Старовеличковскаја
| Старовеличковскаја Старовеличковская | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Калињински рејон |
| Основан | 1794. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 13.459 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 08″ С; 38° 43′ 11″ И / 45.435616° С; 38.719807° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 11 m |
| Површина | 16,42 [1] km2 |
.svg)  Старовеличковскаја Старовеличковскаја на карти Русије | |
.svg) Старовеличковскаја Старовеличковскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353793 |
| Позивни број | +7 86163 |
| ОКАТО код | 03 219 835 001 |
| ОКТМО код | 03 619 435 101 |
| Веб-сајт | |
| http://admsw.ru/ | |
Старовеличковскаја (рус. Старовеличковская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Калињинском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 13.459 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Станица Старовеличковскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 51 километр северозападно од покрајинског центра Краснодара, односно на свега 2 км југоисточно од рејонског центра, станице Калињинскаје. Село лежи у западном делу Кубањско-приазовске степе, на десној обали реке Понуре, на надморској висини од око 11 метара.
На западној периферији села налази се железничка станица Величковска на прузи Кримск−Тимашјовск−Славјанск на Кубану.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремено насеље под именом Величковско основали су 1794. потомци Запорошких Козака досељених на подручје Кубања два века раније. Статус козачке станице носи од 1842. године. Садашње име ноци од 1823. и од оснивања станице Нововеличковскаја која се налази неких двадесетак километара јужније.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 13.459 становника.
| 1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|
| 7.885 | 10.133 | 12.944[2] | 13.459[3] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Карта станицы Старовеличковской”.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
