Стони хокеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Стони хокеј играју два играча.

Стони хокеј је спорт који се игра на пластичном столу направљеном за ту употребу. Међународна стонохокејска федерација (ITHF) користи само столове за стони хокеј направљене од шведске фирме Стига.

Спорт који поред брзине захтева и велику количину тактичког знања, координацију, интелигенцију и огромну дозу менталне снаге. Ова игра се због свега што захтева често назива и "шах 100 km на сат." Организовани стони хокеј се игра у северној, централној и источној Европи, у Северној Америци и у Јапану.

Светски првак Максим Борисов, који држи трон од 2019.године
Европско првенство - 2018, Ескилстуна, Шведска

Светско првенство организује ITHF сваке две године. Stiga Play Off игра је званични производ који се користи на Светском првенству.

Шведска је доминирала сценом стоног хокеја од самог почетка и неколико година у новом миленијуму. Шведска је освојила све светске шампионате до финског злата у Риги 2005. године. Такође, само су швеђани побеђвали на отвореном шведском првенству (Swedish Masters), а до 2007. године сви појединачни светски прваци били су швеђани. Али нове и врло талентоване генерације долазе из Русије, Летоније, Финске и Чешке. Садашња велика звезда и светски број један је Максим Борисов из Русије, који је практично од сезоне 2012 почео освајати све главне турнире.

Осим великих шест нација Шведске, Финске, Русије, Чешке, Норвешке и Летоније, овај спорт играју и многи други, а чак 63 нације се налазе на ITHF светској листи. На светској листи ITHF тренутно се налази три српска играча, док сви регистровани играчи на светској листи живе ван граница државе. Србија заузима 24.[1] позицију са 2216 бода. Овај спорт је на Балкану врло непознат и не постоје званични турнири који се одржавају у Србији.

Историја[уреди | уреди извор]

Ову игру су измислили браћа Widegren, који су 1939. године продали ручно израђени прототип сестрама Svenssons и фирми AB Aristospel у Стокхолму. Компанија је продавала ту игру до 1972. године, када је банкротирала. С краја 1950-их појавила се још једна конкурентска фирма звана Стига из града Транос, која је продала своје прве примерке 1957. године. Игра се од тада развијала и развој је предуслов за данашњу сложенију врсту ове игре. Данас Стига доминира тржиштем и производи око 100.000 примерака годишње, а извози и у друге земље.

Правила игре[уреди | уреди извор]

Нападач и голман.

Ово су најважнија правила.[2]

Модел игре и припрема[уреди | уреди извор]

  • Морају се користити столови које прави фирма Стига.
  • Чашице испод оба гола се морају уклонити.
  • Столови се морају причврстити.
  • Брзина површине мора се одржавати да буде као уобичајена брзина фабрики произведеног стола.

Фигуре за игру[уреди | уреди извор]

  • Све фигуре морају бити оне које производи Стига.

Меч[уреди | уреди извор]

  • Меч траје пет минута.
  • Време тече и када пак излети из игре.
  • Аудио тајмер се користи за све мечеве.
  • Ако се било који играч повуче током утакмице када противник инсистира на наставку, он / она аутоматски губи све његове / њене голове постигнуте током игре, док противник може додати додатних пет голова у његовом / њеном резултату.
  • Током утакмицама баража, у случају нерешеног резултата на крају од пет минута, игра се прековремена игра. Прековремена игра почиње новим суочавањем (face-off). Победник је онај који постигне први гол у порековременој игри. Такав гол се назива ”изненадна смрт” (sudden death).

Суочење (Face-off)[уреди | уреди извор]

  • Сви мечеви почињу тако што се пак ставља на централно место. Игра почиње са сигналом отварања. Ако било који играч почне са игром пре сигнала, почетак (face-off) се понавља.
  • Поновно суочавање (face-off) се одиграва тако што неко од играча испушта пак на централно место.
  • Суочавање је нешто другачије у току ”изненадне смрти” тј. у прековременој игри. Тада се пак ставља на центар док неутралан посматрач изговара: ”Ready, go!".

