Пређи на садржај

Самопоуздање

С Википедије, слободне енциклопедије

Самопоуздање укључује позитивно вредновање себе и веровање у сопствене способности, утиче на сва релеватна понашања (суздржаност, поверење у људе, асертивност и сл).[1] Често се вербализује до одређене мере (особа исказује да је добра у нечему) или као веровање у општу доброту и способност.[2] На самоупоуздање значајно утиче подстицање околине и утицај других. Код великог броја клијената социјалног рада изградња самопоуздања је заједнички задатак социјалног радника и клијента, посебно у високотрауматизованим случајевима.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Самопоуздање се дефинише као осећај поверења у своје способности, квалитете и расуђивање. Истраживања сугеришу да је то важно за људско здравље и психичко благостање.[3][4]

Самопоуздање се може односити на општи осећај вере и поверења у сопствену способност да се контролише сопствени живот, и може бити специфичније у одређеној ситуацију. На пример, нека особа може имате високо самопоуздање у области стручности, али се осећате мање самоуверено у другим областима.[5]

Здрав ниво самопоуздања може помоћи да нека особа постанете успешнија у свом личном и професионалном животу. (на пример, истраживања су показала да људи који имају више самопоуздања имају тенденцију да буду академски успешнији).[6]

Сапопоузддање може да игра важну улогу у мотивацији неке особе како би доследно следила своје циљеве и утицал на то како се представља другим људима.

Карактеристике самоуверених наспрам несигурних људи

[уреди | уреди извор]
Самоуверени људи Несигурни људи
  • Славе успех других људи
  • Увек су отвореног ума
  • Мисле позитивно
  • Спремни су да ризикују
  • У стању су да се смеју сами себи
  • Одлучни су
  • Увек уче и развијају се
  • Признају грешке
  • Прихватају одговорност
  • Осуђују и љубоморни су на друге
  • Конзервативни
  • Песимистички
  • Страхују од промене
  • Сакривају недостатке
  • Неодлучни су
  • Понашају се као свезналице
  • Увек се правдају
  • Кривe друге

Предности самопоуздања

[уреди | уреди извор]

Самопоуздање може донети многе предности међу укућанима, на послу и у личним везама. Ево неколико позитивних ефеката самопоуздања:

Бољи учинак

Уместо да губи време и енергију на размишљање да није довољно добра особа, требало би посветити сопствену енергију својим напорима (јер ће таква особа боље радити када се осећате самопоуздано).[7]

Здрави односи

Самопоуздање не утиче само на то како се особа осећа у себи, већ јој помаже да боље разуме и воли друге. Такође јој даје снагу да оде ако не добијете оно што заслужује.

Отвореност за испробавање нових ствари

Када верујете у себе, спремнији сте да испробате нове ствари. Било да се пријавите за унапређење или се упишете за курс кувања, много је лакше изложити се овим утицајима када имате поверења у себе и своје способности.

Отпорност

Веровање у себе може побољшати личну отпорност или способност за опоравак од било каквих изазова или недаћа са којима се нека особа суочава у животу.

Како стећи самопоуздање

[уреди | уреди извор]

Појединац може стећи самопуздање ако:

  • Постати свестан извора рушења самопоуздања
  • Донесе одлуку да се промени
  • Започне да воли и цени себе
  • Наградити себе за сваки, па и најмањи успех
  • Замени ограничавајућа уверења новим и позитивним
  • Кад год је то могуће окружи се позитивним људима и не дозволи им да га безразложно критикују
  1. ^ Hewitt, John P. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology. Oxford University Press. стр. 217—224. ISBN 978-0-19-518724-3. 
  2. ^ Smith, E. R.; Mackie, D. M. (2007). Social Psychology (Third изд.). Hove: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-408-5. 
  3. ^ Perry, Patricia (2011). „Concept Analysis: Confidence/Self-confidence”. Nursing Forum. 46 (4): 218—230. PMID 22029765. doi:10.1111/j.1744-6198.2011.00230.x. 
  4. ^ „Simple Ways to Improve Your Psychological Well-Being”. Verywell Mind (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05. 
  5. ^ José-Vicente Bonet. Sé amigo de ti mismo: manual de autoestima. 1997. Ed. Sal Terrae. Maliaño (Cantabria, España). ISBN 978-84-293-1133-4.
  6. ^ Stankov, Lazar; Morony, Suzanne; Lee, Yim Ping (2014). „Confidence: The best non-cognitive predictor of academic achievement?”. Educational Psychology. 34: 9—28. S2CID 145340709. doi:10.1080/01443410.2013.814194. 
  7. ^ Hyseni Duraku, Zamira; Hoxha, Linda (2018). „Self-esteem, study skills, self-concept, social support, psychological distress, and coping mechanism effects on test anxiety and academic performance”. Health Psychology Open. 5 (2). PMC 6136113Слободан приступ. PMID 30225094. doi:10.1177/2055102918799963. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]