Стоби

Стоби (грч. Στόβοι [Stóboi] — Стобои) је један од најпознатијих античких археолошких локалитета у Северној Македонији. Налази се на ушћу Црне реке (грч. Ἐριγών [Erigón] — Еригон) у Вардар (грч. Αξιός [Aksiós] — Аксиос), 68 km од Скопља, 20 од Велеса, 86 од Ђевђелије и 160 северозападно од Солуна, на главном путу који од Дунава води до Егејског мора. Оваква локација је омогућила да Стоби постане важан стратешки и трговачки центар током античког периода ^[1].

Стоби је под овим именом познат у од 4. века п. н. е. првобитно је припадао источној Пајонији, а по доласку Римљана 168. године п. н. е. западно македонској области, да би у 4. веку припао Македонији Салутарис. Крајем 5. или почетком 6. века постаје седиште провинције Македонија Секунда. Био је седиште епископа и град из којег је Теодосије I 388. донео године закон против секташтва. 518. године према Прокопију Стоби је страдао је од јаког земљотреса.

Непокретни материјал[уреди | уреди извор]

На локалитету су откривени остаци зграда које се датују период од 4. до 6. века (осим позоришта). Овај период карактерише коришћење грађевинског и декоративног материјала из претходних периода. Констатовани су капители коринтског стила, међу којима посебну групу чине 2 капитела са акантусовим лишћем и 3 са необичним биљним орнаментом који је у секундарној употреби нађен у атријуму тзв. Синагоге.

Откривене су и 4 ранохришћанске базилике:

епископска,
северна,
цивилна и
централна

Пронађени су остаци и 7 палата:

Полихармосова или летња палата (кућа псалама),
Перистеријина – или зграда са 2 апсиде,
Теодосијева палата (са Партенијусовоом раније је раније названа Партенијусова или Велика палата),
Партенијусова палата,
епископски двор,
коцкарница, и
ткачница.

На локалитету је откривено је 18 подних мозаика.

Још 1935. су коришћени снимци из ваздуха како би се препознале контуре грађевина.^[2]