Списак добитника Нобелове награде за економију

С Википедије, слободне енциклопедије
Конференција за штампу поводом доделе Нобелове награде за економију 2008. године

Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука.[1] Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену.[2] Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.[3]

До сада је награда додељена 55 пута, а примило ју је 93 особе.[4] Од њих су 90 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње су у томе успеле Естер Дуфло 2019. године и Клаудија Голдин 2023. године.[5][6] Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник.[7] Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.[8]

Нобеловци[уреди | уреди извор]

Година Слика Добитник Држава Разлог Реф.
1969. Рагнар Фриш  Норвешка „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса” [2]
Јан Тинберген  Холандија
1970. Пол Самјуелсон  Сједињене Америчке Државе „за развој статичке и динамичке економске теорије и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији” [9]
1971. Сајмон Кузнец  Сједињене Америчке Државе „за емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до детаљнијег увида у економску и социјалну структуру и развој” [10]
1972. Џон Хикс  Уједињено Краљевство „за пионирски допринос теорији опште економске равнотеже и теорији благостања” [11]
Кенет Ароу  Сједињене Америчке Државе
1973. Василиј Леонтијев  Совјетски Савез
 Сједињене Америчке Државе
„за развој улазно-излазних метода и за његову примену на значајне економске проблеме” [12]
1974. Гунар Мирдал  Шведска „за пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена” [13]
Фридрих Хајек  Аустрија
 Уједињено Краљевство
1975. Леонид Канторович  Совјетски Савез „за допринос теорији оптималне алокације ресурса” [14]
Тјалинг Копманс  Холандија
 Сједињене Америчке Државе
1976. Милтон Фридман  Сједињене Америчке Државе „за проучавање анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике” [15]
1977. Бертил Олин  Шведска „за велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала” [16]
Џејмс Мид  Уједињено Краљевство
1978. Херберт Сајмон  Сједињене Америчке Државе „за пионирско истраживање поступака доношења одлука у економским организацијама” [17]
1979. Теодор Шулц  Сједињене Америчке Државе „за пионирско истраживање економског развоја са посебним нагласком на решавање проблема земаља у развоју” [18]
Артур Луис  Света Луција
 Уједињено Краљевство
1980. Лоренс Клајн  Сједињене Америчке Државе „за стварање економетријских модела и њихову примену у анализи економских флуктуација и економских политика” [19]
1981. Џејмс Тобин  Сједињене Америчке Државе „за анализу финансијских тржишта и њихових веза са одлукама о трошковима, запосленошћу, производњом и ценама” [20]
1982. Џорџ Стиглер  Сједињене Америчке Државе „за значајне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације” [21]
1983. Жерар Дебре  Француска „за укључивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже” [22]
1984. Ричард Стоун  Уједињено Краљевство „за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна чиме су побољшане основе емпиријске економске анализе” [23]
1985. Франко Модиљани  Италија „за пионирску анализу штедње и финансијских тржишта” [24]
1986. Џејмс М. Бјукенан  Сједињене Америчке Државе „за развој уговорне и конституционалне основе у теорији доношења економских и политичких одлука” [25]
1987. Роберт Солоу  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији економског раста” [26]
1988. Морис Але  Француска „за пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса” [27]
1989. Тригве Хавелмо  Норвешка „за разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура” [28]
1990. Хари Марковиц  Сједињене Америчке Државе „за пионирски рад у теорији финансијске економије” [29]
Мертон Милер
Вилијам Шарп
1991. Роналд Коуз  Уједињено Краљевство „за откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије” [30]
1992. Гари Бекер  Сједињене Америчке Државе „за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште” [31]
1993. Роберт Фогел  Сједињене Америчке Државе „за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена” [32]
Даглас Норт
1994. Џон Харшани  Мађарска
 Сједињене Америчке Државе
„за пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара” [33]
Џон Неш  Сједињене Америчке Државе
Рајнхард Зелтен  Немачка
1995. Роберт Лукас  Сједињене Америчке Државе „за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике” [34]
1996. Џејмс Мерлиз  Уједињено Краљевство „за фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација” [35]
Вилијам Викри  Канада
 Сједињене Америчке Државе
1997. Роберт Мертон  Сједињене Америчке Државе „за нови метод одређивања вредности деривата” [36]
Мајрон Шоулс  Канада
 Сједињене Америчке Државе
1998. Амартија Сен  Индија „за допринос економици благостања” [37]
1999. Роберт Мандел  Канада „за анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја” [38]
2000. Џејмс Хекман  Сједињене Америчке Државе „за развој теорије и метода анализе селективних узорака” [39]
Данијел Макфаден  Сједињене Америчке Државе „за развој теорије и метода анализе дискретног избора” [39]
2001. Џорџ Акерлоф  Сједињене Америчке Државе „за анализу тржишта са асиметријом информација” [40]
Мајкл Спенс
Џозеф Стиглиц
2002. Данијел Канеман  Израел
