Сима Тројановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сима Тројановић
TrojanovicSima.jpg
Сима Тројановић
Датум рођења(1862-02-02)2. фебруар 1862.
Место рођењаШабац
Кнежевина Србија
Датум смрти21. новембар 1935.(1935-11-21) (73 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија

Сима Тројановић (Шабац, 2. фебруар 1862Београд, 21. новембар 1935) је био етнолог и први српски школовани антрополог, управник Етнографског музеја у Београду, професор Универзитета у Скопљу и дописни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је у Шапцу 1862. године у трговачкој породици. Отац му је био пореклом из Битоља, а мајка из Срема. Школу је завршио у Шапцу и Винковцима. Матурирао је у Швајцарској, а у Немачкој је студирао природне науке.[1] Одбранио је докторску дисертацију на Универзитету у Хајделбергу 4. августа 1885. године, на групи за биологију са антропологијом.

Почео је да ради као учитељ немачког језика у Нижој гимназији у Чачку 1886. године. После тога је прешао у Лозницу, а од 1894. је радио у Трећој београдској гимназији. Добио је одобрење и 1898. отишао на двогодишње студије етнологије и физичке антропологије у Бечу, Минхену и Прагу. Када се вратио постављен је 1901. године за управника новооснованог Етнографског музеја у Београду. Био је кустос и управник Етнографског музеја до 1921. године када је изабран за редовног професора етнографије на Филозофском факултету Универзитета у Скопљу.[1]

У српској антропологији није оставио пуно трага, пошто је у оквиру својих широких интересовања приоритет дао етнологији. Његови антрополошки радови се по садржају могу поделити у неколико група: Чланци и расправе о телесним карактеристикама људи на преласку из 19. у 20. век, као и о биоантрополошким процесима становништва (брахикранизација нпр.), о остацима фосилног човека, вештачком обликовања главе, о трепанацијама код становника Србије и Црне Горе. Затим следе радови о народној медицини као и о исхрани народа. Радови о улози ватре, о погребним и жртвеним обичајима спадају у посебну групу и не излазе из оквира етнологије, односно културне антропологије. Радови Симе Тројановића имају трајну вредност за српску антропологију.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921. године.

Насловна страна Старинских српских јела и пића (1896)

Радови[уреди]

  • Тројановић, С.: Старинска српска јела и пића, Етнографски зборник Српске краљевске академије, II, Београд 1896.
  • Тројановић, С.: Ватра у животу и обичајима српског народа, Етнографски зборник Српске краљевске академије, 19, Београд 1930.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 “, годишњак Народног музеја у Шапцу, број 11, Шабац 2010. године

Спољашње везе[уреди]