Стеван Калембер

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван С. Калембер
С иконостаса Привредникових добротвора
Датум рођења(1862-11-10)10. новембар 1862.
Место рођењаБјелопоље, Кореница Аустријско царство
Датум смрти10. април 1946.(1946-04-10) (83 год.)
Место смртиБеоградСФРЈ

Стеван С. Калембер (Бјелопоље, Кореница, 10. новембар 1862Београд, 10. април 1946[1]) био је трговац, политичар и добротвор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу је завршио у родном месту. Трговину је изучавао у Врховинама, а затим је радио као трговачки помоћник у Госпићу и Загребу. У Кореници је отворио радњу 1887. године.[2]

Бавио се политиком - као члан Српске самосталне странке од 1897. године био је стално биран за посланика у Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима, где се залагао за црквено-општинску аутономију. Био је истакнути опозиционар и огорчени противник мађарона у Лици и као такав био је борац против Куеновог режима. Као истакнути присталица народног јединства припадао је Хрватско-српској коалицији. У Велеиздајнички процесу (1908-1909) провео је 14 месеци у истражном затвору, а затим је осуђен на 6 година затвора. Почетком Првог светског рата био је у затвору три месеца, а потом годину и по у интернацији.[2] Завршетком Рата 1918. године настанио се у Загребу. Биран је за посланика у Народној скупштини Краљевине Југославије 1923. и 1924. године.

Један је од оснивача Српске банке и члан њеног најужег руководства. Налазио се на положајима председника Српске православне црквене општине у Загребу и Кореници, потпредседника Епархијског савета у Загребу и члана Патријаршијског савета, као и председника Српске штедионице у Кореници. Више пута је одликован.[2]

Био је близак сарадник Владимира Матијевића у Српскоом привредном друштву „Привредник“, у чијем је раду непосредно учествовао преко четрдесет година. Био је члан Патроната Привредникових добротвора. Захваљујући њему из Кореничка општине послано је преко 300 сиромашних ђака у „Привредник“ како би се оспособили за занате и трговину.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српски биографски речник, том 4, Матица српска, Нови Сад, 2009. године Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б в г Петар В. Крестић, Српско привредно друштво „Привредник“ (1897-1918), Историјски институт и Службени гласник, Београд, 2002