Светигора (часопис)

С Википедије, слободне енциклопедије

Светигора : образник за вјеру, културу и васпитање
Број 277., 2019.
Типправославни вјерски часопис
Формат30 cm
ВласникСрпска православна Митрополија Црногорско-приморска
ИздавачСветигора - Издавачко информативна установа Митрополије Црногорско-приморске
Главни уредникРадосав Рајо Војиновић
Оснивање1992.
ISSN0354-3366
Веб-сајтhttp://mitropolija.com/category/casopis-svetigora/

Светигора је часопис Српске православне Митрополије црногорско-приморске.[1] Први број је изашао на Божић 1992. године.[2]. Назив Светигора је дао митроплит Амфилохије Радовић по имену водопада Светигоре, из свог родног краја, који протиче поред манастира Морача и уљева се у ријеку Морачу. Митрополит је имао неколико назива, око којих се премишљао, а Матија Бећковић је одмах био само за овај назив.[3] Поток Светигора, на којем су стољећима радили манастирски млин и ваљаонице за ваљање сукна, прије ушћа у Морачу, преко кречњачке подлоге и флувиоглацијалне терасе прави лијепи водопад, висок 48 м.[4]

Главни уредници[уреди | уреди извор]

  • Свештеник Радомир Никчевић, од бр. 1.-120. (1992.-2002)
  • Јеромонах (сада владика славонски) Јован (Ћулибрк), од бр. 121.-140. (2002.-2004)
  • Јерођакон (сада рашчињени архимандрит) Никодим Богосављевић, до бр. 169. (2004.-2006)
  • Ђакон (сада свештеник) Никола (Гачевић), до бр. 182. (2006.-2008)
  • Јерoмонах (сада владика буеносајрески) Кирило (Бојовић), од бр. 183.-272. (2008.-2018)
  • Викарни владика диоклијски (сада владика будимљанско-никшићки) Методије Остојић од бр. 273. (октобар 2018) - 293. (јул 2021)
  • Народни гуслар и публициста Радосав Рајо Војиновић [5] од бр. 294 (август 2021)[6]

Тематика[уреди | уреди извор]

Садржи црквене бесједе, репортаже, поезију, предавања, духовне поуке, хронику митрополије. Прати прије свега дешавања у Митрополији црногорско-приморској али и у СПЦ и свим другим помјесним православним црквама. Има веома запажено мјесто у периодици СПЦ, што квалитетом издања, као и квалитетом текстова, а и својим континуитетом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ СВЕТИГОРА : образник за вјеру, културу и васпитање / главни и одговорни уредник Радомир Никчевић. - Год. 1, бр. 1 (1992)- . - Цетиње : Митрополија Цетињска, 1992- (Подгорица : Побједа). - 30 cmCOBISS.SR 29623303
  2. ^ Бојовић, Кирило (2018). Светигора, октобарски број 273., стр. 3., Поздравно слово. Цетиње: Светигора. 
  3. ^ Бећковић, Матија (2022). Светигора, бр. 300. - Васкршњи пост, Даће Бог да Светигора слави и тристагодишњи рођендан. Цетиње: Светигора. стр. 10. 
  4. ^ Pritoke rijeke Morače, Desne pritoke, Ibrištica. 
  5. ^ Рајо Војиновић: ,,Радујем се што сам на ,,Ђедовом сабору“ учествовао у васкрсењској радости мјештана Осојана“. 
  6. ^ Светигора, бр. 294., август. Цетиње: Светигора. 2021. стр. 5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]