Свињокољ
Свињокољ, познат и под именима пастрмљење (архаично), свињокоља или забијачка (у Војводини), диснотор (у Војводини, мађ. disznótor) или посијек (код Срба у Далмацији и Босни и Херцеговини) је српски народни обичај спремања свињског меса и месних прерађевна пред зиму у домаћој радиности, уз помоћ рођака и пријатеља, праћен свечаном гозбом свих учесника. Под различитим именима ова традиција постоји код свих народа бивше Југославије, као и широм света, са изузетком оних народа који не једу свињетину.[1][2]
Традиционална јела од свињетине која се припремају на свињокољи у Србији и Војводини укључују чварке, крвавице, шваргл, кулен, кобасице, пршут и сланину.[3]
Традиција у Европи
[уреди | уреди извор]Свињокољ је традиција позната у бројним европским земљама и регионима: Јерменија (јерм. մորթելը, коз мортељ), у Албанији је само традиционална међу хришћанима, Аустрија (нем. Sautanz), Бугарска (буг. колене на прасе), Северна Македонија (мкд. колење на прасе), Хрватска (хрв. kolinje), Чешка Република (чеш. zabijačka), Француска (фр. tue-cochon, тју кошон), Грузија (груз. ღორის დაკვლა, горис даквла), Грчка, Мађарска (мађ. disznótor, disznóvágás), Италија (итал. maialatura), Молдавија, Црна Гора (свињокољ), Пољска (пољ. świniobicie), Португал (порт. matança), Румунија (рум. tăiatul porcului, Ignat), Русија (рус. Убой свиней) Србија, Словачка (слч. zabíjačka), Словенија (словен. koline), Шпанија (шп. matanza), Украјина, Корзика и др.
Породични свињци су такође постојали у Сједињеним Државама на малим породичним фармама, али су постале ретке последњих деценија.
У Србији
[уреди | уреди извор]У Вуковом рјечнику из 1852. године, под речју клање (страна 272 или 308, зависно од издања) се наводи да марву и живину кољу само мушкарци, а жене никако, осим у крајњој нужди. Обичај клања свиња пред зиму назива се зимина (страна 210) или, у јужним крајевима, посјек (страна 549).[4][5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Свињокољ у Холандији
почетком 17. века -
Свињокољ у Шпанији
(Л’Акудија, 1970. г.) -
Прављење кобасица
у Мађарској.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Svinjokolja, klanje, kolinje - tradicija koja ne izumire”. Agroklub.com (на језику: хрватски). Приступљено 2022-08-18.
- ^ „Svinjokolja po starinski, druženje i čuvanje starih običaja”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 2022-08-18.
- ^ „POSLEDNJE PRIPREME PRED ZIMU Pored stavljanja turšije, kuvanja ajvara novembarski dani u Srbiji se provode u pripremi mesa | Lepote Srbije”. https://lepotesrbije.alo.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-08-18. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ Стефановић Караџић, Вук (1852). Српски ријечник. Беч. стр. 272.
- ^ „Библиотека Матице српске”. digital.bms.rs. Приступљено 2023-12-18.