Сесар Аспиликуета

С Википедије, слободне енциклопедије
Сесар Аспиликуета
Аспиликуета у дресу Челсија 2022.
Лични подаци
Пуно име Сесар Аспиликуета Танко
Датум рођења (1989-08-28)28. август 1989. (34 год.)
Место рођења Памплона, Шпанија,
Висина 1,78 m
Позиција одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
 Атлетико Мадрид
Број 3
Јуниорска каријера
2001—2006 Осасуна
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007
2007—2010
2010—2012
2012—2023
2023—		 Осасуна Б
Осасуна
Марсељ
Челси
Атлетико Мадрид		 27
99
47
349
16		 (1)
(0)
(1)
(10)
(0)
Репрезентативна каријера
2005
2006
2007-2008
2009
2008—2011
2012
2013—		 Шпанија до 16
Шпанија до 17
Шпанија до 19
Шпанија до 20
Шпанија до 21
[Шпанија до 23
Шпанија		 3
14
18
5
19
5
44		 (0)
(0)
(2)
(0)
(1)
(0)
(1)
Награде
Фудбал
Представљајући Шпанију
УЕФА Лига нација
Сребрна медаља — друго место 2021.
Куп конфедерација
Сребрна медаља — друго место 2013.
Европско првенство до 21
Златна медаља — прво место 2011.
Европско првенство до 19
Златна медаља — прво место 2007.

Сесар Аспиликуета Танко (шп. César Azpilicueta Tanco; 28. август 1989) шпански је професионални фудбалер, који игра за шпански клуб Атлетико Мадрид и репрезентацију Шпаније на месту одбрамбеног играча.

Прошавши омладински погон Осасуне, провео је три сезоне у Ла лиги до преласка у Марсељ, са којим је освојио четири трофеја. У лето 2012. године, прешао је у Челси, са којим је освојио Лигу Европе у својој првој сезони и дуплу круну у Енглеској две године касније. За Челси је одиграо више од петсто утакмица; странац је с највише одиграних утакмица за Челси. Био је и капитен Челсија. С лондонским клубом је такође освојио Лигу Европе 2019. године као и Лигу шампиона, УЕФА суперкуп и Светско клупско првенство 2021. године. Прешао је у Атлетико Мадрид 2023. године.

Аспиликуета је за младу репрезентацију Шпаније дебитовао 2005. године. Представљао је своју земљу на два европска првенства за младе играче при чему је Шпанија била шампион на оба (првенства до 19 и 21 године). Свој први наступ за сениорску екипу имао је 2013. године. За репрезентацију Шпаније играо је на три Светска првенства као и на два Европска првенства.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Осасуна[уреди | уреди извор]

Аспиликуета је рођен у Памплони, у покрајини Навара. Прошао је омладински систем клуба из родног града, Осасуне, са којим дебитује у Ла лиги 8. априла 2007, у поразу 0:2 у гостима од Реал Мадрида, док је још увек био регистрован за омладински састав.[1] Почео је своју каријеру као нападач, затим се пребацио у везни ред и, кроз клупску и репрезентативну каријеру (сениорску и омладинску), играо на неколико позиција, укључујући централног бека и централног везног.[2]

У сезони 2007/08, због повреда играча првог састава, Аспиликуета је искористио прилику и постао стални првотимац са само 18 година, иако на позицији десног бека. Он је наставио да наступа за први тим следеће сезоне, када је пропустио само две утакмице у лиги.

Олимпик Марсељ[уреди | уреди извор]

Аспиликуета у дресу Марсеља у сезони 2010/11.

21. јуна 2010. године, француски клуб Олимпик Марсељ потврдио је постигнут договор са Осасуном за трансфер Аспиликуете, који је потписао четворогодишњи уговор за 7 милиона евра.[3] Недељу дана касније, Наваресе је потврдио договор, са могућношћу да се обештећење повећа до 9,5 милиона евра, у зависности од наступа.[4] На свом дебију у Лиги Шампиона, постигао је једини гол у мечу групне фазе против московског Спартака, али у своју мрежу.[5]

27. новембра 2010. године, у првих неколико минута меча у ком његов тим добија 4:0 против Монпељеа, Аспиликуета је покидао предње укрштене лигаменте у левом колену.[6] Опоравак од повреде трајао је шест месеци.

