Споменик српском војнику у Краљеву

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Споменик српском војнику у Краљеву

Споменик српском војнику у Краљеву је споменик изгинулим српским официрима и војницима у ратовима 19121918. Идеја о подизању споменика, јавила се још 1913., одмах по завршетку Другог балканског рата. Пошто је избио Први светски рат, та идеја није остварена, а кад је рат победоносно завршио, идеја је поново постала актуелна.

Почетком 30 година прошлог века, ова идеја је обновљена, нарочито после неуспеха са подизањем костурнице српских војника сахрањених на војничком гробу, а изгинулим у ратовима 19121918.. Из сачуваних докумената се види да је при подизању споменика било проблема, па се са сигурношћу не може утврдити када је споменик почео да се гради. Из писма Општине Краљевачке, упућуног Средишњој управи Ратничког удружења у Београду, може се закључити да је споменик српском војнику постављен на изграђени постамент 1932. године.

Краљевачки споменик је варијанта споменика подигнутог на Новом гробљу у Београду и освећеног 11. новембра 1931. године. (разлике су само у постаменту).

Споменик је је урађен тако што је фигура српског војника попстављена на камену громаду, коју запљускује море. На северној страни камене громаде израђен је од камена у рељефу, грб Србије. На све четири стране постамента су правоугаоне камене нише предвиђене за уградњу мермерних плоча са именима палих и умрлих ратника овог краја, који су изгубили живот у ратовима 1912—1918. године.

Тако незавршен споменик је дуго стајао на пијаци у центру града, а онда је, због урбанистичког уређења центра града, 1960. премештен на ивицу градског гробља — на војничко гробље. После извршене реконструкције и уређења централног градског трга, споменик је 1982. враћен на старо место, у центар града.

Споменик браниоцима Београда, на београдском Новом гробљу

На постаменту испод крста са четири оцила, додат је натпис Српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912—1918 и потпис Ратни другови и захвалан народ, 1934. У некадашње нише са остале три стране споменика, уместотабли са именима палих и умрлих ратника(јер су ови спискови за време Другог светског рата и тадашње окупације Краљева пропали), уграђене су, по идеји сликара Миодрага Протића и Николе Бугарчића, бронзане табле са именима битака у којима су 1912—1918. изгинули српски војници.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Др Слободан Ристановић: Кроз Србију и Црну Гору Београд 2005. стр 257/258

Спољашње везе[уреди | уреди извор]