Синдром постуралне ортостатске тахикардије

С Википедије, слободне енциклопедије
Синдром постуларне ортостатске тахикардије
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија

Синдром постуларне ортостатске тахикардије (POTS) је облик ортостатске интолерације дефинисан као континуиран пораст срчане фреквенције за ≥ 30 откуцаја у минути или као пораст фреквенције на вредност од ≥ 120 откуцаја у минути у оквиру 10 минута од почетка стајања или head-up тилт теста уз појаву симптома ортостатске интолеранције и одсутности ортостатске хипотензије. Ортостатска интолеранција се може описати као немогућност толерирања усправног става тела уз осежај олакшања симптома након заузимања лежећег положаја.[1]

Синдром постуларне ортостатске тахикардије је поремећај функције аутономног нервног система. Патологија се одликује надражајем адренергичких и кардиовагалних нервних влакана и одређеним поремећајима централног нервног система. Поремећај прате симптоми вртоглавице, лупање срца, синкопа, анксиозност. Пацијенти имају лошији квалитет живота због многи ограничење у више подручја живота.

Третман постуралне ортостатска тахикардија је нејасан, али се код великог броја пацијената јавља знатно побољшање након тачно постављене дијагнозе и правилно спроведеног лечења.

Историја[уреди | уреди извор]

Термин Синдром постуралне ортостатске тахикардије (ПОТС) сковао је 1993. године тим истраживача са клинике Мејо, на челу са неурологом др Филипом Лоуом.[2] Међутим, ПОТС није нова болест, већ је кроз сторију позната под другим називима, као што су:

  • ДаКостин синдром,
  • Војниково срце,
  • Синдром пролапса митралног залиска,
  • Неуроциркулаторна астенија,
  • Хронична ортостатска нетолеранција,
  • Ортостатска тахикардија и
  • Синдром постуралне тахикардије.[3]

У прошлости се погрешно веровало да је узрокована анксиозношћу. Међутим, савремени истраживачи су утврдили да ПОТС није узрокован анксиозношћу,[4][5] већ оштећењем аутономног нервног система пацијента, након што су у последњих 20 година, истраживачи су стекли много више увида у неравнотежу аутономног нервног система.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Синдром постуралне ортостатске тахикардије (ПОТС) је облик дисаутономије за који се процењује да погађа између 1.000.000 и 3.000.000 Американаца, и милионе других широм света. ПОТС је облик ортостатске нетолеранције који је повезан са присуством прекомерне тахикардије и многим другим симптомима при устајању. ПОТС се може појавити у било ком узрасту, полу или раси, али се најчешће јавља код жена у репродуктивном добу (између 15 и 50 година старости).[6]

Пацијенти којима је дијагностикован синдром постуларне ортостатске тахикардије су углавном жене, са женско — мушким односом учесталости:[7]:4 — 5 : 1 Од овог поремећаја само у Америци болује преко 500.000 пацијената, међу којима је 80% жена.[8][9]

Просечне старост пацијената је између 12 и 50 година.[10]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Неколико патофизиолошких механизама је укључено у развој синдрома постуларне ортостатске тахикардије:

  • Дистална периферна неуропатија,
  • Поремећаји централне контроле симпатичког нервног система,
  • Оштећење синаптичких механизама поновног уноса норепинефрина,
  • Поремећаји ренин-ангиотензин-алдостерон осовине,
  • Промене у синтетичком путу норепинефрина..[11]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћи симптоми повезани са синдром постуларне ортостатске тахикардије су:

  • Омамљеност,
  • Пресинкопа,
  • Слабост и
  • Палпитације.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Како се стајањем симптоми погоршавају а олакшање наступа након заузимања лежећег положаја то је једно од карактеристичних дијагностичких обележје синдром постуларне ортостатске тахикардије. При постављању дијагнозе користе се;

  • Активни тест стајања
  • Пасивни head-up тилт тест,
  • Анамнеза и историје болести
  • Клинички преглед.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Различити аутономни тестови се користе да би се искључили аутономни поремећаји који би могли бити у основи симптома, док се ендокрини тестови користе за искључивање хипертиреозе и ређих ендокриних стања.[12]

Електрокардиографија се нормално ради свим пацијентима како би се искључили други могући узроци тахикардије.[12]

У случајевима када се сумња на одређено удружено стање или комплицирајући фактор, могу се користити и други неаутономни тестови:

  • ехокардиографија да се искључи пролапс митралне валвуле,
  • тестови термичког прага за неуропатију малих влакана.[12]

Тестирање кардиоваскуларног одговора на продужено нагињање главе, вежбање, исхрану и топлотни стрес може помоћи да се одреди најбоља стратегија за управљање симптомима.[12]

ПОТС је такође подељен на неколико типова који могу имати користи од различитих третмана.[13] Људи са неуропатским ПОТС показују губитак знојења у стопалима током тестова знојења, као и смањено ослобађање норепинефрина у нози,[14] али не и у руци.[15] Верује се да ово одражава периферну симпатичку денервацију у доњим удовима.[16] Људи са хиперадренергичним ПОТС показују значајно повећање крвног притиска и нивоа норепинефрина када стоје, а већа је вероватноћа да ће имати изражене палпитације, анксиозност и тахикардију..[17][18][19]

