Пређи на садржај

Стивен Вилијамс

С Википедије, слободне енциклопедије
Стивен Вилијамс
Вилијамс 2023.
Лични подаци
Пуно имеСтивен Вилијамс
Надимак„Стиви“[1]
Датум рођења(1996-06-09)9. јун 1996. (29 год.)
Мјесто рођењаАбериствит, Велс, УК
ДржављанствоУК
Висина1,83 m[2]
Маса59 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
Израел—премијер тех
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачабрдаш
Професионална каријера
2016ЈЛТ—кондор
2017—2018СЕГ рејсинг академи
2018Бахреин—мерида (стажер)
2019—2022Бахреин—мерида[3][4]
2023—Израел—премијер тех
Успјеси
Класици
Флеш Валон1 (2024)
Друге трке
Арктик рејс оф Норвеј 1 (2023)
Тур даун андер 1 (2024)
Ажурирано: 15. мај 2024.

Стивен Вилијамс (енгл. Stephen Williams; Абериствит, 9. јун 1996) британски је бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Израел—премијер тех.[5] Освојио је по једном Кро рејс, Арктик рејс оф Норвеј, Тур даун андер и Флеш Валон.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Возећи за СЕГ рејсинг академи, 2018. је освојио трку Ронде де л’Изоар за возаче до 23 године, гдје је побиједио на прве двије етапе и освојио је брдску класификацију. Исте године је остварио побједу на петој етапи трке Ђиро чиклистико д’Италија,[6] познате као Бејби Ђиро или Ђиро д’Италија за возаче до 23 године.[7] У августу 2018. прешао је у тим Бахреин—мерида као стажер, а 2019. потписао је професионални уговор са тимом.[8] У новембру 2019. имао је операцију уклањања мале фабела кости са лијевог кољена, због чега је паузирао 18 мјесеци.[9] У фебруару 2020. почео је да тренира, а исте Године возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[10] која је због пандемије ковида 19 помјерена за октобар.[11] Био је на 155 мјесту у генералном пласману, али је морао да напусти трку прије почетка етапе 11 због бола у кољену.[12] Године 2021. остварио је побједу на петој етапи трке КРО рејс, што му је била прва побједа у каријери, десет секунди испред групе и преузео је лидерску мајицу.[13] Последњу, шесту етапу, завршио је на другом мјесту, након што је био дио трочланог бијега који је дошао на циљ пет секунди испред групе коју је одспринтао Кејден Гроувс и освојио је трку 17 секунди испред Маркуса Хелгарда, а завршио је на другом мјесту у брдској и класификацији по поенима.[14] Године 2022. остварио је побједу на првој етапи на Тур де Свис трци, у спринту испред Максимилијана Шахмана и преузео је лидерску мајицу,[15] коју је носио до пете етапе, када је изгубио преко 20 минута.[16]

Године 2023. планирао је да пређе у тим ББ хотелс—КТМ, као и Марк Кевендиш, али је тим расформиран прије почетка сезоне.[17] У децембру 2022. прихватио је понуду тима Израел—премијер тех, са којим је потписао једногодишњи уговор, а тим је изабрао њега умјесто Кевендиша, са којим су такође преговарали.[18] У мају је возио Ђиро д’Италију по први пут, за коју је тим добио специјалну позивницу након што су тимови Лото—дестини и Тотал енержис одбили да учествују на трци као два најбоље пласирана тима из про тура за сезону 2022.[19] Био је у бијегу на неколико етапа, а последњу, етапу 21, завршио је на 12 мјесту у спринту, што му је био најбољи резултат на некој етапи.[20] У генералном пласману завршио је на 93 мјесту.[21] У августу је возио Арктик рејс оф Норвеј, гдје је побиједио на трећој етапи и преузео је лидерску мајицу секунду испред Кристијана Скаронија.[22] Последњу, четврту етапу, завршио је на десетом мјесту у групи и освојио је трку секунду испред Скаронија.[23] Године 2024. у јануару је возио Сантос тур даун андер трку, гдје је, након четири етапе које су вожене по равном, на петој етапи вожен успон Вилунга хил, први пут послије 2020.[24] На другом прелазу преко успона, Крис Харпер је радио на челу групе за Сајмона Јејтса, који је био иза њега и успорио је како би Харпер направио предност, што је пратио само Оскар Онли.[25] На 600 метара до циља Јејтс је напао и одвојила се група од седам возача која је достигла возаче испред. Алафилип је напао на 300 метара до циља, што је пратио Онли, који је напао пред циљ и побиједио је испред Вилијамса, који је преузео лидерску мајицу.[26] На последњој, шестој етапи, Исак дел Торо је напао на последњем успону, што је пратио Хонатан Нарваез, а затим их је достигао Вилијамс. У спринту је Вилијамс побиједио и освојио је трку девет секунди испред Нарваеза.[27] У априлу је возио Флеш Валон, гдје је Серен Краг Андерсен био у бијегу, а на 28 km до циља из главне групе су напали Вилијамс, Кевин Вокелен, Максим ван Гилс, Сантијаго Буитраго и Ричард Карапаз. Они су достигнути на 17 km до циља, а Андерсен на 15 km до циља. На успону Мур де Иј, побиједио је нападом у последњих 200 метара испред Вокелена и Ван Гилса, поставши први британски побједник трке.[28]

