Споразум Караџић—Филиповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Споразум Караџић—Филиповић
Споразум Караџић—Филиповић
Типполитички
КонтекстРаспад Југославије
Израђенјун 1991
ПреговарачиСоцијалистичка Република Босна и Херцеговина Адил Зулфикарпашић
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Мухамед Филиповић
Република Српска Радован Караџић
Република Српска Никола Кољевић
Република Српска Момчило Крајишник
СтранеСоцијалистичка Република Босна и Херцеговина Босански Муслимани (Странка демократске акције, СДА)
Република Српска Босански Срби (Српска демократска странка, СДС)

Споразум Караџић—Филиповић, познат и као Српско-муслимански „историјски споразум”, био је споразум муслиманских представника предвођених Мухамедом Филиповићем и српских представника превођених Радованом Караџићем. Преговори су вођени током љета 1991. године, а споразум је потписан у јулу исте године. Први пут је објављен у Београду 2. августа 1991.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Преговоре је покренула муслиманска страна коју су представљали Мухамед Филиповић и Адил Зулфикарпашић уз одобрење Алије Изетбеговића. Разлог покретања преговора био је распад Југославије, од које су се већ отцјелипе Словенија, Хрватска и Македонија. Жељели су уредити односе СР Босне и Херцеговине са остатком Југославије и осигурати пуну равноправност Муслимана са осталим народима, у којој су жељели остати због знатног бројa Муслимана у Санџаку. Инсистирали су на територијалној цјеловитости Босне и Херцеговине, што је био минимум захтјева у преговорима.[2]

Радован Караџић је прихватио преговоре, а као минумум српских захтјева истакао је жељу Срба да остану у једној држави, без обзира на њену форму. На српској страни преговарачи су били Никола Кољевић, Момчило Крајишник и Биљана Плавшић. Основна начела преговора била су да Босна и Херцеговина остане у Југославији, чиме би се реализовао најважнији циљ српске политике, да задржи пуни суверенитет, остане у својим границама са статусом државе која са осталим члановима заједничке државе има спољашњу политику, војску, царине, новац и општу економску политику, док би у осталим погледима била самостална.[2]

Муслимански преговарачи су о току преговора извјештавали Алију Изетбеговића, али и Стјепана Кљујића како би Хрвати били у току преговара и отклонили сваку сумњу да у преговору има нешто антихрватско, осим жеље за спречавањем рата. Српски преговарачи су о напретку преговора обавјештавали Слободана Милошевића, као и руководство Српске демократске странке.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Српско-муслимански „историјски споразум”” (PDF). Ослобођење. 2. 8. 1991. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 08. 2016. г. Приступљено 11. 7. 2016. 
  2. ^ а б в Мухамед, Филиповић. „Хисторијски споразум”. Независне новине (на језику: бошњачки). Приступљено 11. 7. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споразум_Караџић—Филиповић&oldid=27703429”