Санта Марија дела Салуте (црква)
| Црква Санта Марија дела Салуте | |
|---|---|
| итал. Santa Maria della Salute | |
.jpg) Црква Санта Марија дела Салуте и један од канала Венеције | |
| Основне информације | |
| Локација | Венеција |
| Религија | католицизам |
| Јурисдикција | Метрополит Венеције |
| Држава | Италија |
| Архитектонски опис | |
| Архитект(и) | Доменико Контарини |
| Тип архитектуре | сакрална архитектура |
| Стил архитектуре | барок |
| Почетак изградње | 1631. |
| Завршетак изградње | 1681. |
| Спецификације | |
| Дужина | 70 m |
| Ширина | 47 m |
Црква Санта Марија дела Салуте (итал. Basilica di Santa Maria della Salute или Salute) је црква у Венецији и један од симбола града.
На основу пропорција спада у мање венецијанске цркве са складним односом архитектонских елемената. Осмоугаоне је основе и изграђена је на терену који је учвршћен са 1.156.650 дрвених пилота.[1]
Градњи цркве претходила је пандемија куге у којој је преминуло две трећине становништва. У знак захвалности за крај пандемије, управа Венеције је решила да подигне цркву посвећену Богородици.[2]
За изградњу цркве кориштен је истријански камен и марморин. Као грађевински материјал кориштени су и делови камених блокова Диоклецијанове палате у Сплиту који су срушени по налогу провидура Алвисеа Зорзија.[3]
Црква је послужила као уметничка инспирација сликарима као што су Вилијам Тарнер, Џон Сингер Сарџент, Франческо Гуарди и Каналето. Лаза Костић написао је своје ремек-дело Santa Maria della Salute инспирисан естетским квалитетима цркве.[4][5]
Галерија[уреди | уреди извор]
_-_Santa_Maria_della_Salute_-_Le_due_cupole_e_i_due_campanili.jpg)
.JPG)
_-_Discesa_dello_Spirito_Santo_di_Tiziano_(1555).jpg)
_-_Venezia_ai_piedi_di_Sant%27Antonio_di_Padova_di_Pietro_Liberi.jpg)
_-_Presentazione_della_virgine_al_tempio_di_Luca_Giordano_1674.jpg)
_-_Altare_dell%27Assunta.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Norbert Huse – Venedig. Von der Kunst eine Stadt im Wasser zu bauen – Verlag C.H. Beck – ISBN 3406527489 неважећи ISBN.
- ^ Allen, Grant (1898), Venice, London: G. Richards, стр. 104—107, ISBN 0-665-05089-5
- ^ Baras, Frane, Prohujalo pod Marjanom, str. 42.-43.
- ^ „Poslednji, neopažen krik srpskog romantizma: O pesmi Santa Maria della Salute”. National Geographic (на језику: српски). Приступљено 2022-01-28.
- ^ Седмица, Магазин- (2018-09-22). „Најљепша венецијанска црква – на српским темељима!”. Седмица (на језику: српски). Приступљено 2022-01-28.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
