Средњобанатски управни округ
| Средњобанатски управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Војводина |
| Историјске области | средишњи Банат |
| Админ. центар | Зрењанин |
| Површина | 3.256 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 157.711 |
| — густина ст. | 48,44 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)23 |
| Општине и градови | 5 Житиште Град Зрењанин Нова Црња Нови Бечеј Сечањ |
| Број насеља | 55 (4 градска и 51 сеоско) |
| Званични веб-сајт | |
Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 157.711 становника[1] Седиште округа је у граду Зрењанину.[2]
Територијална организација
[уреди | уреди извор]
Средњобантски управни округ обухвата један град (Зрењанин) и 4 општина.
| Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2022) | Број насеља |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Житиште | Житиште | 525 | 13.412 | 12 |
 |
Зрењанин | Зрењанин | 1.327 | 105.722 | 22 |
 |
Нова Црња | Нова Црња | 273 | 8.147 | 6 |
 |
Нови Бечеј | Нови Бечеј | 609 | 19.886 | 4 |
 |
Сечањ | Сечањ | 523 | 10.544 | 11 |
| Средњобанатски управни округ | Зрењанин | 3.257 | 157.711 | 55 | |
| Извор: Републички завод за статистику[3][1] | |||||
-
Општине Средњобанатског округа -
Општине Средњобанатског округа
Етнички састав
[уреди | уреди извор]
| Етничка група |
попис 2002. | попис 2011. | ||
|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | |
| Срби | 72,33% | 134.264 | 71,54% | |
| Мађари | 13,35% | 23.550 | 12,55% | |
| Роми | 2,72% | 7.267 | 3,87% | |
| Румуни | 2,47% | 4.214 | 2,24% | |
| Словаци | 1,19% | 2.135 | 1,14% | |
Највећа насеља
[уреди | уреди извор]| № | Град | Популација | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Зрењанин  Меленци |
1. | Зрењанин | 67.129 |  Нови Бечеј  Ново Милошево | |||||
| 2. | Нови Бечеј | 10.967 | |||||||
| 3. | Меленци | 5.198 | |||||||
| 4. | Ново Милошево | 5.022 | |||||||
| 5. | Елемир | 3.672 | |||||||
| 6. | Ечка | 3.406 | |||||||
| 7. | Српска Црња | 3.047 | |||||||
| 8. | Перлез | 2.916 | |||||||
| 9. | Арадац | 2.796 | |||||||
| 10. | Кумане | 2.695 | |||||||
Култура
[уреди | уреди извор]По лепоти се истичу следеће грађевине:
- православна Успенска црква из 1746. године
- римокатоличка катедрала из 1868. године
- реформаторска црква из 1891. године
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда Зрењанина је веома разноврсна: индустрија, пољопривреда, шумарство, грађевинарство и саобраћај.
Водећа грана је прехрамбена индустрија.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Званични веб сајт”. Средњобанатски управни округ. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 25. 1. 2025.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 25. 1. 2025.
| Државне | |
|---|---|
| Географске | |