 Сједињене Америчке Државе
„за интегрисање увида из психолошких истраживања у економску науку, нарочито оних који се односе на човеково просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности” [41]
Вернон Смит  Сједињене Америчке Државе „за лабораторијске експерименте као оруђа у емпиријској економској анализи, нарочито у студијама алтернативних тржишних механизама”
2003. Роберт Ингл  Сједињене Америчке Државе „за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена” [42]
Клајв Грејнџер  Уједињено Краљевство „за методе анализе економских временских серија са заједничким трендовима”
2004. Фин Кидланд  Норвешка „за доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса” [43]
Едвард Прескот  Сједињене Америчке Државе
2005. Роберт Ауман  Сједињене Америчке Државе
 Израел
„за боље разумевање сукоба и сарадње кроз анализу теорије игара” [44]
Томас Шелинг  Сједињене Америчке Државе
2006. Едмунд Фелпс  Сједињене Америчке Државе „за анализу међувременских компромиса у макроекономској политици” [45]
2007. Леонид Хурвич  Пољска
 Сједињене Америчке Државе
„за постављање темеља теорије конструктивног механизма” [46]
Ерик Маскин  Сједињене Америчке Државе
Роџер Мајерсон
2008. Пол Кругман  Сједињене Америчке Државе „за анализу трговинских образаца и локације економске активности” [47]
2009. Елинор Остром  Сједињене Америчке Државе „за анализу економског управљања, нарочито заједничких добара” [48]
Оливер Вилијамсон „за анализу економског управљања, нарочито границе чврстине”
2010. Питер Дајмонд  Сједињене Америчке Државе „за анализу тржишта са тражењем неслагања” [49]
Дејл Мортенсен
Кристофер Писаридес  Кипар
 Уједињено Краљевство
2011. Томас Сарџент  Сједињене Америчке Државе „за емпиријско истраживање узрока и последица у макроекономији” [50]
Кристофер Симс
2012. Алвин Рот  Сједињене Америчке Државе „за теорију стабилних расподела и праксу тржишног дизајна” [51]
Лојд Шепли
2013. Јуџин Фама  Сједињене Америчке Државе „за емпиријску анализу цена актива” [52]
Ларс Питер Хансен
Роберт Шилер
2014. Жан Тирол  Француска „за анализу тржишне моћи и регулације” [53]
2015. Ангус Дитон  Уједињено Краљевство
 Сједињене Америчке Државе
„за анализу потрошње, сиромаштва и благостања” [54]
2016. Оливер Харт  Уједињено Краљевство
 Сједињене Америчке Државе
„за допринос у области теорије уговора” [55]
Бенгт Холмстрем  Финска
2017. Ричард Талер  Сједињене Америчке Државе „за допринос у области бихејвиоралне економије” [56]
2018. Вилијам Нордхаус  Сједињене Америчке Државе „за интегрисање климатских промена у макроекономску анализу на дуге стазе” [57]
Пол Ромер „за интегрисање технолошких иновација у макроекономску анализу на дуге стазе”
2019. Абиџит Банерџи  Индија
 Сједињене Америчке Државе
„за експериментални приступ ублажавању глобалног сиромаштва” [58]
Естер Дуфло  Француска
 Сједињене Америчке Државе
Мајкл Кремер  Сједињене Америчке Државе
2020. Пол Милгром  Сједињене Америчке Државе „за побољшања теорије аукција и проналаске нових формата аукција” [59]
Роберт Б. Вилсон
2021. Дејвид Кард  Канада
 Сједињене Америчке Државе
„за емпиријски допринос економији рада” [60]
Џошуа Ангрист  Израел
 Сједињене Америчке Државе
„за методолошки допринос анализи узрочно-последичних веза”
Гвидо Имбенс  Холандија
 Сједињене Америчке Државе
2022. Бен Бернанки  Сједињене Америчке Државе „за истраживање банака и финансијских криза” [61]
Даглас Дајмонд
Филип Дибвиг
2023 Клаудија Голдин  Сједињене Америчке Државе „за унапређење разумевања исхода на тржишту рада жена” [62]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nomination and Selection of the Laureates in Economics”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-07-15. г. 
  2. ^ а б „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1969”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-07-06. г. 
  3. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-15. г. 
  4. ^ „All Laureates in Economics”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2013-06-01. г. 
  5. ^ „First woman wins economics Nobel”. BBC NEWS. 12. 10. 2009. 
  6. ^ „Nobel Prize awarded women”. NobelPrize.org. 
  7. ^ „Nobel Prize facts”. NobelPrize.org. 
  8. ^ „Nobel Prizes”. www.uchicago.edu (на језику: енглески). 
  9. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1970”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-06-11. г. 
  10. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1971”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  11. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-22. г. 
  12. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1973”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-09-23. г. 
  13. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1974”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-09-28. г. 
  14. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1975”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-12-20. г. 
  15. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1976”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-04-12. г. 
  16. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1977”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  17. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1978”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-11-04. г. 
