Синајска архиепископија
| Синајска архиепископија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 451. — помиње се на Халкидонском сабору |
| Киријархална црква | Јерусалимска патријаршија |
| Аутономија | 640. — фактички 1575. — од Цариградске патријаршије 1782. — потврђена |
| Признање аутономије | канонски призната |
| Руководство | |
| Предстојатељ | архиепископ синајски, фарански и раифски Симеон |
| Седиште | манастир Свете Катарине |
| Територија | |
| Јурисдикција | манастир Свете Катарине |
| Богослужење | |
| Календар | јулијански календар |
| Статистика | |
| Архијереји | 1 |
| Епархије | 1 |
| Манастири | 1 |
| Верници | око 900 |
| Веб-сајт | www.sinaimonastery.com |
Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије.
Историја
[уреди | уреди извор]О древности Синајске архиепикопије говоре материјали Халкидонског сабора (451) гдје се у „чину митрополија и архиепископија апостолског престола Светог града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“.[1] Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.[2]
Манастир Свете Катарине је 640. потпао под јурисдикцију јерусалимског патријарха након што су муслимани освојили Египат, што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782.
Организација
[уреди | уреди извор]Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.[3]
Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу).[4] Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Синай, Византия, Русь. Юрий Пятницкий (Монастырь святой Екатерины)
- ^ Краткая история Синайской Архиепископии с III по XIX вв. Юрий Максимов. 29 октября 2009 года
- ^ „The Present-day Organization of the Holy Monastery of Sinai”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 18. 04. 2014.
- ^ „The Holy Monastery of Sinai’s Dependencies Out of Egypt”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2012. г. Приступљено 18. 04. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Историја |  | |
|---|---|---|
| Јерархија | ||
| Богословија | ||
| Тајне | ||
| Литургија | ||
| Аутокефалне цркве | ||
| ||