У августу 2012. године, усред спекулација о будућем клубу Аспиликуете, укључујући и премијерлигашки клуб Челси, Олимпик Марсељ је потврдио да он може да пређе, рекавши: „ако Челси пошаље добру понуду за Аспија (Аспиликуету), ми ћемо га пустити”.[7] Без обзира на његову лојалност Олимпик Марсељу, играч је изјавио да је спреман да направи трансфер ако „његов одлазак помаже финансијама Марсеља”.[8]

Челси[уреди | уреди извор]

Аспиликуета против Роме 2013. године

24. августа 2012. године, Челси је закључио потписивање Аспиликуете за необјављену суму, процењену на 7 милиона фунти.[9]Према речима клупског колеге и земљака Хуана Мате: „он је јак десни бек, који има брзину, тако да ја мислим да је он већ потпун играч”.[10] Због његовог презимена, које је тешко за изговор, клупски навијачи доделили су му надимак „Дејв”.[11]

Аспиликуета је дебитовао 25. септембра 2012. године, у победи 6:0 над Вулверхемптон вондерерсима у Лига Купу.[12] Следеће недеље, одиграо је своју прву утакмицу у Премијер лиги, где је ушао са клупе, као замена за Бранислава Ивановића у победи од 4:1 над Норич Ситијем, на Стамфорд Бриџу.[13]

3. новембра 2012. године, Аспиликуета је први пут уврштен у стартну поставу у Премијер Лиги, у ремију од 1:1 против Свонсија.[14] Одиграо је 48 званичних утакмица, у својој првој сезони у клубу под Рафаелом Бенитезом, укључујући и осам утакмица током освајања Лиге Европе. У финалу против Бенфике, Сесар игра руком у 67. минуту, што доводи до изједначења голом Оскара Кардоза са пенала, али на крају Челси је добио утакмицу резултатом 2:1 у Амстердаму, голом Бранислава Ивановића.[15]

Аспиликуета је постигао свој први званични гол за Челси 29. октобра 2013. године, у победи од 2:0 на Арсеналом, у четвртом колу Лига Купа.[16] Након доласка новог менаџера, Жозеа Муриња, он је почео са редовним наступима као леви бек, наслеђујући на тој позицији дугогодишњег првотимца Ешлија Кола.[17] Мурињо је рекао о њему: „Аспиликуета је тип играча какве много волим. Мислим да би екипа коју чине 11 Аспиликуета вероватно победила у такмичењу (Лиги Шампиона), јер фудбал није само чист таленат”.[18] На крају сезоне, изабран је за играча године од својих клупских колега.[19]

Аспиликуета 2015. године

Пре почетка сезоне 2014/15, Кол је напистио клуб и доведен је Филипе Луис за 15,8 милиона фунти, али Аспиликуета је почео сезону као први избор на позицији левог бека.[20] 2. септембра 2014. године, он је потписао нови петогодишњи уговор са клубом[21], а 18. октобра, он је био искључен у првом полувремену у победи 2:1 над Кристал Паласом, након старта над Милетом Јединаком.[22]

Аспиликуета је играо у стартној постави у мечу када је Челси освојио Лига Куп, 1. марта 2015. године. У другом полувремену је повређен у судару са играчем Тотенхем Хотспура Ериком Дајером, и био је приморан да напусти терен, након чега је наставио меч са завојем обмотаним око главе.[23] Те сезоне освојена је и титула у домаћем првенству, након пет година.