Центарфор и одбрамбени играчи се током суочавња морају вратити на свој део терена, иза централне црвене линије.

  • Играчи морају бити сигурни да је њихов противник спреман прије ипуштања пака. Ако суочавање изведено погрешано противнику је дозвољено да затражи нови или он / она може извести ново суочавање изпуштајући пак сам / сама. Ако играч изведе пуно лоших испуштања у једном мечу, противник може тражити неког неутраланог да испушта пак.
  • Три секунде мора проћи након сваког испуштања пака пре него што се важећи гол може постићи. Ово правило је на снази чак и ако неутрална особа испушта пак.
  • Пак мора ударити у бочну ограду, или нека друга фигура осим центарфора мора стећи контролу над паком пре него што се гол може постићи и урачунати. Постигнути гол се не рачуна ако пак уђе у гол само тако што се одбио од бочну ограду или од играча. У сваком случају, три секунде мора проћи пре испуштања пака на центар и постизања гола. 

Постизање гола[уреди | уреди извор]

  • Пак мора остати унутар гола да би се гол урачунао. Ако пак уђе и искочи из гола, гол се не рачуна.
  • По постизању гола пак мора бити уклоњен из гола тј. кесице у коју је упао (ако постоји) пре следећег суочавања.
  • Погодак постигнут директно угуравањем непомичног пака ка голу кавезу или против голмана, се не рачуна. Погодак је постигнут индиректно на сличан начин (од бочну ограду или другу фигуру) је важећи.
  • Ако је гол постигнут у тренутку сигнала који означава крај меча, гол није важећи.
  • Ако било се било која фигура поломи или искочи из лежишта у тренутку постизања гола, гол је важећи.
  • Погодак постигнут померањем целог стола није важећи.

Правило линије гола[уреди | уреди извор]

  • Ако пак не упадне у гол и налази иза голмана тј. додирује гол линију, играч који се брани може тражити "блок" и ново суочавање се одиграва. Пак се испушта на центар.
  • Ако пак не додирује гол линију, играч који се брани мора наставити игру.

Правило поседовања[уреди | уреди извор]

  • Није дозвољено да задржавати посед пака без икаквог препознатљивог покушаја да се постигне гол. Ово се сматра пасивном игром.
  • Ако се пак чува у поседу једне фигуре без додавања или шутирања више од пет секунди, противник може упозорити играча.

Ометање[уреди | уреди извор]

  • Играч може додирнути његове / њене фигуре (погурати их надоле у случају да су испали из лежаја) тек када он / она има потпуни посед пака.
  • Ако играч постигне гол док противник додирује његове / њене фигуре, гол се рачуна.
  • Грубо играње које резултира да се стол тресе и изазива да се пак помера, је забрањено.
  • Ако било која фигура изгуби посед пака због стола који се тресао, пак мора бити враћен тој истој фигури.

Прекид[уреди | уреди извор]

  • Ако дође до необичне ситуације (нпр. нешто се поломи, гол или фигура искоче из лежишта, светла у просторији за игру се угасе, неки други пак са другог стола доскочи, неко или нешто прекида било ког противника), меч се мора одмах суспендовати. Играч може прекинути игру тако што каже "стоп" ако противник није свестан таквог стања. Утакмица се наставља када су оба играча поново спремна за игру.
  • Ако је меч прекинут, а значајно време је изгубљено, онда се изгубљено време мора додати преосталом времену и меч се наставља.
  • Ако је неко од играча имао неприкосновену контролу над паком пре прекида, утакмица се наставља са паком на месту где је био, у супротном изводи се ново суочавање.

Турнири[уреди | уреди извор]

Столови припремљени за турнир.

Међународна стонохокејска федерација ITHF дели појединачне турнире на шест нивоа.

