијенио га је Касим Каменица, звучно име из историје југословенског рукомета. Медији су очекивали да ће та промјена бити почетак поновног успона црногорског рукомета.

Ипак, у првој фази квалификација, за коју се очекивало да ће с лакоћом бити пређена, доживљен је прави дебакл. Црна Гора је, на турниру у Италији, одржаном у периоду од 16. до 17. јануара 2010. године, на опште изненађење, поражена од Грчке (26–29), па јој је побједа над домаћом екипом (28–26) донијела друго мјесто, што је, у овако танкој конкуренцији, била врло слаба утјеха, будући да није водило у сљедећи круг квалификација.

Мрежу противника су, у ове двије утакмице, погађали Мрваљевић (7), Рогановић (6), Осмајић (6), Мелић (6), И. Марковић (6), Ж. Марковић (6), Ракчевић (5), Вујовић (5), Рудовић (3), Свитлица (3) и М. Пејовић (1). На листи стријелаца се нијесу нашла имена Каписоде и Ж. Пејовића. Улогу голмана су обављали Стојановић, Докнић и Мијатовић.

Тако је окончан и трећи квалификациони циклус у којем је Црна Гора остала без пласмана на велико такмичење.

Касиму Каменици није продужен мандат, а упражњено мјесто селектора је, одлуком РСЦГ, 14. априла 2010, на изненађење јавности, заузео Миодраг Поповић.

Квалификације за Европско првенство у Србији 2012.[уреди | уреди извор]

Квалификације за Европско првенство су започете тијесним поразом од Шведске (27–30), након чега је, на домаћем терену, у Бару, доживљен катастрофалан пораз од осредње Словачке (25–35). Ужасна форма црногорских репрезентативаца је настављена поразом од Израела (24–29), а побједа над истим ривалом (36–27), у Никшићу, остала је у сјенци дивљања домаћих навијача и прекида, због којег је ЕХФ казнила РСЦГ. То је, уједно, био и посљедњи меч црногорске репрезентације у овом граду.

Посљедње двије утакмице су – и за играче и за навијаче – представљале праву агонију. Црвени су против Швеђана (28–39) и Словака (21–36) више личили на случајно окупљену скупину аматера, него на рукометне професионалце. Све у свему, два бода у шест утакмица, уз веома неповољну гол-разлику (161-196), били су толико лош резултат да се смјена селектора није доводила у питање.

Голове за Црну Гору су постизали Ж. Марковић (21), Мелић (18), Рогановић (16), Ракчевић (15), Мрваљевић (13), С. Вујовић (13), И. Марковић (9), Осмајић (9), Драшковић (9), Шеваљевић (8), Ж. Пејовић (6), Петричевић (4), Грбовић (4), Мајић (3), Дапчевић (3), М. Пејовић (2), Бакић (1), М. Вујовић (1). На списку стријелаца није било Рудовића, Радовића, Перишића и Ласице. На позицији голмана су се мијењали Докнић, Мијатовић, Рајковић и Симић.

Миодраг Поповић се, приликом одласка са функције шефа стручног штаба, осврнуо на стање у црногорском рукомету, наводећи да РСЦГ није довољно добро обављао свој посао, а није много похвалног изрекао ни о односу неколицине репрезентативаца (Жарко Пејовић, на примјер) према репрезентативном дресу.

Једина афирмативна ставка Поповићевог мандата јесте пружање шансе младим играчима који ће, у наредним годинама, чинити окосницу црногорске репрезентације. У априлу 2011. године је за новог селектора изабран Зоран Кастратовић.

Нови талас (2011 – ?)[уреди | уреди извор]

Квалификације за Свјетско првенство у Шпанији 2013.[уреди | уреди извор]

Црногорска репрезентација је нови квалификациони циклус започела без много очекивања и медијске пажње, што је, испоставило се, било од велике помоћи приликом сучељавања са ривалима, будући да су Црвени, као унапријед прежаљена екипа, били лишени притиска.

По двије побједе над Белгијом (35–27 и 37–33) и Летонијом (31–30 и 32–28), у јануару 2012, одвеле су Кастратовићеве пулене, ојачане присуством повратника Каписоде, у бараж, у којем их је чекала моћна Шведска. У првој утакмици, у Стокхолму, Три круне су биле успјешније (22–21), али је, у реваншу, играном 16. јуна 2012, пред 4.200 црногорских навијача у Морачи, репрезентација Црне Горе, предвођена Васком Шеваљевићем, дошла до једне од највећих побједа (20–18) у својој историји и пласмана на Свјетско првенство.