2. августа 2015, Аспиликуета је играо 69 минута у поразу 1:0 од Арсенала у мечу Комјунити Шилда.[24] Деветнаест дана касније, он је постигао трећи гол у победи свог тима од 3:2 над Вест Бромвичем, што је био његов први гол у Премијер Лиги,[25] а постигао је још један погодак против истог противника у утакмици која је завршена 2:2, 13. јануара 2016. године.[26]

Иако је Аспиликуета првобитно играо као леви одбрамбени, под вођством новог тренера Антонија Контеа, после два узастопна пораза у Лиги, тренер прелази на формацију са три одбрамбена играча, у којој Аспиликуета наступа као централни дефанзивац у следећем мечу против Хал Ситија, 1. октобра 2016. године, који се завршио победом Челсија резултатом 2:0.[27] 13. децембра 2016. године, он је потписао нови троипогодишњи уговор са Челсијем, који траје до 2020. године;[28] у првом наступу након потписивања уговора, наступа на 200. званичном мечу за клуб, у победи 1:0 у гостима над Сандерлендом.[29]

Аспиликуета је играо сваку утакмицу у сезони у којој његов тим осваја титулу у националном шампионату и постигао је погодак у победи 4:3 код куће против Ватфорда, након што је титула већ била осигурана.[30] Крајем јула 2017. године, након одласка Џона Терија, он је био именован за заменика капетана.[31]

12. септембра 2017, Аспиликуета је постигао први гол у Лиги шампиона у групној фази у победи 6:0 код куће против Карабага.[32]

Атлетико Мадрид[уреди | уреди извор]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Аспиликуета игра за Шпанију до 21. године

Млада репрезентација[уреди | уреди извор]

У 2007. години, Аспиликуета осваја првенство Европе за играче до 19 година. Убрзо након тога, он се преселио у узраст до 21 године, са којим наступа 2009. године на првенству Европе у Шведској, где је започео три утакмице, а његов тим завршио такмичење након групне фазе.

11. маја 2010. године, 20-годишњи Аспиликуета се нашао на прелиминарној листи играча првог тима, код тренера Висентеа Дел Боскеа, за предстојеће издање Светског првенства у фудбалу. На крају, није се нашао на коначном списку.[33]

Аспиликуета је позван у екипу Шпаније у фудбалу на летњим Олимпијским играма 2012. године, након пропуштеног првенства Европе 2012. године.[34] Због предности коју је добио Алваро Домингез, Аспиликуета се само појавио у последњем мечу групне фазе против Марока на Олд Трафорду, након што је његова екипа елиминисана из групне фазе.

Сениорска репрезентација[уреди | уреди извор]

1. фебруара 2013. године, Аспиликуета је именован у састав тима за предстојеће репрезентативне пријатељске утакмице против Уругваја. Менаџер је рекао да је изабран зато што: „Аспиликуета игра доста утакмица за Челси. Он има много енергије, добро игра одбрану и увек је спреман за напад. Имамо много очекивања од њега”.[35] Дебитовао је пет дана касније, док је играо свих 90 минута у победи од 3:1 у Дохи;[36] Након меча, он је рекао да је његов „сан да игра за Шпанију” на највишем нивоу.[37]

Аспиликуета је позван у репрезентацију за ФИФА Куп Конфедерација 2013. године, одржаног у Бразилу:[38] Он је био у стартној постави у другом мечу групне фазе против Тахитија, који је Шпанија добила са 10:0,[39] и заменио је Алвара Арбелоа у финалу играном против домаћина, који су на крају изгубили са 3:0.[40]