Ниво 1[уреди | уреди извор]

Светско првенство[3] и Континентално рвенство (Севернаоамеричко првенство и Европско првенство).

Историја Светског првенства[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
1989 Sweden Stockholm, Sweden Sweden Mikael Kratz 42 (7 националности)
1992 Czechoslovakia Brno, Czechoslovakia Sweden Jacob Lindahl 32 (5 националности)
1993 France Paris, France Sweden Anders Ekestubbe 61 (9 националности)
1995 Sweden Stockholm, Sweden Sweden Jacob Lindahl 66 (8 националности)
1997 Finland Helsinki, Finland Sweden Hans Österman 61 (9 националности)
1999 Germany Wilhelmshaven, Germany Sweden Stefan Edwall 71 (15 националности)
2001 Czech Republic Plzeň, Czech Republic Sweden Hans Österman 100 (16 националности)
2003 Switzerland Zurich, Switzerland Sweden Daniel Wallén 102 (19 националности)
2005 Latvia Riga, Latvia Sweden Hans Österman 132 (22 националности)
2007 Russia Moscow, Russia Finland Roni Nuttunen 117 (19 националности)
2009 Hungary Budapest, Hungary Finland Roni Nuttunen 131 (16 националности)
2011 Finland Turku, Finland Russia Oleg Dmitrichenko 105 (17 националности)
2013 Norway Stavanger, Norway Latvia Atis Silis 121 (23 националности)
2015 Russia St. Petersburg, Russia Russia Maxim Borisov 108 (16 националности)
2017 Czech Republic Liberec, Czech Republic Latvia Edgars Caics 146 (25 националности)
2019 Belarus Raubychi, Belarus Russia Maxim Borisov 115 (16 националности)
2021 Estonia Tallinn, Estonia Russia Yanis Galuzo 110 (12 националности)

Историја Европског првенства[уреди | уреди извор]

Atis Sīlis, Maksim Borisov, Edgars Caics - Eskilstuna 2018
Година Локација Победник Број учесника
1990 Sweden Lund, Sweden Sweden Jörgen Sundqvist 63 (9 националности)
1992 Czechoslovakia Brno, Czechoslovakia Sweden Mikael Kratz 75 (5 националности)
2006 Slovakia Skalica, Slovakia Russia Alexey Zakharov 111 (17 националности)
2008 Latvia Riga, Latvia Finland Ahti Lampi 103 (10 националности)
2010 Sweden Överum, Sweden Finland Ahti Lampi 82 (9 националности)
2012 Latvia Riga, Latvia Russia Maxim Borisov 106 (13 националности)
2014 Latvia Riga, Latvia Russia Maxim Borisov 122 (14 националности)
2016 Estonia Tallinn, Estonia Latvia Edgars Caics 124 (15 националности)
2018 Sweden Eskilstuna, Sweden Russia Maxim Borisov 128 (17 националности)

Историја Северноамеричког првенства[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
2008 United States Detroit, USA United States Kenny Dubois 38 (3 националности)
2009 United States Detroit, USA Canada Bernie Kunzler 36 (3 националности)
2010 United States Detroit, USA Denmark Bjarne Axelsen 34 (4 националности)
2011 United States Detroit, USA Denmark Bjarne Axelsen 25 (4 националности)
2012 United States Detroit, USA Denmark Bjarne Axelsen 48 (4 националности)
2013 United States Detroit, USA Denmark Bjarne Axelsen 42 (3 националности)
2014 United States Livonia, USA Canada Bruce Turner 40 (2 националности)
2015 United States Livonia, USA Sweden Karl Jönsson 40 (4 националности)
2016 United States Livonia, USA Czech Republic Roman Nezhyba 35 (3 националности)
2017 United States Livonia, USA Czech Republic Roman Nezhyba 30 (3 националности)
2018 United States Livonia, USA Czech Republic Roman Nezhyba 24 (3 националности)
2018-II Canada Edmonton, Canada Denmark Bjarne Axelsen 25 (3 националности)
2019 United States Lemont, USA Russia Vitaly Skorobogatov 17 (4 националности)

Ниво 2[уреди | уреди извор]

Великих шест (Big six), Светско првенство специјалне класе, Европско првенство специјалне класе.