Овај успјех је утолико већи, уколико се има у виду чињеница да су Швеђани, само два мјесеца након пораза од Црне Горе, освојили сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону.

У шест квалификационих утакмица, противничке мреже су тресли Мелић (30), Шеваљевић (27), Рогановић (23), Ракчевић (20), Мрваљевић (20), Осмајић (14), И. Марковић (14), Ж. Марковић (12), Вујовић (7), М. Пејовић (4), Грбовић (2), Ж. Пејовић, (2) и М. Ласица (1). Без голова су остали Г. Ласица, Мајић, Милашевић, Перишић и Симовић. На црти су се окушали Мијатовић, Рајковић и Симић.

Свјетско првенство у Шпанији 2013.[уреди | уреди извор]

Црногорска репрезентација је отпутовала у Шпанију испраћена оптимистичним прогнозама. Кастратовић је, за наступ у Гранољерсу, одабрао осамнаест играча. То су били:

голмани: Мијатовић, Рајковић и Симић
пивотмени: Ракчевић, Грбовић и Пејовић
лијева крила: Каписода (капитен) и Марковић
десна крила: Мелић и М. Ласица
лијеви бекови: Шеваљевић, Осмајић и Г. Ласица
средњи бекови: Милашевић, Мрваљевић и Вујовић
десни бекови: Рогановић и Симовић

Драшко Мрваљевић се повриједио уочи прве утакмице, па је селектор могао да рачуна на седамнаест играча, од којих су, на свакој утакмици, по двојица била на трибинама.

У првом колу, Црногорци су, у врло тијесној завршници, поражени од Аргентинаца (26–28). Услиједио је убједљив пораз од Француза (20–32), да би, у трећем колу, Тунис био јачи (25–27). Пораз од Њемачке (21–29) је запечатио амбиције Црне Горе на овом такмичењу, па је посљедњи меч, против Бразила (25–26), схваћен као пуко отаљавање посла.

У разигравању за пласман од 21. до 24. мјеста, укњижена је прва побједа на свјетским првенствима (Чиле, 35–31), али је, у борби за 21. мјесто, претрпљен пораз (Јужна Кореја, 27–30), укупно шесто у седам првенствених утакмица. Такав се учинак, засигурно, није могао сматрати успјехом, посебно у контексту чињенице да противници у групи, изузев Француске и, донекле, Њемачке, нијесу представљали сам врх свјетског рукомета.

На врху листе стријелаца је био Шеваљевић (36). Слиједили су Мелић (28), Рогановић (28), Марковић (23), Вујовић (17), Ракчевић (15), Грбовић (8), Милашевић (7), Симовић (5), Осмајић (5), Г. Ласица (3), М. Ласица (2), Пејовић (2) и Каписода (1). Када су у питању одбране голмана, Мијатовић је имао 67 успјешних интервенција, Рајковић 18, а Симић 8.

Квалификације за Европско првенство у Данској 2014.[уреди | уреди извор]

дв

Резултати репрезентације[уреди | уреди извор]

Европска првенства[уреди | уреди извор]

Првенство	Турнир	Пласман	ИГ	П	Н	И	ГД	ГП	ГР
2008.	Четвртфинална група	12. место	6	0	1	5	152	182	-30
2010.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-	-
2012.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-	-
2014.	Групна фаза	16. место	3	0	0	3	66	84	-18
2016.	Групна фаза	16. место	3	0	0	3	76	90	-14
2018.	Групна фаза	16. место	3	0	0	3	66	89	-23
// 2020.	Групна фаза	18. место	3	1	0	2	70	84	-14
/ 2022.	Друга групна фаза	11. место	7	3	0	4	195	216	-21
2024.	Групна фаза	14. место	3	1	0	2	84	86	-2
Укупно	7/11		28	5	1	22	709	831	-122

Светска првенства[уреди | уреди извор]

Првенство	Турнир	Пласман	ИГ	П	Н	И	ГД	ГП	ГР
Немачка 2007.	Није се квалификовала		-	-	-	-	-	-	-
Хрватска 2009.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-	-
Шведска 2011.	Није се квалификовала	-	-	-	-	-	-	-	-
Шпанија 2013.	Први круг	22. место	7	1	0	6	179	203	-24
Укупно	1/4	22. место	7	1	0	6	179	203	-24

Списак званичних утакмица[уреди | уреди извор]

