Срби у Боцвани
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 350 (проц.) | |
| Језици | |
| енглески и српски | |
| Религија | |
| углавном православна | |
| Сродне етничке групе | |
| Српска дијаспора |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби у Боцвани су држављани Боцване српског поријекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Боцвани.
Повијест[уреди | уреди извор]
Први Срби који су дошли на југ Африке су формирали своје колоније. Миграција српског становништва се догодила у четири таласа: први у 19. вијеку, када су долазили како би радили у рудницима, други је започео 1945. године када је на југ Африке дошла политичка емиграција и противници комунистичког режима, трећи се догодио током шездесетих и седамдесетих година, након стицања независности већине афричких земаља и прикључења Покрету несврстаних, када фабрике из СФРЈ долазе са својим радницима у ове крајеве, док се четврти талас догодио деведесетих година 20. вијека када је српско становништво бјежало од ратова на територији бивше Југославије и немаштине.[1][2]
Крајем шездесетих година 20. вијека у Боцвану су се почеле досељавати српске архитекте, просторни планери, љекари, здравствени радници, професори, грађевинци, технолози, а данас око 350 Срба чини српску заједницу у Боцвани. Српска заједница у Боцвани основана је 2010. године са циљем да се одржи култура, традиција и језик, а такође је од септембра 2011. године у Габоронеу активна и српска школа. У Боцвани се истакао српски архитекта Константин Мандић, који је радио у Зимбабвеу прије него што је 1979. године као архитекта Енергопројекта дошао у ову афричку државу. Остао је упамћен по пројектима у главном граду Боцване као што су зграда поште, стамбени комплекс у близини универзитета, национални фудбалски стадион.[3][4]
Познати Срби у Боцвани[уреди | уреди извор]
- Константин Мандић, архитекта
- Веселин Јелушић, бивши селектор фудбалске репрезентације Боцване
- Драгојло Станојловић, фудбалски тренер[5]
- Вања Кларић, тенисерка[6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Južnoafrički putevi gospodnji”. hodoljub (на језику: српски). 23. 02. 2013. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ Gavrilović, N. (15. 03. 2016). „Kako je Milivoje iz Loznice postao KRALJ SMRTI u Bocvani”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани”. www.rts.rs (на језику: српски). 25. 02. 2015. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „AFRIKA I SRBIJA NA VEZI - BOCVANA”. 06. 03. 2015. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ Mečanin, Đurđe (28. 08. 2014). „Pokriveni stadioni, privatni klubovi, po 20.000 ljudi na utakmicama, derbiji zbog kojih se putuje i 700 kilometara – fudbal u Bocvani”. www.mozzartsport.com (на језику: српски). Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „Vanja Klaric - Women's Tennis”. USF Athletics (на језику: енглески). Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „Vanja Klaric”. WTA Tennis (на језику: енглески). 02. 07. 2017. Приступљено 19. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Serbian Society in Botswana”. Serbian Society in Botswana (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 08. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2018.
- Лопушина, Марко (06. 01. 2014). „Бадњак слоге на афричком сунцу”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 12. 2018.
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||