Историја Светског првенства за даме[уреди | уреди извор]

Maria Saveljeva, 2019
Година Локација Победник Број учесница
1992 Czechoslovakia Brno, Czechoslovakia France Nathalie Biais 6 (3 националности)
1993 France Paris, France Sweden Sissie Wikström 9 (5 националности)
1995 Sweden Stockholm, Sweden Sweden Chatrin Johansson 12 (6 националности)
1997 Finland Helsinki, Finland Sweden Sissie Wikström 8 (5 националности)
1999 Germany Wilhelmshaven, Germany Finland Tarja Lindberg 8 (3 националности)
2001 Czech Republic Plzeň, Czech Republic Finland Piia Pulliainen 12 (6 националности)
2003 Switzerland Zurich, Switzerland Finland Piia Pulliainen 22 (8 националности)
2005 Latvia Riga, Latvia Finland Piia Pulliainen 21 (8 националности)
2007 Russia Moscow, Russia Russia Alexia Belavina 15 (6 националности)
2009 Hungary Budapest, Hungary Russia Maria Yalbacheva 23 (9 националности)
2011 Finland Turku, Finland Russia Maria Yalbacheva 16 (7 националности)
2013 Norway Stavanger, Norway Russia Maria Miloradova 18 (9 националности)
2015 Russia St. Petersburg, Russia Russia Viktoria Laricheva 18 (8 националности)
2017 Czech Republic Liberec, Czech Republic Russia Irina Vorobyeva 23 (9 националности)
2019 Belarus Raubychi, Belarus Estonia Maria Savelyeva 21 (7 националности)
2021 Estonia Tallinn, Estonia Estonia Maria Savelyeva 17 (6 националности)

Историја светског првенства за јуниоре[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
1997 Finland Helsinki, Finland Finland Mikael Lindberg 9 (5 националности)
1999 Germany Wilhelmshaven, Germany Finland Erno Lantiainen 8 (4 националности)
2001 Czech Republic Plzeň, Czech Republic Finland Miikka Pulliainen 14 (7 националности)
2003 Switzerland Zurich, Switzerland Russia Alexey Zaharov 24 (10 националности)
2005 Latvia Riga, Latvia Finland Roni Nuttunen 26 (11 националности)
2007 Russia Moscow, Russia Finland Roni Nuttunen 22 (8 националности)
2009 Hungary Budapest, Hungary Finland Ahti Lampi 29 (10 националности)
2011 Finland Turku, Finland Russia Maxim Borisov 20 (8 националности)
2013 Norway Stavanger, Norway Russia Maxim Borisov 25 (10 националности)
2015 Russia St. Petersburg, Russia Russia Mikhail Shashkov 20 (9 националности)
2017 Czech Republic Liberec, Czech Republic Sweden Oscar Henriksson 36 (13 националности)
2019 Belarus Raubychi, Belarus Ukraine Anton Umanskyy 33 (8 националности)
2021 Estonia Tallinn, Estonia Ukraine Yevheniy Matantsev 24 (6 националности)

Историја Светског првенства за ветеране[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
2005 Latvia Riga, Latvia Sweden Thomas Petersson 24 (11 националности)
2007 Russia Moscow, Russia Czech Republic Pavel Plešák 25 (13 националности)
2009 Hungary Budapest, Hungary Sweden Pontus Eriksson 35 (12 националности)
2011 Finland Turku, Finland Russia Dmitriy Petrov 24 (11 националности)
2013 Norway Stavanger, Norway Russia Alexey Titov 36 (16 националности)
2015 Russia St. Petersburg, Russia Russia Stanislav Lutay 39 (14 националности)
2017 Czech Republic Liberec, Czech Republic Sweden Aleksey Titov 52 (21 националности)
2019 Belarus Raubychi, Belarus Russia Peter Östlund 59 (16 националности)
2021 Estonia Tallinn, Estonia Czech Republic Vaclav Pikl 45 (12 националности)

