Сарма

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сарма
Sarmale.jpg
Врста јелаглавно јело
Регије или државаБалкан, Кавказ, Средњи исток
Део националне кухињеСрбија, Босна и Херцеговина, Грчка, Румунија, Турска
Температура сервирањахладно или топло
Главни састојциКупус, Рижа, Месо
Варијацијеса листом грожђа
  Медија: Сарма

Сарма или сармице је традиционално грчко, српско и турско јело, врло популарно на Балкану, које се углавном прави од киселог купуса, млевеног меса и пиринча тако што се месо и пиринач увије у један лист купуса. У појединим крајевима Србије и Грчке сарма се увија у лишће винове лозе a надев се прави од пиринча пропрженог на луку.[1] На овакав начин сарме се спремају за време поста. Сарма је често јело на српским светковинама и весељима. [1]

Познато је и на Кавказу, под именом „долма."

Етимологија[уреди | уреди извор]

Сарма је именица која је произашла из турског глагола сармак, што значи „увијати“.[2][3]

Иако назив означава увијање, у турском језику реч сарма се користи за два слаткиша која су слична баклави – сарај сарма и фистик сарма.[4]

Херцеговина[уреди | уреди извор]

Јапрак

Јапрак (тур. „лиске“) или сармице, су традиционално јело Херцеговине.[5] Реч је надјеву завијеном у листове посебног варијетета купуса, тзв. раштике. Лиснати кељ, раштика, бросква или раштан – као потомак дивљега купуса на тим просторима познат је од Грка и Римљана, но данас у континенталноме дијелу није масовно раширена култура. Двогодишња зељаста биљка прије је била главна купусњача у приморју и медитеранским висоравнима и до 1.800 m надморске висине.[5]

Познати су многи подваријетети и форме, а основна је подјела по изгледу листа на глатке, наборане и маховинасте. Иако је врло богата храњивим тварима, од ње су данас популарнији новији варијетети купуса, а живот јој продужују и сјеме размјењују сладокусци којима не смета што је лиснати кељ подједнако добар и као сточна и човјекова храна.[6]

Сваки раштан, раштика није за јапрак, јер од грубог, дебелог и крупног раштана не ваља ни јапрак, нити пирјан. Мора бити зелен (не бјеличаст), млад и не крупних листова. У основи, квалитет јапрака зависи од квалитета раштике.[7]

У току љета, млади листови винове лозе спремају се у туршију (киселе се) тако што се листови лозе мало посоле, по пет до десет листова слажу један на други и у смотуљцима стављају у теглу. Када се лоза наслаже, залије се скуханом и охлађеном водом, завеже и чува за зиму.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Sarma: 5 neverovatnih recepata za sve prilike”. Luftika. Приступљено 30. 1. 2020. 
  2. ^ „sarma”. Seslisozluk.com v4.1 (на језику: енглески). Приступљено 16. 3. 2008. 
  3. ^ Cox 2002.
  4. ^ „Sarma, srpski, turski, svetski specijalitet”. Amarilis online. Приступљено 30. 1. 2020. 
  5. 5,0 5,1 „Bosanski kuhar: Kako se pravi hercegovački japrak?”. Akos. Приступљено 30. 1. 2020. 
  6. ^ „Hercegovački japrak”. Recepti. Приступљено 30. 1. 2020. 
  7. 7,0 7,1 „Trpeza naših predaka: Sarma (japrak)”. Hercegovina promo. Приступљено 30. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]