У јуну 2014. године, Аспиликуета је изабран да представља Шпанију на Светском Првенству у фудбалу.[41] Он је играо десног бека у прве две утакмице, против Холандије[42] и Чилеа, док је његова репрезентација елиминисана у групној фази.[43]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Старији брат Сесаров, зове се Хуан Пабло (рођен 1980. године) и такође је био фудбалер. Играо је везисту, готово искључиво у нижим фудбалским лигама.[44]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Ажурирано 18. јануара 2024. године
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европска такмичења Остало Укупно
Ранг Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Осасуна Б 2006/07.[45] Трећа лига Шпаније 24 1 — — — — 24 1
2007/08.[46] 3 0 — — — — 3 0
Укупно 27 1 — — — — 27 1
Осасуна 2006/07. Ла лига 1 0 1 0 — 1 0 — 3 0
2007/08. 29 0 0 0 — — — 29 0
2008/09[47] 36 0 2 0 — — — 38 0
2009/10.[48] 33 0 5 0 — — — 38 0
Укупно 99 0 8 0 — 1 0 — 108 0
Олимпик Марсељ 2010/11.[49] Прва лига Француске 15 0 0 0 1 1 4 0 1 0 21 1
2011/12. 30 1 3 0 3 0 8 0 0 0 44 1
2012/13. 2 0 — — 1 0 — 3 0
Укупно 47 1 3 0 4 1 13 0 1 0 68 2
Челси 2012/13.[50] Премијер лига 27 0 5 0 5 0 9 0 2 0 48 0
2013/14.[51] 29 0 2 0 3 1 10 0 0 0 44 1
2014/15.[52] 29 0 2 0 5 0 4 0 — 40 0
2015/16.[53] 37 2 3 0 0 0 8 0 1 0 49 2
2016/17.[54] 38 1 6 0 3 1 — — 47 2
2017/18.[55] 20 1 0 0 0 0 6 1 1 0 27 2
2018/19.[56] 38 1 3 0 6 0 9 0 1 0 57 1
2019/20.[57] 36 2 5 0 0 0 7 2 1 0 49 4
2020/21.[58] 26 1 4 0 2 0 11 0 — 43 1
2021/22.[59] 27 1 4 1 4 0 9 1 3 0 47 3
2022/23.[60] 25 0 1 0 1 0 5 0 — 32 0
Укупно 349 10 39 1 31 2 80 4 9 0 508 17
Атлетико Мадрид 2023/24. Ла лига 16 0 2 0 — 3 0 1 0 22 0
Свеукупно 533 12 52 1 35 3 96 4 11 0 727 20

Утакмице за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Ажурирано 1. децембра 2022. године
Репрезентација Година Наступи Голови
Шпанија 2013. 4 0
2014. 6 0
2015. 2 0
2016. 6 0
2017. 2 0
2018. 5 0
2021. 11 1
2022. 8 0
Укупно 44 1

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Голови Шпаније су наведени на првом месту. Колона „гол” означава резултат на утакмици након Аспиликуетиног гола.
Бр. гола Датум Стадион Бр. наступа Противник Гол Резултат Такмичење
1. 28. јун 2021. Стадион Паркен, Копенхаген, Данска 27.  Хрватска 2 : 1 5 : 3 (п. с. н.) Европско првенство 2020.

Награде и трофеји[уреди | уреди извор]

Аспиликуета (стоји десно), Андре Ају и Едуард Сисе, славе победу у Суперкупу Француске 2011. године са Марсељом

Клуб[уреди | уреди извор]

Марсељ
Челси

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Репрезентација Шпаније до 19 година
Репрезентација Шпаније до 21 године
Шпанија

Појединачне награде[уреди | уреди извор]

