Селудонг

С Википедије, слободне енциклопедије
Селудонг
کوتا سلودوڠ
Kota Seludong · Maynila
Застава
Застава
Географија
Континент Азија
Регија Југоисточна Азија
Земља Филипини
Главни град Интрамурос
(тада Селуронг)
14° 35′ N 120° 58′ E / 14.583° С; 120.967° И / 14.583; 120.967
Друштво
Службени језик стари малајски
стари тагалог
Религија сунитски ислам
(предоминантна)
филипинска религија
(шеријатом је било забрањено практиковање хиндуизма и будизма пошто су се ове религије сматрале идолопоклоничким)
Политика
Облик државе монархија
султанат:
Болкијахова ера — 1500;
раџанат:
раџа Сулејман, 1558 — раџа Матанда, 1585
Историја
Историјско доба високи средњи век
 — Оснивање око 1500.
 — Укидање 1570.
 — Статус сателитско краљевство Брунејске империје до шпанске колонизације (1570);
марионетска држава Брунејске империје
Догађаји  
 — Оснивање Краљевства Брунеј под султаном Болкијахом

око 1500.
[брунејска инвазија Тонда, 1500—1558]
 — Шпанско освајање
1570. 
Земље претходнице и наследнице
Краљевства Селудонг
Претходнице: Наследнице:
Тондо Нова Шпанија
Империја Брунеј Шпанске Ист. Индије
Провинција Манила
Остало
Данас део државе
 Филипини

Краљевство Селудонг, само Селудонг или Мајнила (малајс. [کوتا سلودوڠ Kota Seludong / Kerajaan Manila] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ), арап. [Kotā Salūdong] كوتا سلودوڠ, фил./таг. Kaharian ng Maynila) била је велика мандала у 16. веку, смештена на подручју данашње Маниле на Филипинима.[1] Представљала је вазалну државу Брунејске империје и једну од три главне мандале које су у то време доминирале подручјем око ушћа реке Пасиг, све до доласка Шпанаца.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Најранији записи показују да је Мајнила названа према јамстик мангрову[2] (лат. Scyphiphora hydrophyllacea, биљка претходно позната као лат. Ixora manila Blanco),[3] чије је месно име било „нила” или „нилад”, пре него што су шпански колонизатори стигли на Филипине крајем 16. века. Реч maynila се преводи као „има ниле (овде)”,[4] а алтернативно име је било maynilad. Ема Хелен Блер у вишетомној колекцији филипинских докумената под називом The Philippine Islands пише да је „име Манила изведено из тагалошке речи Манилад, што значи ’место обрасло ниладом’, малом биљком који има беле цветове”;[4] овај опис се подудара са изгледом биљке Scyphiphora hydrophyllacea / Ixora manila.

Нила или нилад[уреди | уреди извор]

Међутим, постоји много неслагања међу историчарима око тога на коју се биљку односи назив и да ли је биљка заправо имала име „нила” или „нилад”. Друге биљке указују да порекло назива вуче корене до индиго биљке (лат. Indigoferra tinctori) и врсте мангрова (лат. Lumnitzera littorea).

Историчари Амбет Окампо и Кармен Гереро Накпил[5] тврде да се уместо nila у данашњем модерном друштву користи назив nilad јер људи нису навикнути на стварно име биљке. На свом Фејсбук профилу, Окампо је написао: „Неки идиот је додао д и добили смо Мајнилад, Махарнилад и Лагуснилад! У Фр. Бланковој Flora de Filipinas [из] цирка 1877. налазимо Ixora manila. Нема д након нила.”[6]

Одређен број ранијих извора оповргава ове тврдње, с друге стране, и указује на то да се назив nilad користио за биљку индиго (лат. Indigoferra tinctoria) — потпуно другу биљку.[4]

