Стадион Панатинаико
| Стадион Панатинаико | |
|---|---|
„Калимармаро“ | |
 Стадион Панатинаико | |
| Место |  Атина, Грчка |
| Отворен | 566. п. н. е. |
| Реновиран | 329. п. н. е. (изграђен у мермеру) 1869. 1895-1896 (ОИ 1986. и 1906) 2000-2004 (2004) |
| Власник | Грчка |
| Капацитет | 50.000 (140.) 80.000 (1896) 45.000 (тренутно)[1] |
| Архитекта | Анастасиос Метаксас |
| Корисници | |
| Панатенеје Летње олимпијске игре 1896. Олимпијске међуигре 1906. Летње олимпијске игре 2004. | |
Стадион Панатинаико (грч. Παναθηναϊκό στάδιο), такође познат и као „Калимармаро“ (грч. Καλλιμάρμαρο, срп. Лепи мермерни), је атлетски стадион у Атини, који је угостио прве модерне Олимпијске игре 1896. Реконструисан од остатака стадиона из античке Грчке, а једини је стадион на свету изграђен у потпуности од белог мермера.
Историја[уреди | уреди извор]
У давна времена, коришћен је да угости атлетска такмичења на Панатенејама, које су одржаване у част богиње Атене. У класично доба, стадион је имао дрвена седишта, а касније је у поптуности израђен од мермера. То је учинио архонт Ликург 329. п. н. е., a био проширен и реновиран од стране Херода, а 140. године имао је капацитет од 50.000 места. Остаци античке структуре су биле ископане и реновиране са средствима Евангелиса Запаса за оживљавање олимпијских игара.[2] Стадион је реновиран други пут 1895. за потребе Летњих олимпијских играра 1896., а то је финансирао грчки филантроп Георгиос Авероф, чија мермерна статуа сада стоји на улазу, на основу дизајна од стране архитеката Анастасиоса Метаксаса и Ернста Зилера.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „World Stadiums - Stadiums in Greece”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2011.
- ^ David C. Young, The Modern Olympics - A Struggle for Revival, published by The Johns Hopkins University Press in 1996. ISBN 0-8018-5374-5
- ^ „1896 Summer Olympics official report.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2008. г. Приступљено 3. 2. 2011.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