  • Челсијев играч године у избору играча: 2013/14.
  • Члан идеалне екипе Лиге Европе: 2018/19.
  • Члан идеалне екипе Лиге шампиона: 2020/21.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Реал Мадрид 2:0 Осасуна”. ESPN FC. 8. април 2007. Приступљено 30. децембар 2017. 
  2. ^ „Azpilicueta, el nuevo ‘seguro’ de Del Bosque” [Аспиликуета, Дел Боскеово ново „осигурање”] (на језику: шпанском). 12. новембар 2014. Приступљено 30. децембар 2017. 
  3. ^ „Accord de principe pour le transfert de César Azpilicueta” [Постигнут договор око трансфера Аспиликуете] (на језику: француском). Званични сајт Олимпик Марсеја. 21. јун 2010. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 30. децембар 2017. 
  4. ^ „Azpi pour 9.5 million euros?” [Аспи за 9,5 милиона евра?] (на језику: француском). Mercato 365. 28. јун 2010. Архивирано из оригинала 25. 04. 2012. г. Приступљено 30. децембар 2010. 
  5. ^ „Извештај са утакмице Олимпик Марсеј-Спартак Москва”. 15. септембар 2010. Приступљено 30. децембар 2017. 
  6. ^ „Marseille's Azpilicueta facing lengthy lay-off” [Аспиликуети прети дуго одсуство са терена]. 27. новембар 2010. Приступљено 30. децембар 2017. 
  7. ^ „Marseille confirm need to sell” [Марсеј потврдио да мора да продаје играче]. 14. август 2012. Приступљено 30. децембар 2017. 
  8. ^ „Azpilicueta open to Blues move” [Аспиликуета спреман на прелазак у Челси]. 21. август 2012. Приступљено 30. децембар 2017. 
  9. ^ „Chelsea complete £7m signing of César Azpilicueta from Marseille” [Челси завршио посао око довођења Сесара Аспиликуете]. Телеграф. 24. август 2012. Приступљено 31. децембар 2017. 
  10. ^ „Azpilicueta completes Chelsea switch” [Аспиликуета прешао у Челси]. 24. август 2012. Приступљено 30. децембар 2017. 
  11. ^ „Cesar 'Dave' Azpilicueta shows the attitude to delight Chelsea manager Jose Mourinho” [Сесар „Дејв” Аспиликуета жели да се покаже пред тренером Жозе Мурињом]. Индепендент. 26. септембар 2014. Приступљено 30. децембар 2017. 
  12. ^ „Челси 6:0 Вукови”. Би-Би-Си спорт. 25. септембар 2012. Приступљено 31. децембар 2017. 
  13. ^ „Челси 4:1 Норич”. Би-Би-Си спорт. 6. октобар 2012. Приступљено 31. децембар 2017. 
  14. ^ „Свонси 1:1 Челси”. ESPN FC. 3. новембар 2012. Приступљено 31. децембар 2017. 
  15. ^ „Банетова голчина за трофеј Челсија!”. Б92. 15. мај 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  16. ^ „Арсенал 0:2 Челси”. Би-Би-Си спорт. 29. октобар 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  17. ^ „Chelsea's Cesar Azpilicueta ready to keep sub standard Ashley Cole on the bench” [Сесар Аспиликуета спреман да пошаље Ешлија Кола на клупу]. Дејли Мирор. 12. новембар 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  18. ^ „Jose Mourinho: A team with 11 Azpilicuetas could win the Champions League” [Жозе Мурињо: Екипа коју чине 11 Аспиликуете би освојила Лигу шампиона]. Еуроспорт. 26. фебруар 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  19. ^ „Eden Hazard and Cesar Azpilicueta win Chelsea awards” [Еден Азар и Сесар Аспиликуета освојили награде у Челсију]. 13. мај 2017. Приступљено 31. децембар 2017. 
  20. ^ „Jose Mourinho has taught me to put the collective first – Chelsea's Filipe Luis happy to play waiting game” [Мурињо ме научио да ставим тим испред себе - Челсијев Филипе Луис нема проблем да чека своју шансу]. 25. септембар 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  21. ^ „New contract for Azpilicueta” [Нови уговор за Аспиликуету]. Званични сајт Челсија. 2. септембар 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  22. ^ „Chelsea stay top after Cesc Fàbregas nets winner at Crystal Palace” [Челси остаје на врху табеле поготком Фабрегаса против Кристал паласа]. Гардијан. 18. октобар 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  23. ^ „Челси освојио Лига куп Енглеске!”. РТС. 1. март 2015. Приступљено 31. децембар 2017. 
  24. ^ „Арсенал освојио Комјунити шилд, Венгер први пут славио против Мориња”. РТС. 2. август 2015. Приступљено 31. децембар 2017. 
  25. ^ „Педро за победу Челсија, Терију „црвени””. Мондо спорт. 23. август 2015. Приступљено 31. децембар 2017. 
  26. ^ „Челси 2:2 Вест Бромвич Албион”. Би-Би-Си спорт. 13. јануар 2016. Приступљено 31. децембар 2017. 
  27. ^ „Челси се тргао!”. Мондо спорт. 1. октобар 2016. Приступљено 31. децембар 2017. 
  28. ^ „Аспиликуети нови уговор у Челсију”. Б92. 13. децембар 2016. Приступљено 31. децембар 2017. 
  29. ^ „Сандерленд 0:1 Челси”. Званични сајт Челсија. 14. децембар 2016. Приступљено 31. децембар 2017. 