Људи са ПОТС-ом могу бити погрешно дијагностиковани са неодговарајућом синусном тахикардијом јер се појављују слично. Једна од карактеристика је да они са ПОТС ретко показују >100 откуцаја у минути док су у лежећем положају, док пацијенти са ИСТ често имају откуцаје срца у мировању >100 бпм. Поред тога, пацијенти са ПОТС-ом показују израженију промену у срчаном ритму као одговор на промену држања тела.[20]

Терапија[уреди | уреди извор]

  • Нефармакотерапијски приступ лечењу синдрома постуларне ортостатске тахикардије подразумева ; повећан унос соли и воде и телесно вежбање.
  • Фармакотерапија је усмерена према; повећању запремине течности у организму, повећању периферне васкуларне резистенције и смањењу централне активности симпатичког нервног система.

Квалитет живота и инвалидност[уреди | уреди извор]

Неки пацијенти имају прилично благе симптоме и могу да наставе са нормалним радом, школом, друштвеним и рекреативним активностима. Код другких , симптоми могу бити толико озбиљни да нормалне животне активности, као што су купање, кућни послови, јело, усправно седење, ходање или стајање, могу бити значајно ограничене.[21]

Лекари са искуством у лечењу ПОТС-а упоредили су функционално оштећење уочено код пацијената са ПОТС-ом са оштећењем уоченим код хроничне опструктивне плућне болести (ХОБП) или конгестивне срчане инсуфицијенције.[6] Отприлике 25% пацијената са ПОТС-ом је инвалидно и неспособно за рад.[6] Истраживачи су открили да је квалитет живота пацијената са ПОТС-ом упоредив са пацијентима на дијализи због затајења бубрега.[22][23]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Тренутно не постоји лек за ПОТС, међутим истраживачи верују да ће неки пацијенти приметити побољшање симптома током времена. Детаљне дугорочне студије праћења тока ПОТС-а су ретке, али тренутно Дисаутономиа Интернатионал ради са својим истраживачима на прикупљању дугорочних податка током вишегодишњег праћења синдрома.

Уз правилно прилагођавање начина живота, вежбање, исхрану и медицинске третмане, многи пацијенти доживели су побољшање квалитета живота.[6] Ако се може идентификовати основни узрок и ако се тај узрок може лечити, симптоми ПОТС-а могу и нестати. Иако је прогноза добра за већину пацијената, истраживачи су приметили да се синдром код неки пацијенти неће побољшати и да се временом симптоми могу погоршати.[6]

