Споменак (часопис за децу)
 Споменак : лист за забаву и поуку српској деци | |
| Тип | часопис |
|---|---|
| Формат | 26 цм |
| Власник | Иван Мартиновић |
| Издавач | Иван Мартиновић |
| Главни уредник | Иван Мартиновић |
| Оснивање | 1893. године |
| Језик | српски |
| Укидање | 1914. године |
| Седиште | Панчево |
Споменак : лист за забаву и поуку српској деци је часопис који је излазио до 1893. до 1914. године у Панчеву. Уређивао га је Иван Мартиновић.
О часопису[уреди | уреди извор]
Први број је био без слика и меморандума, док је већ други број имао слику и заглавље листа. Поред писања за децу и о деци, имао је и енциклопедијски карактер; водило се рачуна о домаћој и страној књижевности, о кретањима у друштвеном животу, о науци, праћени су најважнији догађаји у свету, а писао је о другим часописима и публикацијама. То је први дечји илустровани лист у Банату.[1] Овим часописом уносило се код деце ведро и весело расположење. Био је изузетно уређен часопис, пленио је својим илустрацијама. Одиграо је врло важну улогу и деца су га читала у целости. Часопис је имао педагошку улогу (инсистирање на моралности деце и детињства) и давање значаја игри као једином природном својству детињства.[2] Често је приповедање и поука која следи обезбеђивала превласт морално-поучних значења текста над његовим литерарним квалитетима. Часопис се бавио и најзначајнијим представницима књижевности код нас као што су Вук, Доситеј, Стерија, Његош, Змај и други. Бројност личности и догађаја о којима је часопис током свог дугогодишњег излажења писао, упадљив простор који им је посвећивао и укупни значај који им је давао, чине солидан оквир за слику културно-књижевних збивања у српској књижевности и култури крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, наравно у оквиру читалаца којима се обраћа.[3]
Уредник[уреди | уреди извор]
Власник, издавач и уредник је био Иван Мартиновић.[1]
Тираж[уреди | уреди извор]
Прве године излажења имао је нешто више од 150 претплатника. Часопис је дуго излазио и каснијих година је имао тираж од хиљаду примерака.[2]
Периодичност[уреди | уреди извор]
Излазио је једном месечно. Први број је изашао 20. јануара 1893. године и током исте године је излазио 20-тог у месецу. Следеће године је излазио 10-тог у месецу, а од 1895. године излази сваког првог у месецу.[2]
Промена поднаслова[уреди | уреди извор]
Током излажења је једном променио поднаслов.[1]
- Лист за забаву и поуку српској деци - од 1893. године до 1895.
- Илустровани лист за децу - од првог броја 1896. године
Садржај[уреди | уреди извор]
- Песме
- Приповетке
- Приче
- Сталне рубрике
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Споменкове вести
- Нове књиге и листови
- У доколици
- Одговори и препоруке
- Разно
Часопис је скромним и кратким белешкама истрајно пратио многобројна важнија или мање важна збивања у култури, а посебно у књижевности српских крајева, али и у култури осталих словенских народа. Упућује се на разне годишњице, прославе јубилеја, годишњице рођења и смрти, указује на откривање споменика, доделе одликовања, рад културних и просветних фондација, издавање сабраних дела итд.[3] Даје се велики значај преношењу земних остатака Вукових из Беча у Београд 1897. године. Уочљиво се обележава и стогодишњица смрти Доситеја Обрадовића (1811-1911), са сликом на насловној и текстом на унутрашњим страницама. На насловној страни броја 8 и 9 из 1899. године објављује се Змајева фотографија, а у самом часопису је велики чланак о Педесетогодишњици чика Змајјове, са исцрпним подацима о рођењу, породици, школовању , уређивању листова и часописа итд.[3]
Преводи[уреди | уреди извор]
Још од првог броја се види да се часопис у значајној мери ослања на књижевне изворе иностраног порекла. Главни разлог је био и недостатак домаћих литерарних и других прилога поучно-забавног карактера, који одговарају дечјем узрасту, поготово у Панчеву где часопис излази. Осећа се снажно присиство немачке и мађарске културе јер су уреднику били на располагању. Одабир грађе за превођење био је подређен поучном карактеру часописа. Не преводе се најбољи књижевници и њихова најбоља дела већ оно што је одговарало оријентисаности самог часописа. Преводе се и умотворине других народа, посебно оне у прозном жанру (приповетка, басна, пословица). Често су заступљене и прераде.[3] Превођено је са:
Преводиоци[уреди | уреди извор]
- Иван Мартиновић (са немачког и мађарског)
- Крста Малеташки (са мађарског)
- Мила Малеташки (са мађарског)
- Саватије Грбић (са руског)
- Лаза К. Мишковић (с руског)
- Милена Грбић (са енглеског)
- Исаије Митровић (са словеначког)
Сарадници[уреди | уреди извор]
- Јован Дучић
- Светозар Ћоровић
- Љуба Ненадовић
- Васа Крстић Љубисав
- Миливоје Чудимировић
- Јелица Беловић Бернадзиковски
- Душан Ђурић
- Ристо М. Тасић
- Саво Н. Семиз
- Сретен Динић
- Даница Бандић
- Јован Удицки
- Саватије Грбић
- Крста Малеташки
- Вељко Милићевић
Број сарадника је варирао од броја до броја, од десет до двадесет. Било је много, добрих и квалитетних сарадника. Споменак је имао на стотине сарадника током дугог низа година излажења и може се поносити најзначајнијим именима наше књижевности. Било је много аутора који су под псеудонима, иницијалима и сл. објавили по једну или више прича.[3]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Споменак, насловна корица из 1895. године -
Споменак, број 3 из 1895. године -
Споменак, број 1 из 1896. године -
Споменак, насловна страница из 1909. године -
Споменак, број 6, 1909. година
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - Стр: 119. - (Библиотека Press документи ; 1)
- ^ а б в Ђорђевић, Часлав (2000). „Споменак”. Свеске : часопис за књижевност, уметност и културу. 53. 10: 260—262.
- ^ а б в г д Тутњевић, Станиша (1994). „Дјетињство књижевности или књижевност за дјецу - прилог поетици дјечије књижевности : на примјеру часописа Споменак”. Књижевна историја. 93. 26: 213—250.
