Соко Град (дрински)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Соко Град.
Основа данас видних остатака Соко Града

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

Подно града је подигнут манастир светог Николе.

Прошлост[уреди]

Соко Град је настао још у средњовековној Србији, али је најпознатији по својој улози током Отоманске окупације Србије током кога је постао један од најозлоглашенијих мучилишта православног становништва. Неки од најстаријих података потичу из давне 1476. када се спомиње и диздар тврђаве Сокол Кемал. Био је неосвојив све до 1862. године када су га Турци под притиском светских сила предали Србима који су га на њихов захтев срушили.

Град данас[уреди]

Крст на стени на којој се налазе остаци Горњег града

Град је након одласка турске војске и посаде миниран и добрим делом уништен. Данас је остало врло мало остатака бедема и кула, а у самој утврди је на темељима једне од кула подигнут бетонски плато на коме је изгигнут велики крст. Епископ шабачки Лаврентије је подно Соко Града подигао манастир посвећен Николају Велимировићу. Војска Србије је 2001. године урадила пут до овог манастира тако да сада могу и аутобуси да дођу у ово подручје. Уз колски пут од манастира до утврде (тј. до платформе са крстом) подигнуто је 10 капела од камена које су пригодно осликане у којима је исписана по једна Божија заповест.

Спољашње везе[уреди]