Најдужа студија праћења која је до сада рађена долази са клинике Мејо, 20 на којој је обављена анкета педијатријских пацијената са ПОТС-ом који су виђени између 2003. и 2010. Од оних који су одговорили на анкету, 18,2% је пријавило потпуно нестајање симптома ПОТС-а, док је 52,8% пријавило упорне, али побољшане симптоме. Мушки пацијенти су два пута чешће пријавили опоравак. Просечном испитанику је дијагностикован синдром око 5 година. Код пацијенти који су се потпуно опоравили као и код они који нису имали резултате, менталног здравља је било оичувано на нивоу националне норме.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Freeman, R., Wieling, W., Axelrod, F. B. et al.. Consensus statement on the definition of orthostatic hypotension, neurally mediated syncope and the postural tachycardia syndrome. Clinical Autonomic Research. 21 (2): 69—72. 2011.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  2. ^ Schondorf R, Low PA, Idiopathic postural orthostatic tachycardia syndrome: an attenuated form of acute pandysautonomia. Neurology. 43 (1): 132—7. јануар 1993.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  3. ^ The Postural Tachycardia Syndrome (POTS): Pathophysiology, Diagnosis & Management. Satish R Raj, MD MSCI, Indian Pacing Electrophysiol J. 2006 April-Jun. . 6 (2): 84—99.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  4. ^ Masuki S, Eisenach JH, Johnson C et al. Excessive heart rate response to orthostatic stress in postural tachycardia syndrome is not caused by anxiety; Journal of Applied Physiology . 102. 2006: 1134—42.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  5. ^ Khurana RK, Experimental induction of panic-like symptoms in patients with postural tachycardia syndrome; Clinical Autonomic Research . 16. 2006: 371—7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  6. ^ а б в г д Blair P. Grubb, Postural Tachycardia Syndrome. Circulation. . 117. 2008: 2814—2817.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  7. ^ Robertson D, Shannon J R, Biaggioni I. et al Orthostatic intolerance and the postural tachycardia syndrome: genetic and environment pathophysiologies. Neurolab Autonomic Team. Pflugers Arch 2000441(2–3 Suppl)R48–R51.R51
  8. ^ Carson RP, Appalsamy M, Diedrich A, Davis TL, Robertson D. Animal Model of Neuropathic Tachycardia Syndrome. Hypertension 2001; 37: 1357.
  9. ^ Stewart JM, Weldon A. Vascular perturbations in the chronic orthostatic intolerance of the postural orthostatictachycardia syndrome. J Appl Physiol. 89 (4): 1505—12. 2000.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  10. ^ De Buyzere M, Clement DL, Duprez D. „Chronic low blood pressure: A review.”. Cardiovasc Drugs Ther. 12: 29—35. .
  11. ^ Mathias, C. J., Low, D. A., Iodice, V., Owens, A. P., Kirbis, M., & Grahame, R.. Postural tachycardia syndrome—current experience and concepts. Nature Reviews Neurology. 8 (1): 22—34. 2012.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  12. ^ а б в г Mathias CJ, Low DA, Iodice V, Owens AP, Kirbis M, Grahame R (December 2011). "Postural tachycardia syndrome--current experience and concepts". Mathias, Christopher J.; Low, David A.; Iodice, Valeria; Owens, Andrew P.; Kirbis, Mojca; Grahame, Rodney (2012). „Postural tachycardia syndrome—current experience and concepts”. Nature Reviews Neurology. 8 (1): 22—34. PMID 22143364. S2CID 26947896. doi:10.1038/nrneurol.2011.187. .
  13. ^ Low, Phillip A.; Sandroni, Paola; Joyner, Michael; Shen, WIN-Kuang (2009). „Postural Tachycardia Syndrome (POTS)”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 20 (3): 352—358. PMC 3904426 Слободан приступ. PMID 19207771. doi:10.1111/j.1540-8167.2008.01407.x. .
  14. ^ Jacob, Giris; Shannon, John R.; Costa, Fernando; Furlan, Raffaello; Biaggioni, Italo; Mosqueda-Garcia, Rogelio; Robertson, Rose Marie; Robertson, David (1999). „Abnormal Norepinephrine Clearance and Adrenergic Receptor Sensitivity in Idiopathic Orthostatic Intolerance”. Circulation. 99 (13): 1706—1712. PMID 10190880. S2CID 13526706. doi:10.1161/01.CIR.99.13.1706. .
  15. ^ Benarroch, Eduardo E. (2012). „Postural Tachycardia Syndrome: A Heterogeneous and Multifactorial Disorder”. Mayo Clinic Proceedings. 87 (12): 1214—1225. PMC 3547546 Слободан приступ. PMID 23122672. doi:10.1016/j.mayocp.2012.08.013. .
  16. ^ Lambert E, Lambert GW (2014). „Sympathetic dysfunction in vasovagal syncope and the postural orthostatic tachycardia syndrome”. Frontiers in Physiology. 5: 280. PMC 4112787 Слободан приступ. PMID 25120493. doi:10.3389/fphys.2014.00280 Слободан приступ. 
  17. ^ Zhang Q, Chen X, Li J, Du J (децембар 2014). „Clinical features of hyperadrenergic postural tachycardia syndrome in children”. Pediatrics International. 56 (6): 813—816. PMID 24862636. S2CID 20740649. doi:10.1111/ped.12392. 
  18. ^ Crnošija L, Krbot Skorić M, Adamec I, Lovrić M, Junaković A, Mišmaš A, et al. (фебруар 2016). „Hemodynamic profile and heart rate variability in hyperadrenergic versus non-hyperadrenergic postural orthostatic tachycardia syndrome”. Clinical Neurophysiology. 127 (2): 1639—1644. PMID 26386646. S2CID 6008891. doi:10.1016/j.clinph.2015.08.015. 
  19. ^ Kanjwal K, Saeed B, Karabin B, Kanjwal Y, Grubb BP (2011). „Clinical presentation and management of patients with hyperadrenergic postural orthostatic tachycardia syndrome. A single center experience”. Cardiology Journal. 18 (5): 527—531. PMID 21947988. doi:10.5603/cj.2011.0008 Слободан приступ. 
  20. ^ Grubb, Blair P. (2008). „Postural Tachycardia Syndrome”. Circulation. 117 (21): 2814—2817. PMID 18506020. S2CID 10624942. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.107.761643. .
  21. ^ The Postural Tachycardia Syndrome (POTS): Pathophysiology, Diagnosis & Management. Satish R Raj, MD MSCI, Indian Pacing Electrophysiol J. 2006 April-Jun. . 6 (2): 84—99.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  22. ^ Estimation of sleep disturbances using wrist actigraphy in patients with postural tachycardia syndrome. Bagai K1, Wakwe CI, Malow B, Black BK, Biaggioni I, Paranjape SY, Orozco C, Raj SR. Auton Neurosci. Oct 2013; 177(2): 260?265.
  23. ^ POTS - A World Tour, lecture presented by Dr. Satish Raj during the 2013 Dysautonomia International Conference.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Europe Heart Rhythm Association (EHRA); Heart Failure Association (HFA); Heart Rhythm Society (HRS); European Society of Emergency Medicine (EUSEM); Europen Federation of Internal Medicine (EFIM); Europen Union Geriatric Medicine Society (EUGMS), et al. . „Guidelines for the diagnosis and management of syncope (version 2009): the task Force for the diagnosis and management of syncope of the Europen Society of Cardiology (ESC)”. Eur heart J. 30: 2631—71. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синдром_постуралне_ортостатске_тахикардије&oldid=27441682”