Хулио Накпил тврди да је изостављање д на крају имена вероватно грешка Шпанаца: „Maynilad нам се чини разумним из следећег разлога: префикс may- значи ’имати’ или ’има’ (mayroon), а префикс ma- значи ’обилан’ (marami); а nilad је ’жбун’ такође познат као sagasa (Lumnitzera littorea), који расте у изобиљу дуж обала Маниле, па је из овог разлога звана Manilad пре и након доласка Шпанаца који су, због свог искривљеног изговора нашег језика, изоставили последње слово, претворивши [назив] у Manila.”[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Види још: Хронологија Маниле, Хронологија историје Филипина и Преисторија Маниле

Брунејска инвазија Тонда (1500)[уреди | уреди извор]

До 15. века Брунејска империја је под контролом имала западне обале Филипина

Око 1500. године, Султанат Брунеј под владавином султана Болкијаха напао је Краљевство Тондо и основао град са малајским именом Селуронг (који је касније постао Мајнила)[8][9] на супротној обали реке Пасиг. Традиционалне раџе Тонда, лакандуле, повратили су своје титуле и имања али је стварна политичка моћ остала у краљевској кући Солиман (раџе Маниле).[10]

Исламизацијом је извршена насилна конверзија грађана Тонда и Маниле на другу веру. Брунејци су поставили муслиманске раџе за владаре, Сулејмана и Матанду на југу (где је данас дистрикт Интрамурос), а будистичким и хиндуистичким насељима у северном Тундуну је управљао Лакан Дула (где је данас Тондо).[11] Јачањем ислама друге религије у архипелагу почеле су постепено да нестају.

Инкорпорисање у Султанат Брунеј (1500)

Тондо је постао толико моћан да је око 1500. године Брунејски султанат којим је управљао султан Болкијах спојио краљевским удруживањем Гата Лонтока, који је касније постао раџа Намајана, и Дајанга Кајлангитана; настао је град малајског назива Селуронг (данашња Манила).[8][9] Основан је на обалама реке Пасиг. Традиционални владари Тонда, лакандуле, повратили су своје титуле и територије прихватајући ислам, али стварна политичка моћ прешла је у руке најмоћније трговачке породице Сулејман (раџе Маниле).[10]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Види још: Хиндуизам на Филипинима, Религија на предколонијалним Филипинима, Индосфера и Индијанизација

Први становници данашње Маниле ушли су у трговачке односе са азијским суседима те хинду империјама на Јави и Суматри, како потврђују археолошки проналасци. Трговачке везе са Кином постале су веома јаке до 10. века, а веза са арапским трговцима била је на врхунцу у 12. веку.[12]

Током владавине султана Болкијаха (1485—1521) Брунејска империја је одлучила да сломи монопол Тонда у кинеској трговини нападом и оснивањем мандале Селудонг (Мајнила) као брунејске сателитске државе. Ово је опричано у таусушким и малајским краљевским историјама, где се имена Селудонг, Салудонг и Селуронг користе за Манилу пре него што је извршена колонизација.[13]

Почетак шпанског колонијалног раздобља[уреди | уреди извор]

Средином 16. века, облашћу данашње Маниле управљале су аутохтоне раџе. Раџе Матанда (чије је право име забележено у Легаспијевој експедицији: Аче [Ache]) и његов нећак Сулејман (познат и као раџа „Мура” или „Муда”, санскртски назив за принца) управљали су муслиманским заједницама јужно од реке Пасиг, укључујући Манилу; Лакан Дула је управљао немуслиманским Тондом северно од реке Пасиг.[8][14][15] Ова насеља одржавала су везе са султанатом Брунеј, Сулу и Тернате у Индонезији (не поистовећивати са Тернатеом у данашњем Кавитеу на Филипинима).

