Рут Вестхајмер

С Википедије, слободне енциклопедије
Рут Вестхајмер
Рут Вестхајмер 2018. године
Име по рођењуКарол Сигер
Датум рођења(1928-06-04)4. јун 1928.(95 год.)
Место рођењаКарлштатНемачка
ОбразовањеПариски Универзитет, Универзитет у Колумбији
Занимањесекс терапеуткиња, ТВ лице, списатељица
Деца2
Веб-сајтdrruth.com

Рут Вестхајмер (енгл. Ruth Westheimer; Карлштат, 4. јун 1928) је немачкоамеричка секс терапеуткиња, медијска личност, списатељица, радио водитељка. Такође је преживела Холокауст. Њена медијска каријера почела је 1980. године радио емисијом Sexually Speaking, која је трајала до 1990. Такође је била домаћин најмање пет телевизијских емисија од 1984. до 1993. Такође је ауторка 45 књига са разним о сексу и сексуалности.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Вестхајмер је рођена као Карол Сигел 4. јуна 1928. године у Карлштату, у Немачкој, као једино дете православних Јевреја, Ирме (рођена Ханауер) и Јулиуса Сигела, који је био велетрговац и син породице за коју је Ирма радила.[1] Отац јој је рано наметнуо јудаизам, који ју је редовно водио у синагогу у франкфуртском округу Норденд, где су живели. У јануару 1939. године мајка и бака послале су је у сиротиште јеврејске добротворне организације у месту Хајден у Швајцарској. Њен рани живот током холокауста обележио је њено време боравка у Швајцарској. Њеног оца нацисти су отели недељу дана након Кристалне ноћи, 1938. Њена мајка и бака одлучиле су да је Немачка преопасна због напетости и нацистичког насиља, па су је послали помоћу „Киндер Транспорт“-а, превоза којим су превозили јеврејску децу у Швајцарску. Она је са 11 година послата у сиротиште у Швајцарској, а млађој деци је преузела улогу неговатељице. Није јој било дозвољено да учи па се служила уџбеницима дечака из сиротишта.

Док је била у сиротишту, дописивала се са мајком и баком путем писама. Кад су писма престала 1941, она је знала да више неће чути ништа од њих. Отац јој је убијен у концентрационом логору Аушвиц 1942. године. Њена мајка је убијена током холокауста, али не постоје конкретне информације о њеној смрти, нити о томе како и када је умрла. У бази података у Светском центру за сећање на холокауст њена мајка категорисана је као нестала.

Она је одлучила емигрирати у обавезну Палестину под контролом Британије. Тамо је са 17 година "први пут имала сексуалне односе у звезданој ноћи, у сену, без контрацепције." Касније је за Њујорк Тајмс рекла: "нисам задовољна због тога, али сада знам много боље, као и сви који слушају мој радио програм." [2] Вестхајмерова се придружила Хагани у Јерусалиму. Због њене висине од 1,40 м, тренирала је као извиђач и снајпериста.[3] Из овог искуства, рекла је: "Никада нисам никога убила, али знам како бацати ручне бомбе и пуцати."[4] Године 1948, она је била тешко рањена у акцији током палестинског рата 1947-1949, и прошло је неколико месеци пре него што је поново могла ходати.[5]

Године 1950. се преселила у Француску, где је студирала и потом предавала психологију на Универзитету у Паризу. Године 1956. емигрирала је у Сједињене Државе, настанивши се на Менхетну. Касније је стекла магистарски рад из социологије на 1959. године а докторирала је на Универзитету у Колумбији 1970. године.[6]

Каријера[уреди | уреди извор]

