Спомен-подручје Шушњар
Спомен-подручје Шушњар је гробље и меморијални центар жртава усташког покоља који се десио 2. августа 1941.[1] током Другог свјетског рата. Усташе су тада извршиле покољ 5.500 Срба и 50 Јевреја.[2][3][4] Шушњар се налази у Санском Мосту на самом мјесту злочина.
На подручју тадашњег среза Сански Мост усташе су убиле више од 10.000 Срба.[5]
Представници Владе Републике Српске, Српске православне цркве и Општине Оштра Лука сваке године на ово мјесту обиљежавају годишњицу злочина.[2]
Спомен-подручје[уреди | уреди извор]
Крајем 1960-их година, кренуло се с реализацијом адекватног обележавања овог простора. На расписаном конкурсу одлучено је да се позиви за идејно решење упуте Богдану Богдановићу, архитекти из Београда, Вањи Радаушу, академском вајару из Загреба и академском вајару Петру Крстићу, из Сарајева. Идеја Богдана Богдановића је била да с споменикм изгради у форми Вавилонске куле, што члановима одбора није било прихватљиво. Радауш је преложио решење с формама у виду људских костију, што је одбачено с образложењем да би то за породице убијених било застрашујуће, а посетиоце би таква композиција подстицала на мржњу према онима који су то учинили. Треће решење, Петра Костића, било је прихваћено. Простор је уређен у спомен-подручје 1971. године, када је у његовом саставу саграђен споменик жртвама.[6]
Споменик је изграђен у форми апстрактне пластике, обложен алуминијумским плочама и висок 15 m. Унутар спомен-парка налазе се хумке и стазе, које воде до централног споменика. Око хумака су постављене спомен-плоче с именима жртава фашизма и поглинулих бораца НОВЈ.
Споменик је за време рата у Босни и Херцеговини претрпео разна оштећења. Тако је почетком рата на њему био сазидан камени крст, уз појашњење да убијени нису били атеисти него верници. Притом су биле уклоњене спомен-плоче с именима погинулих бораца НОВЈ муслиманске националности. Истовремено је била уклоњена и спомен-плоча на улазу у комплекс и постављен велики крст.
Године 2002, покренута је обнова спомен-подручја, а дана 7. јула 2003. године, Шушњар је проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Политика: Злочин над историјом, 05.03.2008. (језик: српски)
- ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено страдање Срба и Јевреја на Шушњару, 02.08.2011. (језик: српски)
- ^ Глас Српске: Годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, 02.08.2011.[мртва веза] (језик: српски)
- ^ Фронтал: Обиљежено 70 година од великог страдња на Шушњару код Санског Моста, 02.08.2011. (језик: српски)
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Годишњица страдања Срба и Јевреја на Шушњару, 02.08.2011. (језик: српски)
- ^ „Проглашење националним спомеником Босне и Херцеговине”. Kons.gov.ba. Приступљено 3. 3. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Шушњар 1941. Зборник саопштења, свједочења и докумената, Издавачи: Општина Оштра Лука; Удружење расељених Сањана „Санска огњишта“, Бања Лука; Агенција за издавачку дјелатност „Слово“ Бања Лука. [1]. 2008. ISBN 978-99938-41-08-1. (језик: српски)
- Šušnjar 1941. Proceedings - papers, testimonies and documents, Oštra Luka, (2008) [2] (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Јадовно: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941: Шушњар 1941. (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: Годишњица страдања Срба и Јевреја на Шушњару, 02.08.2011. (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено страдање Срба и Јевреја на Шушњару, 02.08.2011. (језик: српски)
- Фронтал: Обиљежено 70 година од великог страдња на Шушњару код Санског Моста, 02.08.2011. (језик: српски)
- Политика: Злочин над историјом, 05.03.2008. (језик: српски)
- Удружење Јасеновац – Доња Градина: Други округли стол „Шушњар 1941“, 12.11.2009. (језик: српски)
- Проглашење националним спомеником Босне и Херцеговине