Велика рјазањска кнежевина
Рјазањска кнежевина (1127–1129. Муромо-рјазањска кнежевина)[1] била је једна од удеоних кнежевина Кијевске Русије.
| Овај чланак је део серије о историји Русије |
| Историја Русије |
|---|
 |
Оснивање[уреди | уреди извор]
Оснивач Муромо-рјазањске кнежевине, био је кнез Јарослав Муромски, млађи син Свјатослава II Кијевског и унук Јарослава Мудрог, који се 1127. оделио од Черњигова. Након његове смрти 1129.[1] кнежевина се поделила на Рјазањ, Муром и Пронск.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Основана 1127. у средњем току Оке, Рјазањска кнежевина се на северу граничила са Владимир-Суздаљем, на западу са Черниговском кнежевином, а на југу са Дивљим Пољем (Половецком степом). Смештена на источној граници Кијевске Русије, мала кнежевина била је изложена нападима номада, поволшких Бугара и Владимира-Суздаљског.[2][1] Након дугих борби, рјазањски кнежеви су 1207. признали власт Всеволода III од Владимира.[3][1]
Године 1237, Рјазањ је уништен током монголског освајања Русије, и престоница кнежевине пренета је у Перејаслаљ Рјазањски.
Од 1238. вазал Златне хорде, 1456. признао је власт Велике кнежевине Москве,[4] која је припојила Рјазањ 1521.[1][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija/ [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). стр. 196, књига 8.
- ^ а б „РБС/ВТ/Рязанские князья — Викитека”. ru.wikisource.org (на језику: руски). Приступљено 9. 4. 2018.
- ^ Fajfrić 2008, стр. 81.
- ^ Fajfrić 2008, стр. 156.
- ^ Fajfrić 2008, стр. 178.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
- Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija/ [glavni urednik Nikola Gažević]. Beograd : Vojnoizdavački zavod, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske).COBISS.SR 3980808