Историја Европског првенства за даме[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесница
1992 Czechoslovakia Brno, Czechoslovakia France Nathalie Biais 7 (4 националности)
2006 Slovakia Skalica, Slovakia Russia Alexandra Belavina 17 (7 националности)
2008 Latvia Riga, Latvia Russia Maria Yalbacheva 14 (7 националности)
2010 Sweden Överum, Sweden Russia Maria Yalbacheva 15 (6 националности)
2012 Latvia Riga, Latvia Russia Viktoria Laricheva 20 (8 националности)
2014 Latvia Riga, Latvia Russia Viktoria Laricheva 18 (8 националности)
2016 Estonia Tallinn, Estonia Ukraine Viktoriya Noselivska 22 (7 националности)
2018 Sweden Eskilstuna, Sweden Estonia Maria Saveljeva 18 (7 националности)

Историја Европског првенства за јуниоре[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
2006 Slovakia Skalica, Slovakia Latvia Edgars Caics 24 (6 националности)
2008 Latvia Riga, Latvia Finland Ahti Lampi 22 (8 националности)
2010 Sweden Överum, Sweden Latvia Matiss Saulitis 25 (7 националности)
2012 Latvia Riga, Latvia Russia Maxim Borisov 25 (7 националности)
2014 Latvia Riga, Latvia Finland Jan Pelkonen 35 (11 националности)
2016 Estonia Tallinn, Estonia Russia Veniamin Gerasimov 37 (10 националности)
2018 Sweden Eskilstuna, Sweden Russia Nikita Zholobov 36 (10 националности)

Историја Европског првенства за ветеране[уреди | уреди извор]

Година Локација Победник Број учесника
2006 Slovakia Skalica, Slovakia Czech Republic Pavel Plešák 28 (9 националности)
2008 Latvia Riga, Latvia Czech Republic Pavel Plešák 26 (10 националности)
2010 Sweden Överum, Sweden Finland Janne Kokko 20 (6 националности)
2012 Latvia Riga, Latvia Czech Republic Jan Dryák 39 (12 националности)
2014 Latvia Riga, Latvia Sweden Lars Henriksson 41 (13 националности)
2016 Estonia Tallinn, Estonia Russia Alexey Titov 48 (13 националности)
2018 Sweden Eskilstuna, Sweden Russia Alexey Titov 45 (15 националности)

Великих шест турнира[уреди | уреди извор]

(1996-2014 World Tour Big Six, 2015-2020 World Tour Suerseries)

Име Локација Држава Сезона
Norway Open Осло, Берген, Ставангер, Bryne NorwayNorway 1996/1997, 1999/2000 - 2013/2014, 2018/2019
Helsinki Open Helsinki Finland Finland 2003/2004 - 2013/2014
Riga Open Рига Latvia Latvia 1999/2000, 2003/2004 - 2019/2020
Latvia Open Јекабпилс Latvia Latvia 2017/2018
Swedish Masters Upplands Väsby, Stockholm, Enköping, Gothenburg, Jönköping, Ешилструна, Överum, Solna, Malmö, Molndal, Umeå Sweden Sweden 1982/1983 - 1983/1984, 1985/1986 - 2019/2020
Moscow Cup Москва, Митишчи Russia Russia 2001/2002 - 2017/2018, 2019 -2020
Kursk Cup, St. Petersburg Open Курск, Санкт Петербург Russia Russia 2015/2016 (Курск), 2018/2019 (Санкт Петербург)
Czech Open Праг, Плзењ, Прибрам, Либерец, Летовице Czech RepublicCzech Republic 2002/2003 - 2018/2019
Рига Пехар - 2016

Ниво 3[уреди | уреди извор]

Светски турнир (World tour), Регионални шампионати, Континентални турири, Национални шампионати (Ако се одржава минимум 1 турнир годишње).

