Слузокожа
e - мишићни лист,
f - крзно,
g - епителни лист.
Слузокожа или слузница (лат. mucosa) је назив за ткиво које облаже унутрашњост појединих органа и телесних шупљина (усна и носна дупља, ждрело, једњак, желудац, танко и дебело црево, мокраћовод, мокраћна бешика, мокраћна цев, душник, бронхије итд). Углавном је ендодермалног порекла и укључена је у процесе секреције и апсорпције.
Слузокожа представља морфофункционално јединство епитела и растреситог везивног ткива,[1] односно изграђена је најчешће од епителног листа (лат. lamina epithelialis) и крзна (лат. lamina propria), мада могу бити присутни и мишићни (лат. lamina muscularis) и еластични лист (лат. lamina elastica).[2]
Постоји груба подела на: жлездану и дермопапиларну (кутану) слузницу. Прва садржи једнослојни призматични, а друга плочастослојевити епител.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јосиф Милин, Гордана Грубор-Лајшић, Живка Ери, Вера Тодоровић, Јован Војиновић: „Хистологија“, Нови Сад 1995. ISBN 86-7120-005-1
- ^ а б Медицински рјечник Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016), Приступљено 25. 4. 2013.