  30. ^ „Chelsea star reflects on ‘special moment’ after Watford win” [Челсијев играч о „посебном моменту” након победе против Вотфорда]. Дејли експрес. 16. мај 2017. Приступљено 25. мај 2017. 
  31. ^ „Изненађујући вођа „плаваца”, а још чуднији избор његовог заменика”. Блиц спорт. 27. јул 2017. Приступљено 31. децембар 2017. 
  32. ^ „Барса победила Јуве, убедљиви ПСЖ, Челси и Јунајтед”. 12. септембар 2017. Приступљено 31. децембар 2017. 
  33. ^ „Valdés, De Gea, Azpilicueta, Javi Martínez y Pedro entran en la preselección de 30” [Валдес, Де Хеа, Аспиликуета, Хави Мартинез и Педро на прелиминарном списку]. Марка (на језику: шпанском). 10. мај 2010. Приступљено 31. децембар 2017. 
  34. ^ „Euro 2012 trio Mata, Alba & Martinez in Spain Olympic squad” [Мата, Алба и Мартинез у олимпијској екипи Шпаније]. Би-Би-Си спорт. 5. јул 2012. Приступљено 31. децембар 2017. 
  35. ^ „Azpilicueta called up by Spain” [Аспиликуета позван у репрезентацију Шпаније]. Званични сајт Челсија. 1. фебруар 2013. Архивирано из оригинала 3. фебруар 2013. г. Приступљено 31. децембар 2017. 
  36. ^ „Cesar Azpilicueta, Isco and Mario Suarez all impressed Spain boss Vicente del Bosque on their debuts” [Аспиликуета, Иско и Марио Суарез импресионирали Висентеа дел Боскеа на свом дебију]. Скај спортс. 7. фебруар 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  37. ^ „Cesar Azpilicueta happy after Spain debut” [Сесар Аспиликуета срећан након дебија за Шпанију]. Скај спортс. 11. фебруар 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  38. ^ „Azpilicueta: "España todavía tiene hambre"” [Аспиликуета: Шпанија је и даље „гладна трофеја”]. Марка (на језику: шпански). 5. јун 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  39. ^ „Шпанија - Тахити 10:0”. 20. јун 2013. Приступљено 31. децембар 2017. 
  40. ^ „КК: Бразил „разбио” Шпанију, 3:0”. Б92. 30. јун 2013. Приступљено 14. новембар 2013. 
  41. ^ „Spain World Cup 2014 squad” [Тим Шпаније за Светско првенство у фудбалу 2014. године]. 2. јун 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  42. ^ „Дебакл шампиона, слатка освета Холанђана”. Б92. 13. јун 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  43. ^ „Адиос за светског шампиона!”. РТС спорт. 18. јун 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  44. ^ „Juan Pablo Azpilicueta reapareció después de dos meses de baja” [Хуан Пабло Аспиликуета наступио након два месеца одсуства]. Diario de Navarra (на језику: шпанском). 26. март 2014. Приступљено 31. децембар 2017. 
  45. ^ „Azpilicueta: César Azpilicueta Tanco: 2006–07”. BDFutbol. Приступљено 31. децембар 2017. 
  46. ^ „Azpilicueta: César Azpilicueta Tanco: 2007–08”. BDFutbol. Приступљено 31. децембар 2017. 
  47. ^ „Azpilicueta: César Azpilicueta Tanco: 2008–09”. BDFutbol. Приступљено 31. децембар 2017. 
  48. ^ „Azpilicueta: César Azpilicueta Tanco: 2009–10”. BDFutbol. Приступљено 31. децембар 2017. 
  49. ^ „Cesar Azpilicueta, joueur de l'Olympique de Marseille”. Званични сајт Олимпик Марсеља. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 31. децембар 2017. 
  50. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2012/2013”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  51. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2013/2014”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  52. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2014/2015”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  53. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2015/2016”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  54. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2016/2017”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  55. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2017/2018”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 31. децембар 2017. 
  56. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2018/2019”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 30. 9. 2021. 
  57. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2019/2020”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 30. 9. 2021. 
  58. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2020/2021”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 30. 9. 2021. 
  59. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2021/2022”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 30. 9. 2021. 
  60. ^ „Cesar Azpilicueta — мечеви у сезони 2022/2023”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 6. 8. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сесар Аспиликуета на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сесар_Аспиликуета&oldid=27398637”