Славиша Копривица

С Википедије, слободне енциклопедије
Славиша Копривица
Лични подаци
Пуно име Славиша Копривица
Датум рођења (1968-06-17)17. јун 1968.(55 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија
Деца Балша Копривица
Висина 2,06 m
Информације о каријери
Про каријера 1983—2003
Позиција крилни центар / центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1983—1984
1984—1985
1985—1987
1987—1991
1991—1993
1993—1994
1994
1994—1995
1996—1997
1997—1998
1998
1998—1999
2000—2001
2001—2002
2002—2003
Партизан
Металац
Партизан
ИМТ
Партизан
Паграти
ОКК Београд
Горица
Беобанка
Беопетрол
Партизан
Знич Прушков
Солнок Олај
Урал Јекатеринбург
Черно море

Славиша Копривица (Београд, 17. јун 1968) је бивши југословенски и српски кошаркаш.[1] Играо је на позицијама крилног центра и центра. Његов син Балша је такође кошаркаш.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Копривица је са 13 година почео да тренира кошарку у Партизану.[2] За први тим Партизана је дебитовао већ са 15 година у плејоф серији са Црвеном звездом. Са 16 година је прослеђен на позајмицу у ваљевски Металац (1984/85) са којим је играо у Првој Б лиги. Уследио је повратак у Партизан у којем је провео наредне две сезоне (1985/86 и 1986/87). У сезони 1986/87. освојено је првенство Југославије у финалној серији против Црвене звезде.

Од сезоне 1987/88. је заиграо за ИМТ. Провео је у овом клубу наредне четири сезоне играјући у југословенској Првој лиги. У сезони 1990/91, својој последњој у ИМТ-у, Копривица је био четврти стрелац југословенске Прве лиге. Од сезоне 1991/92. се вратио у Партизан.[2] Екипа предвођена тренером Жељком Обрадовићем освојила је у тој сезони првенство и Куп Југославије као и највреднији трофеј у историји клуба - Евролигу (тада под именом Европска лига). У наредној 1992/93. сезони, Партизан је због санкција наступао само у домаћим такмичењима а Копривица је био капитен екипе.

Након две године у Партизану, сезону 1993/94. је провео у екипи Паграти из Атине. Копривица је у овој сезони био међу десет најбољих стрелаца грчке Прве лиге. Сезону 1994/95. је почео у ОКК Београду, наступио је на седам утакмица (просек 14,3 поена), након чега је у новембру 1994. отишао у италијанску Горицу у којој је провео остатак сезоне.[2] У сезони 1996/97. је наступао за Беобанку. Екипа Беобанке је у тој сезони стигла до осмине финала међународног Купа Радивоја Кораћа. Сезону 1997/98. је почео у Беопетролу али се на полусезони вратио у Партизан са којим се пласирао на фајнал фор Евролиге у Барселони.

Сезону 1998/99. је провео у пољском Прушкову, са којим је освојио национални Куп. У сезони 2000/01. је наступао за мађарски Солнок. Имао је још иностране ангажмане у Уралу из Јекатеринбурга (2001/02) и екипи Черно Море из Варне (2002/03).[2]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Југославије до 16 година је освојио златну медаљу на Европском првенству 1985. у Русеу, Бугарска. Наредне 1986. је освојио још једну златну медаљу са репрезентацијом до 18 година на Европском првенству у Гмундену, Аустрија. Са селекцијом до 19 година је освојио такође златну медаљу на Светском првенству 1987. у Бормију, Италија.[2]

Копривица је наступио и на три Балканијаде, 1986. у Атини, тренер Светислав Пешић, 4 место, 1988. у Турској, тренер Драган Шакота, прво место и 1990. у Скопљу, тренер Душан Ивковић, прво место а проглашен је и за најбољег играча. Играо је и на Универзијади 1989. године у Дуизбургу где је репрезентација заузела 6. место.[2]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Historia Polskiej Ligi Koszykówki Mężczyzn”. www.plkhistory.ugu.pl. Приступљено 2024-02-02. 
  2. ^ а б в г д ђ „Славиша Копривица” (PDF). ОКК Београд, званични сајт. Приступљено 22. 8. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]