Совата

Координате: 46° 21′ С; 25° 24′ И / 46.35° С; 25.4° И / 46.35; 25.4
С Википедије, слободне енциклопедије
Совата
рум. Sovata
Језеро Медведа (Medve-tó)
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругМуреш
Становништво
Становништво
 — 2011.10.385[1][2]
Географске карактеристике
Координате46° 21′ С; 25° 24′ И / 46.35° С; 25.4° И / 46.35; 25.4
Површина96 km2
Совата на карти Румуније
Совата
Совата
Совата на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникФеренц Петер
Веб-сајт
Совата

Совата (рум. Sovata, мађ. Szováta) град је у средишњем делу Румуније, у такозваној земљи Секеља, историјске регије Трансилваније. Совата се налази у округу Муреш.

Историја[уреди | уреди извор]

Секељ капија

Совата чини део географске целине коју називамо земљи Секеља, које се данас налази у трансилванијском делу Румуније. Први историјски записи о месту налазимо у записима из 1578. године, а већ 1583. године је место је било рачунато у постојећа села.

До 1918. године село је припадало округу Муреш-Торда у мађарској краљевини. После Тријанонског уговора из 1920. године Совата је припало Румунији и статус града је добила 1952. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Совата се налази између река Корунд и Мале Тарнаве. Путем 13А се може доћи до места преко Таргу-Муреша, Чиксереде и Одорхеје Секујеска.

Координате: 46°35'37.59"N / 25°4'31.96"E

Три села припадају административној управи града:

  • Căpeti / Kopács
  • Ilieşi / Illyésmező
  • Săcădat / Szakadát
  • Током 2004; село Саратени се одвојило и постала засебна административна јединица.

Демографија[уреди | уреди извор]

По попису из 2002. године, град је имао популацију од 11.614 становника и од тога

Демографске промене по пописним годинама:

Бања[уреди | уреди извор]

Геолошке промене су 1875. године довеле до рођења бање на Медвеђем језеру, која је постала уникатна у Европи, вода језера је хелио-термална и слана која јој даје терапеутске ефекте између осталих и за разне хроничне симптоме периферног нервног система. Име Медвеђе језеро је добијено због облика језера које подсећа на медведа.

У околини постоје још четири слана језера Лешночко језеро, Славујево језеро, Црно језеро, Црвено језеро и Зелено језеро. Такође су у близини и два слатководна језера Змијско језеро и језеро Пирошка.

Бања на Медвеђем језеру

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Попис, Приступљено 25. 4. 2013.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија
2011.
10.385

Спољашње везе[уреди | уреди извор]