Датум	Такмичење	Меч			Резултат	Домаћин	Публика
03.01.2007	КЕП 2008.	Финска	-	Црна Гора	26:28	Ванта	1,300
06.01.2007	КЕП 2008.	Црна Гора	-	Финска	41:27	Будва	1,500
10.01.2007	КЕП 2008.	Црна Гора	-	Аустрија	31:24	Цетиње	2,000
13.01.2007	КЕП 2008.	Аустрија	-	Црна Гора	34:35	Штокерау	1,500
17.01.2007	КЕП 2008.	Црна Гора	-	Холандија	32:27	Бијело Поље	3,000
21.01.2007	КЕП 2008.	Холандија	-	Црна Гора	33:33	Панинген	2,000
10.06.2007	КЕП 2008.	Португалија	-	Црна Гора	28:30	Лагос	1,000
17.06.2007	КЕП 2008.	Црна Гора	-	Португалија	33:27	Бијело Поље	3,500
17.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Русија	25:25	Драмен	4,000
18.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Данска	24:32	Драмен	2,500
19.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Норвешка	22:27	Драмен	4,000
22.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Словенија	29:31	Ставангер	3,000
23.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Хрватска	26:34	Ставангер	2,800
24.01.2008	ЕП 2008.	Црна Гора	-	Пољска	23:39	Ставангер	2,500
08.06.2008	КСП 2009.	Црна Гора	-	Румунија	31:27	Бијело Поље	3,000
14.06.2008	КСП 2009.	Румунија	-	Црна Гора	29:24	Велики Варадин	2,000
21.10.2008	КЕП 2010.	Пољска	-	Црна Гора	30:20	Бидгошч	4,500
26.11.2008	КЕП 2010.	Црна Гора	-	Румунија	35:33	Никшић	3,000
29.11.2008	КЕП 2010.	Турска	-	Црна Гора	31:37	Ризе	1,000
18.03.2009	КЕП 2010.	Црна Гора	-	Шведска	29:33	Никшић	3,500
22.03.2009	КЕП 2010.	Шведска	-	Црна Гора	29:24	Норћепинг	4,000
10.06.2009	КЕП 2010.	Црна Гора	-	Турска	33:26	Никшић	2,500
13.06.2009	КЕП 2010.	Румунија	-	Црна Гора	27:28	Букурешт	2,000
17.06.2009	КЕП 2010.	Црна Гора	-	Пољска	23:31	Никшић	3,500
16.01.2010	КСП 2011.	Грчка	-	Црна Гора	29:26	Алкамо	300
17.01.2010	КСП 2011.	Италија	-	Црна Гора	26:28	Алкамо	1,200
28.10.2010	КЕП 2012.	Шведска	-	Црна Гора	30:27	Кристијанстад	5,000
31.10.2010	КЕП 2012.	Црна Гора	-	Словачка	25:35	Бар	3,000
09.03.2011	КЕП 2012.	Израел	-	Црна Гора	29:24	Ришон Лецион	800
13.03.2011	КЕП 2012.	Црна Гора	-	Израел	36:27	Никшић	3,000
08.06.2011	КЕП 2012.	Црна Гора	-	Шведска	28:39	Пљевља	2,000
12.06.2011	КЕП 2012.	Словачка	-	Црна Гора	36:21	Кошице	8,100
04.01.2012	КСП 2013.	Црна Гора	-	Белгија	35:27	Цетиње	1,000
07.01.2012	КСП 2013.	Белгија	-	Црна Гора	33:37	Турне	800
11.01.2012	КСП 2013.	Летонија	-	Црна Гора	30:31	Добеле	1,000
13.01.2012	КСП 2013.	Црна Гора	-	Летонија	32:28	Цетиње	1,500
10.06.2012	КСП 2013.	Шведска	-	Црна Гора	22:21	Стокхолм	5,000
17.06.2012	КСП 2013.	Црна Гора	-	Шведска	20:18	Подгорица	4,000
01.10.2012	КЕП 2014.	Немачка	-	Црна Гора	27:31	Манхајм	7,300
04.11.2012	КЕП 2014.	Црна Гора	-	Чешка	23:22	Бар	3,000
12.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Аргентина	26:28	Гранољерс	3,000
13.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Француска	20:32	Гранољерс	5,200
