Софија Палеолог

Софија Палеолог
Реконструкција лика Софије Палеолог
Лични подаци
Датум рођења	1455.
Место рођења	Мистра, Морејска деспотовина
Датум смрти	7. април 1503.
Место смрти	Москва, Московска кнежевина
Породица
Супружник	Иван III Васиљевич
Потомство	Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна
Родитељи	Тома Палеолог Катарија Захарија
Династија	Рјуриковичи
Претходник	-
Наследник	Solomonia Saburova

Софија (Зоја) Палеолог је била друга супруга московског кнеза Ивана III (1462—1505) и византијска принцеза из династије Палеолога, ћерка морејског деспота Томе (1428—1460) и братичина последњег византијског цара, Константина Драгаша (1449—1453).

Порекло и породица

Софија Палеолог је рођена у браку деспота Томе Палеолога и Катарине Захарије, који су поред ње имали бар још 3 деце:

• Андреја, титуларни морејски деспот;
• Манојло;
• Јелена, удата за српског деспота Лазара (1456—1458).

Њен отац је рођен као најмлађи син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији он је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи је потомак Немањића. Њена мајка је била ћерка Центурионеа II Захарија (1404—1430), последњег ахајског кнеза.

Била је удата за московског кнеза Ивана III из династије Рјуриковича, са којим је имала седморо деце:

• Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
• Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
• Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505—1521)
• Симеон Иванович, кнез Калуге (1505—1518)
• Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
• Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492—1506)
• Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)

Биографија

Рођена је, као Зоја, у Мореји (Пелопонез) 1450. или 1451., која је после пада Цариграда 1453, постала последње византијско упориште у Европи. Услед сталних сукоба између њеног оца Томе и стрица Димитрија, Морејска деспотовина је ослабљена и 1460. године је освајају Османлије. Тома је са породицом, преко Крфа побегао у Рим, у коме је Зоја прешла на католицизам. После очеве смрти 1465. године, старање над њом је преузео кардинал Висарион, некадашњи православни архиепископ и један од заговорника Фирентинске уније.

Током јуна 1472. године, она се у Риму верила са московским кнезом Иваном III. Папа Сикст IV (1471—1484) и кардинал Висарион су се надали да ће овим браком успети да остваре снажан утицај у Русији и уведу католицизам, али до тога није дошло. Свечано венчање је обављено 12. 11. 1472. године у Москви, а непосредно пре њега, Зоја је прешла у православље и узела име Софија. Током владавине свог супруга, била је велики покровитељ уметности, што је довело до ширења италијанских и византијских утицаја у Русији.

Умрла је у Москви 7. априла 1503.

Породично стабло

16. Андроник III Палеолог

8. Јован V Палеолог

17. Ана Савојска

4. Манојло II Палеолог

18. Јован VI Кантакузин

9. Јелена Кантакузин

19. Ирина Асен

2. Тома Палеолог

20. Dejan

10. Константин Драгаш Дејановић

21. Теодора Немањић

5. Јелена Драгаш

1. Софија Палеолог

24. Центурионе I Захарија

12. Andronikos Asen Zaccaria

6. Центурионе II Захарија

26. Erard III Le Maure, Baron of Arcadia

13. Unnamed

3. Катарија Захарија

28. Леонардо I Токо

14. Леонардо II Токо

29. Maddalena Acciaiuoli dei Buondelmonti

7. Creusa Tocco

Литература

• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.