Светска дигитална библиотека

С Википедије, слободне енциклопедије
Логотип Светске дигиталне библиотеке

Светска дигитална библиотека (енгл. World Digital Library, WDL) представља дигитални трезор светске културне баштине који су основали УНЕСКО и Конгресна библиотека из Вашингтона, а у сарадњи са библиотекама, музејима, архивима, образовним институцијама и организацијама из целога света.

Историја и циљеви[уреди | уреди извор]

Пројекат је инициран у октобру 2007, а портал је свечано покренут 21. априла 2009. године у Паризу, седишту Унеска.[1] [2] Јединствена и вредна дела светског културног наслеђа (књиге, рукописи, филмови, мапе, фотографије, звучни записи, новине, часописи) доступна су на порталу Светске дигиталне библиотеке у вишејезичном формату. Омогућен је неограничен и бесплатан јавни приступ овом материјалу. Један од основних циљева Светске дигиталне библиотеке је да на једном месту прикаже светску културну баштину, као и да промовише мултикултуралност и међународно разумевање. Исто тако, наглашен је значај и потреба да се повећа количина дигиталних садржаја који нису на енглеском језику и који не потичу само из западних земаља.[3]

Фонд Светске дигиталне библиотеке[уреди | уреди извор]

Светска дигитална библиотека садржи преко 16.000 јединица из 193 земље, из периода од 1200. године п. н. е. до 2000. године н. е. У овој библиотеци налази се грађа на више од 100 различитих језика.

Партнери[уреди | уреди извор]

Велики број земаља и културних и образовних институција одазвало се позиву на сарадњу. Неки од партнера пројекта су:

Обим и разноврсност културних садржаја на порталу обезбеђују ресурсе за предаваче, научне раднике, студенте и све друге кориснике и подстичу кориснике на упознавање културног наслеђа свих земаља.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ковачевић, Огњен. Приручник за примену дигитализованих историјских извора у настави. Београд: Народна библиотека Србије. стр. 69. ISBN 978-86-7035-367-1. 
  2. ^ „About the World Digital Library: Background”. World Digital Library. Приступљено 21. 6. 2017. 
  3. ^ Ковачевић, Огњен. Приручник за примену дигитализованих историјских извора у настави. Београд: Народна библиотека Србије. стр. 69. ISBN 978-86-7035-367-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ковачевић, Огњен. Приручник за примену дигитализованих историјских извора у настави. Београд: Народна библиотека Србије. стр. 69. ISBN 978-86-7035-367-1. 
  • Abid, Abdelaziz (November 2009). "The World Digital Library and Universal Access to Knowledge" (PDF). UNESCO. Приступљено 2014-02-27.
  • Oudenaren, John Van (2012), "Beyond Access: Digitization to Preserve Culture" (PDF), Library of Congress, UNESCO
  • Oudenaren, John Van (2012). "The World Digital Library". Uncommon Culture. 3 (5/6): 65–71.
  • Thorp, Justin (December 2007). "World Digital Library In The Developing World". International Journal of Mobile Marketing. 2 (2): 75–77.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_дигитална_библиотека&oldid=27453131”