Српски музеј хлеба Јеремија
| Српски музеј хлеба Јеремија | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 1995. |
| Локација | Пећинци Србија |
| Координате | 44° 54′ 54″ С; 19° 57′ 42″ И / 44.9150616° С; 19.9617413° И |
| Колекција | етнолошка, археолошка и ликовна поставка |
| Адреса | Браће Видаковића 83, Пећинци |
| Веб-сајт | Srpski muzej hleba – Jeremija |
Српски музеј хлеба Јеремија, у Пећинцима, је један од првих приватних музеја у Србији.[1] Настао је као резултат дугогодишњег рада сликара Слободана Јеремића — Јеремије. Основан је 1995. у селу Пећинци у Срему. Од 1998. године делатност музеја оживљена је едукативним програмима и посебно посвећена раду са младима, отворена је за посетиоце из земље и света.[2] Музеј обавља делатност сакупљања, заштите, чувања и презентације предмета који су се некада користили у Србији у процесу производње хлеба. Основна концепција поставке има за циљ да покаже пут зрна пшенице „од земље преко хлеба до неба”, кореспондирајући са циклусима Јеремијиних слика.[3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Српски музеј хлеба настао је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Слободана Јеремића — Јеремије, који се тематиком обредног хлеба бави више деценија. Јеремија више од тридесет година обилази српска села, слика на терену, записује обичаје, прикупља рецепте, етнографске предмете, обредне хлебове, писана документа, чувајући од заборава обичаје српског народа. Током овог периода обишао је више од 600 села.[3] Три године од оснивања је формирао збирку, тако да је у том периоду музеј функционисао експериментално, да би 1998. године био и званично отворен.[4]
Почетком деведесетих година донео је одлуку да своју ликовну и етнографску колекцију учини доступну јавности. Након изградње објекта, која је трајала неколико година, у исти је сместио богату етнографску колекцију и тако је учинио доступну широј јавности. Према изјави оснивача музеја: основна концепција музејске поставке има за циљ не само да покаже пут зрна пшенице од „земље, преко хлеба, до неба“, већ и да кореспондира са циклусима Јеремијиних слика: „Земља“, „Хлеб“ и „Небо“.[5]
Музејски фонд[уреди | уреди извор]
Музејске збирке смештене су на 1200 м2 отвореног простора, у низ сукцесивно подигнутих објеката које је осмислио и саградио сам Јеремија, због чега се кроз целокупни музејски комплекс провлачи идеја о музеју као о Јеремијином уметничком делу. У оквиру музејског комплекса се налазе фуруна за печење хлеба, звоник посвећен Светом Николи, трпезарија и сувенирница.
Музејски фонд се састоји од око 2000 музејских експоната, разврстаних у три сталне поставке: етнографску, археолошку и ликовну.
Етнографску збирку чине:
- збирка оруђа за обраду земље,
- збирка предмета за прераду пшенице и кукуруза,
- збирка предмета за мешење и печење хлеба,
- збирка предмета за припремање и служење хране и
- збирка обредних хлебова коју чини 96 различитих врста обредних хлебова, разврстано по групама - божићни, ускршњи, славски, свадбени и подушни.[6]
Археолошку збирку чине:
- праисторијска збирка у којој се налазе оруђа за обраду земље, жрњеви за дробљење пшенице и посуде за чување жита,
- античка збирка у којој се налазе оруђа за обраду земље из римског доба.
У ликовној збирци налазе се : фотографије, Јеремијине слике и цртежи.[3]
Галерија "Уређаји, справе и прибор за обраду жита и припрему хлеба[уреди | уреди извор]
-
Млин за млевење житарица -
Посуде и мерице за воду и млеко за припрему хлеба -
Зидана фуруна за печење хлеба -
Дрвене лопате за стављање теста у пећницу и вађење хлеба из вреле пећнице -
Прибор и посуде за припрему хлеба -
Ручни млин за млевење
Издавачка делатност[уреди | уреди извор]
Издавачка делатност Музеја присутна је од оснивања у облику водича, каталога и посебних издања.[3]
Туристички потенцијал[уреди | уреди извор]
Специфичност поставке у Српском музеју хлеба је то што су многи изложени предмети презентовани тако да се њихово функционисање може демонстрирати. Неки се чак могу и додирнути, што омогућава бољу комуникацију на релацији предмет-посетилац.
Поред своје основне делатности Музеј организује стручне скупове, промоције, различите уметничке радионице а посебна пажња се посвећује раду са децом школског и предшколског узраста. Музеј је за посетиоце отворен суботом и недељом од 10 до 17 часова.[3]
Галерија "Остали музејски експонати"[уреди | уреди извор]
-
Преслице -
Пећ за пржење кафе и други експонати -
Дрвене виле и трлица за индустријску конопљу -
Зидани шпорет за кување и печење -
Коњска запрега -
Запрежне саонице
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кривошејев, Владимир. Настанак и развој музејске мреже у Србији. стр. 218. Приступљено 21. 5. 2021.
- ^ Златић Ивковић, Зорица (2018). Чувари баштине (сепарат) (PDF). Београд: САНУ. Приступљено 21. 5. 2021.
- ^ а б в г д „SRPSKI MUZEJ HLEBA”. Званични веб-сајт. Општина Пећинци. Приступљено 21. 5. 2021.
- ^ „Jedini muzej hleba na Balkanu nalazi se u Pećincima: Slikar je decenijama skupljao eksponate”. Telegraf. 15. 2. 2021. Приступљено 21. 5. 2021.
- ^ „Muzej hleba”. Zvanični veb-sajt. Srpski muzej hleba – Jeremija. Приступљено 20. 5. 2021.
- ^ Petrović, M. (1. 9. 2009). „U slavu hleba”. Blic. Приступљено 21. 5. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Neobični muzeji u Vojvodini: Da li ste čuli za njih?”. B92. 10. 06. 2020. Приступљено 20. 5. 2021.
- Општина Пећинци: Туризам[мртва веза]
- Музеј хлеба Комплетан водич кроз Србију
- Јеремијин музеј хлеба, Глас јавности, 18.1.2003.
- Богатства недалеко од престонице, Данас, 29-30.5.2004.
- Музеј хлеба Деда Јеремије, Данас, 25.11.2002.
- Хлеб од шест хиљада година, Политика, 31.12.2002.
- Петровић, Весна. „СРЕМ : СРПСКИ МУЗЕЈ ХЛЕБА” (PDF). Приступљено 21. 5. 2021.