Серотонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Серотонин
Називи
IUPAC називs
5-Hydroxytryptamine or
3-(2-aminoethyl)-1H-indol-5-ol
Други називи
5-Hydroxytryptamine, 5-HT
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.054
MeSH Serotonin
  • InChI=1/C10H12N2O/c11-4-3-7-6-12-10-2-1- 8(13)5-9(7)10/h1-2,5-6,12-13H,3-4,11H2
  • NCCc1c[nH]c2ccc(O)cc12
Својства
C10H12N2O
Моларна маса 176,215 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Тачка топљења 1.677 °C (3.051 °F; 1.950 K)
мало растворљив
Диполни момент 2.98 D
Опасности
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
60 mg/kg (орално, пацов)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Серотонин, или 5 хидроксид триптамин (5-HT), је један важан неуротрансмитер.[3][4] Серотонин је хормон среће.

Синтеза[уреди | уреди извор]

Поступак синтезе серотонина из триптофана

Настаје из аминокиселине триптофан. Најпре долази до хидроксилације триптофана уз помоћ ензима триптофан хидроксилаза. За овај процес важан је тетрахидробиоптерин. Следећи корак је декарбоксилација 5 хидрокси триптофана до серотонина

Заступљеност и улога[уреди | уреди извор]

Заступљен је свуда у људском телу[5][6], али највише у:

  1. гастроинтестиналном систему у неуроендокриним ћелијама-ослобађањем серотонина из ових ћелија настаје осећај мучнине и повраћања-одбрамбена реакција.
  2. централном нервном систему у (лат. nucleus raphe magnus) где има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја среће.
  3. тромбоцитима где учествује у процесу коагулације. Серотонин делује вазоконстрикоторно.

Метаболити[уреди | уреди извор]

Разграђује се дејством ензима моноаминооксидазе МАО. Инактивацијом настаје продукт 5 хидрокси индол сирћетна киселина која се може мерити у мокраћи. Повећана је код болести-карциноид, где долази до туморске пролиферације неуроендокриних ћелија гастроинтестиналног тракта. Карциноид се одликује нападима повраћања, осипа по кожи, температуре, халуцинације...

Из серотонина се може синтетисати мелатонин-хормон епифизе (епифиза), који има улогу у инхибији секреције гондотропина из хипофизе и тако одлаже појави пубертета.

Супстанце које садрже серотонин[уреди | уреди извор]

Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Такође неке дроге нпр. екстази-МДМА, ЛСД повећавају количину серотонина што изазива еуфорију.[7][8][9]

Медикаменти који повећавају количину серотонина (ССРИ) се користе у лечењу депресије (депресија).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  6. ^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  7. ^ Baylen, Chelsea A.; Rosenberg, Harold (2. 3. 2006). „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. 101 (7): 933—947. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x. 
  8. ^ Smart, R. G. & Bateman, K. (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214—1221. PMC 1923615 Слободан приступ. 
  9. ^ Colace, Claudio (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions. 19 (2): 192. doi:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серотонин&oldid=27440550”