Медијска каријера др Рут започела је 1980. када је у Њујорку водила радио емисију "Sexually Speaking" (Сексуално говорећи).[7] Ову прилику добила је након предавања њујоршким емитерима о потреби сексуалног образовања како би се лакше носила са проблемима контрацепције и нежељених трудноћа. Бети Елам, менаџерка за односе са заједницом на телевизији где је Рут радила, била је импресионирана разговорима са њом и понудила је 25 долара седмично да направе емисију, која је почела као 15-минутна емисија емитујући се сваке недеље у поноћ.[8] До 1983. године њена емисија била је најбоље оцењена радио емисија у том подручју, а 1984. године Ен-Би-Си Радио почео је да је емитује у целој земљи као емисија Dr. Ruth Show. Продуцирала је своју радио емисију до 1990. године. Она је помогла у револуционарном разговору о сексу и сексуалности на радију и телевизији, а била је примећена јер је имала "акцент који би само психолог могао да воли".[9] Постала је позната по томе што је била отворена и духовита.

Током 1980-их „Др. Рут“ постала је јако популарна и гостовала је у неколико телевизијских емисија.

Између 2001. и 2007. је радила ТВ емисије за децу.

У јануару 2009. године, 55. годишњица часописа Плејбој, Вестхајмерова је била на 13. месту на листи 55 најважнијих особа из области сексуалног образовања у последњих 55 година.[10]

Вестхајмерова је и етнографкиња. Њене студије на овом пољу укључују етиопске Јевреје, острвце Тробријанда на Папуи Новој Гвинеји и Друзу, секту која потиче из шиитског ислама која сада живи у Израелу, Сирији и Либан. Потоњи су били предмет њеног документарног филма ПБС из 2007. године.

Документарни филм о њеном животу, Питајте др. Рут, премијерно је приказан 3. маја 2019.[11]

Она је и даље врло активна. Поред документарца који је о њој објављен 2019. године, недавно је објавила и своју 45. књигу.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Била је у браку три пута. Рекла је да је сваки њен брак имао важну улогу у њеним саветима о љубавним везама, али након два развода, схватила је да је трећи брак "прави брак", када се удала за Манфреда 'Фред' Вестхајмера. Њихов брак је трајао до 1997. када је он умро. Она има двоје деце и четворо унучади.

Живи близу две синагоге јер је врло активна у јеврејској заједници.[12]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ruth Westheimer | Jewish Women's Archive”. jwa.org. Приступљено 28. 2. 2020. 
  2. ^ Dullea, Georgia (26. 10. 1987). „Therapist to Therapist: Analyzing Dr. Ruth”. The New York Times. Приступљено 28. 2. 2020. 
  3. ^ „Dr. Ruth Was a Sniper?”. Snopes.com. Приступљено 28. 2. 2020. 
  4. ^ Jayson, Sharon. „Dr. Ruth, pushing age 85, still talking about sex”. USA TODAY. Приступљено 28. 2. 2020. 
  5. ^ „German American Corner: WESTHEIMER, Ruth (1928- )”. www.germanheritage.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2000. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  6. ^ Kaufman, Joanne (29. 11. 2013). „Dr. Ruth Westheimer: Her Bedrooms Are Off Limits”. The New York Times. Приступљено 28. 2. 2020. 
  7. ^ The biographical encyclopedia of American radio (Concise and rev. изд.). Routledge. стр. 423. ISBN 978-0-415-99549-8. 
  8. ^ „Dr. Ruth Westheimer”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2020. 
  9. ^ Barron, James (13. 12. 1998). „ART/ARCHITECTURE; Some Things Never Age. Just Ask Dr. Ruth.”. The New York Times. Приступљено 28. 2. 2020. 
  10. ^ MassLive, The Associated Press (25. 7. 2012). „At 84, legendary sex therapist Dr. Ruth still has lots to talk about”. masslive (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2020. 
  11. ^ „Питајте докторку Рут”. www.rts.rs. Приступљено 28. 2. 2020. 
  12. ^ Morris, Bob (21. 12. 1995). „AT HOME WITH: Dr. Ruth Westheimer;The Bible as Sex Manual?”. The New York Times. Приступљено 28. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]