Северна круна (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Северна круна
Сазвежђе
Северна круна
Латинско имеCorona Borealis
СкраћеницаCrB
ГенитивCoronae Borealis[1][2]
Симболизујекруну коју је Дионис дао Аријадни
Ректасцензија16[3]
Деклинација+30[3]
Површина179 sq. deg. (73)
Најсјајнија звездаалфа Северне круне (Гема или Алфека)[4] (2,23m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −50°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јулу.
Сазвежђе Северна круна (означено као Corona) у атласу Јоханеса Хевелија. Слика је у огледалу, тј. замењене су лева и десна страна у складу са тадашњом праксом да се небеска сфера приказује „гледано споља“.

Северна круна (лат. Corona Borealis) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Према грчкој митологији, ово сазежђе представља круну коју је Дионис дао Аријадни приликом венчања, када је Аријадну оставио Тезеј (или ју је Дионис преотео од Тезеја, у зависности од легенде).

Звезде[уреди | уреди извор]

Насјајније звезде Северне круне формирају полукруг, по чему је ово сазвежђе и добило име. Најсјајнија је алфа Северне круне (Гема — „драгуљ“ или Алфека — „светла звезда напуклог прстена“). Гема је еклипсна двојна звезда магнитуде 2,23. Припада Покретној групи Велики медвед, групи звезда које имају заједничко порекло и брзину.

Бета Северне круне је такође двојна звезда.

R Северне круне је променљива звезда која је прототип у својој групи. У питању је жути субџин коме сјајност опада за неколико магнитуда у неправилним интервалима, највероватније зато што се накупи угљеник у атмисфери звезде који замрачује површину, а онда бива развејан притиском зрачења.

Т Северне круне је повратна нова, чији је сјај нормално око 10,8. магнитуде али достиже магнитуду 2 до 3 при ерупцијама. Претходне ерупције су биле 1866. и 1946.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

У Северној круни нема сјајних објеката дубоког неба. У овом сазвежђу се налази Галактичка група Северне круне, група од преко 400 галаксија која је од Сунца удаљена око милијарду и 200 милиона светлосних година. Најсјајнији чланови групе су 16. магнитуде.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Corona”. Merriam-Webster Dictionary. , „Corona Borealis”. Merriam-Webster Dictionary. .
  2. ^ „Corona Borealis”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ а б „Corona Borealis, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 27. 2. 2014. 
  4. ^ van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357.  Vizier catalog entry

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]