Самостална демократска странка Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Самостални ДСС)
Самостална демократска странка Србије
СкраћеницаСДСС
ПредседникАндреја Младеновић
Потпредседници
  • Небојша Бакарец
  • Раденко Дурковић
  • Владимир Војводић
Председник извршног одбораДраган Даничић
Основана8. октобар 2015.
Распуштена2019.[1] (4 год.)
ПретходникДео ДСС
НаследникСамостална српска странка
Седиште Србија
ИдеологијаНеутралност
Народна скупштина
1 / 250
[а]
Скупштина града Београда
7 / 110
[б]

Самостална демократска странка Србије (скраћено Самостални ДСС) је бивша политичка странка у Србији. На ванредним парламентарним изборима 2016. године, наступила је на листи Александар Вучић — Србија побеђује и добила је једно посланичко место.

Самостални ДСС је створен издвајањем из Демократске странке Србије 2015. године. Председник странке Андреја Младеновић је био дугогодишњи портпарол ДСС-а и шеф посланичког клуба странке за скупштину града Београда након Београдских избора 2014.

Историја[уреди | уреди извор]

На изборима за одборнике скупштине града Београда 2014. ДСС је освојила 9 од 110 одборничких места, а Андреја Младеновић је био шеф посланичког клуба странке у скупштини града Београда. Коалиција око СНС је освојила 63 од 110 места, што је била апсолутна већина, и након избора је новоизабрани градоначелник Синиша Мали именовао Младеновића као заменика градоначелника. Младеновићево именовање је потврђено гласањем у скупштини.[2]

У јулу 2015. председница ДСС Санда Рашковић Ивић искључује Младеновића из странке, уз разлог да он и још неки чланови посланичког клуба скупштини града Београда покушавају да ДСС претворе у сателит СНС-а.[3][4] Седам ДСС-ових одборника који нису подржали Младеновићево искључење из странке су основали нову одборничку групу под називом "Самостални ДСС", са Андрејом Младеновићем као вођом. Група се у почетку идентификовала као фракција унутар ДСС-а, и рекли су да ће радити на обнови странке.[5] Касније је та група прерасла у странку, а Младеновић је и формално изабран као председник странке на оснивачкој конвенцији у октобру 2015.[6] Након тога су основани локални одбори у неколико општина, а имали су и одборнике у неким локалним градским скупштинама.

Младеновић је почетком 2016. намеравао да успостави савез између Самосталног ДСС-а и СНС-а.[7][8] Био је на десетом месту на изборној листи за ванредне парламентарне изборе 2016. и постао је народни посланик када је коалиција око СНС освојила 131 од 250 мандата.[9] Због тога што је истовремено био и заменик градоначелника Београда и народни посланик, 3. октобра 2016. је поднео оставку на место народног посланика.[10][11] По изборном закону, у случају оставке народног посланика, на његово место долази следећи кандидат са изборне листе странке одлазећег посланика, а у случају да нема таквог кандидата, онда се гледа целокупна изборна листа, па је тако на његово посланичко место дошао Младен Лукић из Напредне странке, с обзиром да Самостални ДСС није предложио ниједног кандидата сем Андреје Младеновића.[12]

На изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018. је Младеновић поново изабран на место одборника уз подршку СНС-а.[13][14]

Странка престаје са постојањем 2019. године, када се уједињује са Покретом за развој Србије и формира нову странку под називом Самостална српска странка на челу са Андрејом Младеновићем.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Корени”. Самостална српска странка, званични сајт. Приступљено 17. јануар 2021. „При дну странице је опис настанка ССС-а 
  2. ^ „Siniša Mali gradonačelnik Beograda”. Б92. 24. април 2014. Приступљено 21. март 2021. 
  3. ^ „Andreju Mladenovića izbacuju iz DSS-a”. Политика. 28. јун 2015. Приступљено 21. март 2021. 
  4. ^ „Andreja Mladenović isključen iz DSS-a”. N1. 29. јун 2015. Приступљено 21. март 2021. 
  5. ^ Dimitrije Bukvić, "Nova odbornička grupa u Skupštini grada – Samostalni DSS", Politika, 1 July 2015, accessed 28 July 2018.
  6. ^ "Mladenović izabran za predsednika Samostalnog DSS", Novosti (Source: Tanjug), 8 October 2015, accessed 28 July 2018.
  7. ^ "Paper views divisions among Serbian rightists despite shared views on EU, NATO," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 8 January 2016 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 6 Jan 16).
  8. ^ "Serbian pundits explain ruling parties' campaign against conservative party," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 8 March 2016 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 5 Mar 16).
  9. ^ Избори за народне посланике 2016. године » Изборне листе (АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ) Архивирано 2018-04-27 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  10. ^ "Mladenović posle pisanja 'Blica': Podneću ostavku na jednu od funkcija", Blic, 18 August 2016, accessed 27 July 2018.
  11. ^ Current legislature, National Assembly of Serbia, accessed 27 July 2018.
  12. ^ "Lider Samostalnog DSS Andreja Mladenović na listi SNS", Blic (Source: Tanjug), 4 March 2016, accessed 28 July 2018.
  13. ^ Изборне листе (1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Зато што волимо Београд!), City of Belgrade (Election 2018), accessed 27 July 2018.
  14. ^ Službeni list, City of Belgrade, 28 March 2018, p. 2.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лидер странке Андреја Младеновић је добио једно место у Једанаестом сазиву Народне скупштине, међутим пошто је био и одборник у Скупштини града Београда, поднео је оставку на посланичко место, које је преузео Младен Лукић из СНС-а
  2. ^ У тренутку оснивања

Спољашње везе[уреди | уреди извор]