Стенске резбарије у Дазуу

Стенске резбарије у Дазуу
Стенске резбарије у Дазуу
Светска баштина Унеска
Званично име	Стенске резбарије у Дазуу
Место	Кина
Координате	29° 42′ 48″ С; 105° 42′ 25″ И / 29.7133° С; 105.7069° И
Површина	2.041, 21.112 ha (219.700.000, 2,2725×109 sq ft)
Укључује	Beishan Cliffside Carvings; Mount Baoding Buddhist Sculptures; Nanshan Cliffside Carvings; Shimenshan Cliffside Carvings; Shizhuanshan Cliffside Carvings ;
Критеријум	Културна: културна и природна: (i), (ii), (iii)
Референца	912
Упис	1999. (23. седница)

Стенске резбарије^[1] (кинески: 大足石刻) налазе се у граду Дазу, Чунгкинг, Кина и представљају скуп верских скулптура и резбарија уклесаних у камену. Резбарије датирају још из 7. века нове ере, и направљене су под утицајем будизмаа, конфучијанства и таоизма. Неке од њих се налазе у пећинским светилиштима усеченим у стене, у уобичајеном кинеском будистичком стилу, али многи други су камени рељефи уклесани у литице стена.

Светска баштина[уреди | уреди извор]

Наведене као светска баштина, резбарске стене у Дазуу састоје се од 75 заштићених локалитета који садрже око 50 000 статуа, са преко 100 000 кинеских карактера који чине натписе и епиграфе. Локалитети се налазе у општини Чунгкинга унутар стрмих падина широм округа Дазу, удаљени око 165 километара западно од урбаног подручја Чунгкинга. Најважнији делови камене пећине налазе се на планинама Баодинг и планини Беишан. Резбарије су проглашене светском баштином 1999. године, захваљујући „... њиховим естетским квалитетом, њиховом богатом разноликошћу предмета, како световних, тако и верских, и светлости коју су бацале на свакодневни живот у Кини током овог периода. Оне пружају изванредне доказе хармоничне синтезе будизма, таоизма и конфучијанства“.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Најраније резбарије започете су 650. године нове ере током ране династије Танг, али главни период њиховог стварања започео је крајем 9. века, када је Веи Ђунђинг, префект Чангџоуа, започео креирање резбарија на планини Беишан, а након краха династије Танг његов модел су следили локални становници, племство, монаси и монахиње током периода Пет династија и Десет краљевстава (907-65). У 12. веку, током династије Сунг, будистички монах по имену Жао Жифенг започео је рад на сложеним скулптурама и резбаријама на планини Баодинг, посветивши пројекту 70 година свог живота.

Након дуго година забране приступа за посетиоце, резбарије су отворене за кинеске посетиоце 1961. године, а за стране туристе 1980. године. До 1975. године између града Дазу и главне групе резбарија постојала је само блатњава стаза. Изолованост локације је помогла да уметност остане нетакнута током масовног антирелигијског вандализма током Културне револуције.^[3]