Резултати на тркама

[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама

[уреди | уреди извор]
Гранд тур трке 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Розе мајица Ђиро д’Италија — — — 93 —
Жута мајица Тур де Франс — — — —
Црвена мајица Вуелта а Еспања DNF — — —
Легенда
— Није учествовао
DNF Није завршио

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Harris, Carwyn (9. 5. 2023). „Stephen Williams: Welsh rider targets Giro d'Italia stage win in 'fresh start'”. bbc.co.uk. Приступљено 15. 5. 2024. 
  2. ^ а б „Stephen Williams”. eurosport.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  3. ^ „Bahrain Merida Pro Cycling Team”. Merida Bikes. Merida Industry Co., Ltd. Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  4. ^ Ostanek, Daniel (26. 12. 2019). „2020 Team Preview: Bahrain McLaren”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 15. 5. 2024. 
  5. ^ „Israel - Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 15. 5. 2024. 
  6. ^ procyclingstats (2012-12-31), Stephen Williams, Приступљено 15. 5. 2024 
  7. ^ Johnson, Greg (11. 6. 2010). „Baby Giro: Where future stars are recruited”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  8. ^ „Bahrain-Merida sign talented British climber Stevie Williams”. cyclingnews.com. 12. 7. 2018. Приступљено 15. 5. 2024. 
  9. ^ „Stephen Williams: Welshman relishes Vuelta a Espana after injury battle”. 19. 10. 2020. Приступљено 15. 5. 2024. 
  10. ^ „Stephen Williams: Welshman relishes Vuelta a Espana after injury battle”. bbc.co.uk. 19. 10. 2020. Приступљено 15. 5. 2024. 
  11. ^ Farrand, Stephen (5. 5. 2020). „UCI reveal new men's and women's post-COVID-19 race calendar”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  12. ^ „Stevie Williams Forced To Abandon Vuelta A Espana With Knee Issue”. dai-sport.com. 31. 10. 2020. Приступљено 15. 5. 2024. [мртва веза]
  13. ^ „Stevie Williams takes first pro win on stage 5 of CRO Race”. cyclingnews.com. Future plc. 2. 10. 2021. Приступљено 15. 5. 2024. 
  14. ^ „Stevie Williams seals victory in Cro Race”. cyclingnews.com. Future plc. 3. 10. 2021. Приступљено 15. 5. 2024. 
  15. ^ Frattini, Kirsten (12. 6. 2022). „Tour de Suisse: Stephen Williams wins stage 1, takes first leader's jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  16. ^ Fletcher, Patrick (16. 6. 2022). „Vlasov holds off Powless to win Tour de Suisse stage 5”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  17. ^ Fletcher, Patrick; Farr, Stephen (7. 12. 2022). „B&B Hotels team in total collapse”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  18. ^ Fletcher, Patrick (9. 12. 2022). „No Mark Cavendish as Israel-Premier Tech pick up Stevie Williams to complete squad”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 15. 5. 2024. 
  19. ^ Ostanek, Daniel (19. 1. 2023). „Israel-Premier Tech head to Giro d'Italia as 2023 wildcards are announced”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  20. ^ Fotheringham, Alasdair (28. 5. 2023). „Giro d'Italia: Primoz Roglic secures overall victory in Rome”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  21. ^ „Rankings in the Giro d'Italia 2023”. Giro d'Italia. RCS Sport. Приступљено 15. 5. 2024. 
  22. ^ Lamoureux, Lyne (19. 8. 2023). „Arctic Race of Norway: Williams wins stage 3, takes over lead”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  23. ^ Puddicombe, Stephen (20. 8. 2023). „Arctic Race of Norway: Stephen Williams seals overall victory as Clément Champoussin wins stage 4 sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  24. ^ Giuliani, Simone; Ostanek, Dani (19. 1. 2024). „Willunga Hill – The history of the Tour Down Under's most iconic climb”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  25. ^ Jones-Wilkins, Logan (20. 1. 2024). „Tour Down Under stage 5: Oscar Onley wins on Willunga Hill”. globalcyclingnetwork.com. Архивирано из оригинала 17. 03. 2024. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  26. ^ Lamoureux, Lyne (20. 1. 2024). „Tour Down Under: Oscar Onley wins on Willunga Hill”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 5. 2024. 
  27. ^ Jones-Wilkins, Logan (21. 1. 2024). „Tour Down Under stage 6: Stephen Williams wins the Tour Down Under”. globalcyclingnetwork.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2024. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  28. ^ Ostanek, Dani (17. 4. 2024). „La Flèche Wallonne: Stevie Williams dominates decisive Huy ascent for signature win”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 5. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стивен_Вилијамс&oldid=30297082”