Сибирскотатарски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
сибирскотатарски
сыбыр тел
Говори се уРусија
РегионОмска, Тјуменска, Новосибирска, Томска, Кемеровоска, Свердловска и Курганска област
Етничка припадностСибири
Број говорника
100.000 (2012)[1]
ћирилица, латиница
Званични статус
Службени језик у
 Русија
Језички кодови
ISO 639-3sty
Глотологsibe1250[2]

Сибирскотатарски језик, или сибирски језик (сыбыр тел), је туркијски језик којим се говори у западном Сибиру у Русији.

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Сибирскотатарски језик се састоји од три дијалекта: тоболско-иртишког, барабинског и томског.

Према Д. Г. Тумашевој, барабински дијалект је граматички најближи јужном дијалекту алтајских језика, киргијском језику и има значајне граматичке сличности са чулимским, хакаским, шорским и туванским језиком.

Томски дијалект је, према њеном мишљењу, још ближи алтајским и сличним језицима.

Тевришки говор тоболско-иртишког дијалекта дели значајне елементе са сибирским туркијским језицима, наиме са алтајским језицима, хакаским и шорским језиком.

Иако је Габдељхај Ахатов био Волшки Татар, он се упуштао у проучавање фонетских посебности сибирскотатарског језика аутохтоног становништва Сибира, Сибирских Татара.

У свом класичном темељном истраживачком раду „Дијалект западносибирских Татара“ (1963.) Ахатов је писао о тоболско-иртишким Сибирским Татарима, западној групи Сибирских Татара, који су домороци Омске и Тјуменске области.

Предлажући свеобухватну интегрисану анализу фонетског система, лексичког састава и граматичке структуре, научник је закључио да је језик Сибирских Татара засебан језик, подељен на три дијалекта и један је од најстаријих туркијских језика.

Алфабет[уреди | уреди извор]

Ћирилица Латиница Изговор Белешке
А а A a [a]
Ә ә Ä ä [æ]
Б б B b [b]
В в W w, V v [w]; [v] V v у позајмљеницама
Г г G g [g]
Ғ ғ Ğ ğ [ɣ]
Д д D d [d]
Е е E e,

Ye ye

[e] Е е се такође користи као [је] у руским позајмљеницама,

у другим случајевима сибирски татари користе Йе йе (Ye ye)

Ё ё Yo yo,

Yö, yö

[jo] Користи се у руским позајмљеницама,

у другим случајевима сибирски татари користе

Йо йо, Йө йө (Yo yo, Yö yö)

Ж ж J j [ʒ]; [ʑ]
З з Z z [z]
И и İ i [i]
Й й Y y [j]
К к K k [k]
Ҡ ҡ Q q [q]
Л л L l [l]
М м M m [m]
Н н N n [n]
Ң ң Ŋ ŋ [ŋ]
О о O o [ʊ̞]; [o]
Ө ө Ö ö [ø]
П п P p [p]
Р р R r [ɾ]; [r]
С с S s [s]
Т т T t [t]
У у U u, W w [u]; [w] ул – ul; уаҡыт – waqıt
Ү ү Ü ü, W w [y]; [w] күреү – kürew
Ф ф F f [f]
Х х X x [χ]
Һ һ H h [h]
Ц ц C c [t͡s]
Ч ч Ç ç [tʃ]; [tɕ]
Ш ш Ş ş [ʃ]; [ɕ]
Щ щ Şç şç [ɕɕ] Користи се само у руским позајмљеницама
Ъ ъ - [-]
Ы ы I ı [ɤ]; [ɯ]
Ь ь - [ʲ]
Э э E e [e]
Ю ю Yu yu,

Yü yü

[ju] користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари

користе Йу йу, Йү йү (Yu yu, Yü yü)

Я я Ya ya,

Yä yä

[ja] користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари

користе Йа йа, Йә йә (Ya ya, Yä yä)

Оваj алфабет заснован је на општем туркијском алфабету.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ сибирскотатарски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Siberian Tatar”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.