Слободан Џунић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Џунић
Слободан Џунић
Лични подаци
Пуно имеСлободан Џунић
Датум рођења(1921-11-28)28. новембар 1921.
Место рођењаТемска, код Пирота, Краљевина Југославија
Датум смрти13. новембар 1998.(1998-11-13) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија
НаградеНаграда „Борисав Станковић”

Слободан Џунић (Темска, код Пирота, 28. новембар 1921 — Београд, 13. новембар 1998) био је српски приповедач, романсијер и песник.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Темској, гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду.[1] Највећи део свог радног века провео је у Радио Београду[2] као новинар и уредник Литерарне редакције, а затим као уредник за историографију. Умро је новембра 1998. године не дочекавши излазак из штампе свог најобимнијег романа Ветрови Старе планине. Слободан Џунић у својим прозним делима користи пиротски говор и бави се човеком старопланинског краја, његовом митологијом и религијом. Његов брат од стрица био је Десимир Тошић, истакнути члан Демократске странке у међуратном периоду.

Књиге приповедака[уреди | уреди извор]

  • Зрна, Ново поколење, Београд, 1951.
  • Њива у Рудињу, Народна књига, Београд, 1956.
  • Глади, Минерва, Суботица/Београд, 1957.
  • Иза сунчеве стране, Просвета, Београд 1975.
  • Под кишном звездом, Слово љубве, Београд, 1979.
  • Кусидол, Вук Караџић, Београд, 1983.
  • Свитац у свемиру, М инерва, Суботица, 1985.
  • Анђелиште, СКЗ, Београд, 1992.
  • Кодема, КЗ "Бора Станковић", Врање, 2006.

Изабране приповетке[уреди | уреди извор]

  • Изабране приповетке, СКЗ, 1986.
  • Испод мртвачког моста, Просвета, Ниш, 1996.

Романи[уреди | уреди извор]

  • Виноград Господњи, Минерва, Суботица/Београд, 1957.
  • Пагани, Просвета, 1964.
  • Курјак, самостално издање, Београд, 1971.
  • Меана поред друма, СКЗ, Београд, 1974.
  • Медовина, Градина, Ниш, 1979.
  • Оброк, Народна књига, Београд, 1982.
  • Василијана, СКЗ, Београд, 1990.
  • Чаробни камен, СКЗ, Београд, 1994.
  • Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004.

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Слапови, ауторско издање, Београд, 1972.
  • Дивља ружа (лирска проза), БИГЗ, Београд, 1973.

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Умро је књижевник Слободан Џунић”. srpskilegat.rs. Приступљено 25. 1. 2022. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 176. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павле Зорић, Приповетке Слободана Џунића, у Слободан Џунић: Изабране приповетке, СКЗ, Београд 1986.
  • Радивоје Микић: Митопоетска прича, у Слободан Џунић: Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004.
  • Драган Лилић: Фразеологија Слободана Џунића, Филозофски факултет Универзитета у Приштини и Центар за научна истраживања САНУ/Филозофски факултет у Нишу, Косовска Митровица/ Ниш, 2009.
  • Ана Марковић: Мит у роману (поступак митологизације Слободана Џунића), Албатрос плус, Београд, 2011.
  • Костадиновић, Данијела Д. (2014). Елементи магичног реализма у прози Слободана Џунића и Живка Чинга. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Џунић&oldid=27008418”