15.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Тунис	25:27	Гранољерс	2,500
16.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Немачка	21:29	Гранољерс	3,600
18.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Бразил	25:26	Барселона	2,000
21.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Кина	35:31	Гвадалахара	500
22.01.2013	СП 2013.	Црна Гора	-	Јужна Кореја	27:30	Гвадалахара	500
03.04.2013	КЕП 2014.	Црна Гора	-	Израел	29:28	Подгорица	2,500
06.04.2013	КЕП 2014.	Израел	-	Црна Гора	28:25	Ришон Лецион	1,000
12.06.2013	КЕП 2014.	Црна Гора	-	Немачка	27:25	Подгорица	3,000
15.06.2013	КЕП 2014.	Чешка	-	Црна Гора	30:25	Брно	2,500
13.01.2014	ЕП 2014.	Црна Гора	-	Шведска	21:28	Брондби	2,400
15.01.2014	ЕП 2014.	Црна Гора	-	Хрватска	22:27	Брондби	2,700
17.01.2014	ЕП 2014.	Црна Гора	-	Белорусија	23:29	Брондби	3,500
08.06.2014	КСП 2015.	Црна Гора	-	Белорусија	28:27	Подгорица	2,000
15.06.2014	КСП 2015.	Белорусија	-	Црна Гора	30:24	Минск	7,500
29.10.2014	КЕП 2016.	Србија	-	Црна Гора	25:21	Београд	7,000
2.11.2014	КЕП 2016.	Црна Гора	-	Исланд	25:24	Бар	2,300
30.4.2015	КЕП 2016.	Израел	-	Црна Гора	19:22	Тел Авив	1,500
3.5.2015	КЕП 2016.	Црна Гора	-	Израел	33:27	Бар	2,500
10.6.2015	КЕП 2016.	Црна Гора	-	Србија	23:23	Бар	2,500
14.6.2015	КЕП 2016.	Исланд	-	Црна Гора	32:23	Рејкјавик	2,050
16.1.2016	ЕП 2016.	Мађарска	-	Црна Гора	32:27	Сопот	6,864
18.1.2016	ЕП 2016.	Црна Гора	-	Данска	28:30	Сопот	6,980
20.1.2016	ЕП 2016.	Русија	-	Црна Гора	28:21	Сопот	5,930
12.6.2016	КСП 2017.	Русија	-	Црна Гора	29:22	Москва	1,800
15.6.2016	КСП 2017.	Црна Гора	-	Русија	19:29	Бар	2,500
3.11.2016	КЕП 2018.	Шведска	-	Црна Гора	36:21	Лунд	3,016
6.11.2016	КЕП 2018.	Црна Гора	-	Русија	24:24	Бар	2,150
3.5.2017	КЕП 2018.	Словачка	-	Црна Гора	27:27	Хлоховец	2,000
6.5.2017	КЕП 2018.	Црна Гора	-	Словачка	31:30	Бијело Поље	2,300
14.6.2017	КЕП 2018.	Црна Гора	-	Шведска	28:24	Никшић	3,600
17.6.2017	КЕП 2018.	Русија	-	Црна Гора	27:27	Москва	2,000
13.1.2018	ЕП 2018.	Црна Гора	-	Немачка	19:32	Загреб	8,000
15.1.2018	ЕП 2018.	Црна Гора	-	Северна Македонија	28:29	Загреб	5,000
17.1.2018	ЕП 2018.	Црна Гора	-	Словенија	19:28	Загреб	6,200
09.06.2018	КСП 2019.	Хрватска	-	Црна Гора	32:19	Осијек	4,500
14.06.2018	КСП 2019.	Црна Гора	-	Хрватска	32:31	Подгорица	1,100
24.10.2018	КЕП 2020.	Црна Гора	-	Фарска Острва	24:24	Подгорица	800
28.10.2018	КЕП 2020.	Украјина	-	Црна Гора	29:24	Суми	1,500
10.04.2019	КЕП 2020.	Црна Гора	-	Данска	32:31	Подгорица	4,365
13.04.2019	КЕП 2020.	Данска	-	Црна Гора	37:26	Копенхаген	11,835
13.06.2019	КЕП 2020.	Фарска Острва	-	Црна Гора	21:24	Фарум	950
16.06.2019	КЕП 2020.	Црна Гора	-	Украјина	27:21	Подгорица	4,000
9.1.2020	ЕП 2020.	Црна Гора	-	Хрватска	21:27	Грац	5,600
11.1.2020	ЕП 2020.	Црна Гора	-	Србија	22:21	Грац	5,500
13.1.2020	ЕП 2020.	Црна Гора	-	Белорусија	27:36	Грац	5,000