  18. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1979”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-09-17. г. 
  19. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1980”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-12-07. г. 
  20. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1981”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-12-24. г. 
  21. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1982”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-11-04. г. 
  22. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1983”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  23. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1984”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-11-04. г. 
  24. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1985”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  25. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1986”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-12. г. 
  26. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1987”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  27. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1988”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  28. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1989”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-22. г. 
  29. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1990”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-11. г. 
  30. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1991”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  31. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1992”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  32. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1993”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  33. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1994”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  34. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1995”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-07. г. 
  35. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1996”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-28. г. 
  36. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1997”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-21. г. 
  37. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1998”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2014-10-11. г. 
  38. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1999”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  39. ^ а б „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2000”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  40. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2001”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  41. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  42. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2003”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  43. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2004”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  44. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2005”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  45. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2006”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. 
  46. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2007”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-16. г. 
  47. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2008”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2008-10-14. г. 
  48. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2009”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2009-10-15. г. 
  49. ^ „The Prize in Economic Sciences  2010”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2010-10-08. г. 
  50. ^ „The Prize in Economic Sciences  2011”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2011-10-06. г. 
  51. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2012”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2013-05-17. г. 
  52. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2013”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2017-06-02. г. 
  53. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2014”. Nobel Foundation. 
  54. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2015”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2015-10-05. г. 
  55. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2016”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2016-10-10. г. 
  56. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2017”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 2017-10-02. г. 
  57. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2018”. Nobel Foundation. 
  58. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2019”. Nobel Foundation. 
  59. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2020”. Nobel Foundation. 
  60. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2021”. Nobel Foundation. 
  61. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2022”. Nobel Foundation. 
  62. ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2023”. Nobel Foundation. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]