Мајнила је за седиште имала тврђаву на ушћу реке Пасиг (кота означава тврђаву или град на малајском). Када су Шпанци дошли и извршили инвазију на Манилу, Коту Селуронг или Град Селуронг (Мајнила) описали су као насеље са тврђавом од набијене земље са палисадама и топовима између зидина.[16] Ови топови су били домаће израде, а исковали су их Пандај Пираји; месно су били познати под називом лантака. Након што су Шпанци извршили инвазију и спалили Коту Селуронг до темеља, изградили су хришћански камени крад Интрамурос на остацима исламске Маниле.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Abinales, Patricio N.; Amoroso, Donna J. (23. 6. 2015). „Pre-colonial Manila / State and Society in the Philippines”. Malacañang Presidential Museum and Library. Malacañang Presidential Museum and Library Araw ng Maynila Briefers. Presidential Communications Development and Strategic Planning Office / Maryland: Rowman and Littlefield. Архивирано из оригинала 9. 3. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2017. 
  2. ^ Saenger, Peter (29. 6. 2013). Mangrove Ecology, Silviculture and Conservation. Springer Science & Business Media. стр. 19. ISBN 9789401599627. 
  3. ^ http://www.gbif.org/species/2903348
  4. ^ а б в Blair & Robertson. The Philippine Islands, 1493–1898. The Arthur H. Clarke Company; Census of the Philippines, 1903. VIII: 96—141. »there is nila (here)« • »the name Manila is derived from a Tagalog word Manilad meaning 'a place overgrown with Nilad', which is the name of a small tree bearing white flowers«
  5. ^ Ocampo, Ambeth (25. 6. 2008). „Looking Back: Pre-Spanish Manila”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2016. 
  6. ^ Ambeth R. Ocampo with Jonathan Capulas Balsamo and 3 others (25. 10. 2012). Facebook. Приступљено 9. 12. 2016. »Nila grew abundantly along the Pasig and gave the city its name Manila. (may nila). Some idiot added a "d" to give us: Maynilad, Maharnilad, and Lagusnilad! In Fr. Blanco's Flora de Filipinas circa 1877 we find the "ixora manila." There is no "d" after nila.«
  7. ^ Nakpil, Julio (26. 8. 1940). A Suggestion to the Tagalistas to Elucidate the Origin of the Name of the Capital City of the Philippines: Manila. Which of these Three Terms or Names Is the More Accurate: Maynilad, Manilad, or Manila?. »Maynilad seems to us reasonable for the following reason: the prefix may- means "to have" or "there is" (mayroon), and the prefix ma- means "abundant" (marami); and nilad is a shrub, also called sagasa (Lumnitzera littorea), growing profusely on the banks of Manila, and for that reason it was called Manilad before and after the coming of the Spaniards who, because of their defective pronunciation of our language, dropped the last letter, converting it into Manila.«
  8. ^ а б в Scott, William Henry (1994). Barangay: Sixteenth Century Philippine Culture and Society. Quezon City: Ateneo de Manila University Press. ISBN 971-550-135-4. 
  9. ^ а б del Mundo, Clodualdo (20. 9. 1999). „Ako'y Si Ragam (I am Ragam)”. Diwang Kayumanggi. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. Приступљено 30. 9. 2008. 
  10. ^ а б Santiago, Luciano P. R. (1990). „The Houses of Lakandula, Matanda, and Soliman [1571–1898]: Genealogy and Group Identity”. Philippine Quarterly of Culture and Society. 18.
  11. ^ Agoncillo, Teodoro. History of the Filipino People. стр. 22.
  12. ^ „History of Manila”. lonelyplanet.com. Приступљено 9. 12. 2016.
  13. ^ Guerrero Nakpil, Carmen (29. 10. 2003). „CARMEN NAKPIL: MANILA UNDER THE MUSLIMS”. Malaya. Архивирано из оригинала 04. 03. 2009. г. Приступљено 9. 12. 2016. 
  14. ^ Joaqiun, Nick (1990). Manila, My Manila: A History for the Young. City of Manila: Anvil Publishing, Inc. ISBN 978-971-569-313-4. 
  15. ^ Dery, Luis Camara (2001). A History of the Inarticulate. Quezon City: New Day Publishers. ISBN 971-10-1069-0. 
  16. ^ „Letter from Juan Pacheco Maldonado to Felipe II” (1575). gutenberg.org. Manila. Приступљено 9. 12. 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Joaquin, Nick. Almanac for Manileños.
  • Odal, Grace P. The River Dwellers.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селудонг&oldid=27564196”