Ниво 4[уреди | уреди извор]

Хационални турнири, Регионални турнири, Национални и регионални шампионати у специјалним класама.

Ниво 5[уреди | уреди извор]

Локалне лиге

Ниво 6[уреди | уреди извор]

Национални турнир специјалне класе, Локални турнири јуниора, Локалне лиге специјалних класа, Други турнири.

Ниво 10 (Тимски)[уреди | уреди извор]

Светски стонохокејски турнир[уреди | уреди извор]

У 2003/04, направљена је прва светска лига названа Евролига. Шест великих турнира формирало је лигу, Ти турнири су: Helsinki Open, Oslo Open, Riga Cup, Swedish Masters, Moscow Open and Czech Open.

Лига је променила име у Светски стонохокејски тур, а састоји се сваке године од око 15 турнира. Првобитних шест турнира се још увек сматрају најважнијим турнирима, и називају ”Великих шест” (The Big Six tournaments; 2014-сада - Superseries).

Поредак на светској таблици (ITHF)[уреди | уреди извор]

Светска таблица сортира играче по њиховим стварном бодовању. Рангирање је збир најбољих резултата играча у последње две године. Бодови које играч добија за учешће у било ком од пријављених турнира рачунају се на основу: нивоа турнира и броја побеђених играча у односу на светску таблицу. Победник Светског првенства добија увек 1010 поена, док победник Европског првенства и Северноамеричког првенствуа добија најмање 510 бодова. Светска табела израчунава резултате у задњих шест година. На светској табели налази се више од 10 000 играча из више од 50 земаља и шест континената.

Поредак нација на таблици (ITHF)[уреди | уреди извор]

Поредак бодова по нацијама је збир пет најбољих играча те земље. Следећа табела приказује пет најбољих нација на дан 11. јула 2020. 

Ранг Нација Топ играч Бодови
1 Russia Russia Maxim Borisov (1) 21725
2 Latvia Latvia Edgars Caics (6) 20394
3 Ukraine Ukraine Evgeniy Matantsev (13) 19380
4 Finland Finland Kevin Eriksson (4) 18877
5 Sweden Sweden Joakim Lundin (27) 17910
6 Czech Republic Czech Republic Patrik Petr (21) 17620
7 Norway Norway Magnus Klippen (24) 16153
8 Estonia Estonia Jevgeni Lvov (53) 15161
9 Slovenia Slovenia Anze Bozic (131) 13334
10 Lithuania Lithuania Artem Valiev (149) 13045

Поредак играча (ITHF) [open class][уреди | уреди извор]

Ранг Нација Играч Бодови
1 Russia Russia Maxim Borisov 4509
2 Russia Russia Nikita Zholobov 4445
3 Russia Russia Denis Matveev 4316
4 Finland Finland Kevin Eriksson 4305
5 Russia Russia Arseniy Stolyarov 4296
6 Latvia Latvia Edgars Caics 4278
7 Russia Russia Sergey Ivanov 4159
8 Finland Finland Roni Nuttunen 4145
9 Russia Russia Yanis Galuzo 4119
10 Latvia Latvia Atis Silis 4113

Поредак играча (ITHF) [dame][уреди | уреди извор]

Ранг Нација Играч Бодови
1 (66) Estonia Estonia Maria Saveljeva 3306
2 (141) Ukraine Ukraine Hanna Ivantsova 2813
3 (152) Russia Russia Ksenia Oboeva 2769
4 (188) Estonia Estonia Veronika Sachok 2638
5 (198) Latvia Latvia Laima Kamzola 2612

Референце[уреди | уреди извор]

Екстерни ликови[уреди | уреди извор]

Руска школа стоног хокеја (видео записи)

Федерације[уреди | уреди извор]