Славомир Настасијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Славомир Настасијевић
Slavomir Nastasijević wiki.jpg
Датум рођења(1904-07-11)11. јул 1904.
Место рођењаГорњи Милановац
  Краљевина Србија
Датум смрти4. октобар 1983.(1983-10-04) (79 год.)
Место смртиНови Сад
  СФР Југославија

Славомир Настасијевић (Горњи Милановац, 11. јул 1904Нови Сад, 4. октобар 1983) је био српски књижевник.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици која је дала више уметника (његова браћа су сликар Живорад, књижевник Момчило и композитор Светомир). Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме, Настасијевић.[2] Завршио је студије класичне филологије на Филозофском факултету у Београду.

Као писац, најпре се огласио хумористичким прилозима у листовима Звоно, Ошишани јеж, Јеж и Правда, а објавио је и две комедије. Најважнија су му дела историјски романи: Устанак у Зети, Тешко побеђенима, Стефан Душан, Деспот Стефан и Витезови кнеза Лазара. Све романе повезује заједничка нит, а то су теме из борбе за слободну државу и очување самосталности.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

  • „Врачара Божана” (Вршац, 1937.)
  • „Несуђени зетови” (Вршац, 1939.)
  • „Гвапо” (Београд, 1957.)
  • „Ханибал анте портас” (Београд, 1958.)
  • „Деспот Стефан” (Београд, 1960.)
  • „Александар Македонски” (Београд, 1961.)
  • „Витези Кнеза Лазара” (Београд, 1962.)
  • „Јулије Цезар” (Београд, 1964.)
  • „Легенде о Милошу Обилићу” (Београд, 1966.)
  • „Стефан Душан” (Београд, 1975.)
  • „Тешко побеђенима” (Београд, 1976.)
  • „Истина о Малиши Чворићу” (Нови Сад, 1981.)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Настасијевић, Славомир Н.“ стр. 360-361.COBISS.SR 170123788
  2. 2,0 2,1 Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 86-7152-018-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]