Стојан Вељковић
| Стојан Вељковић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Стојан Вељковић | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | јануар 1831. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Параћин, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 22. април 1925. (93/94 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||
| Деца | Војислав Вељковић, Јован Вељковић | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Стојан Вељковић (Параћин, јануар 1831 – Београд, 22. април 1925) био је српски професор права и политичар. Вељковић је обављао функцију министра правде 1871-73 и 1879-80.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Параћину као син Јована Вељковића (1795–1874), војног заповедника и министра из времена друге владе кнеза Милоша. Припадао је породици Вељковић-Петронијевић-Цукић, која је Србији дала више значајних јавних личности из реда политичара, државника, диломата и војника.
Студирао је од априла 1851. године права у Немачкој, у Берлину.[1] Наставио је августа 1852. године права у Хајделбергу где је и докторирао 21. марта 1854. године.[2] Завршио је за професора римског и кривичног права, а накнадно се стручно усавршавао у Паризу. Заменио је проф. Рајка Лешјанина фебруара 1856. године[3] на катедри за римско права у београдском Лицеју. Остао је 1864. године без професорске службе (као опозиционар), јер се успротивио цензури. Био је члан (од 1866) и председник (1875)[4] Апелационог или Касационог суда са прекидима скоро 40 година; и његов председник по други пут 1897–1901. године[2] Заслужан је за доношење више закона и Устава Србије из 1869. године.[2] Написао је врло цењено дело „Објашњење трговачког законика“, на 544 стране, Државна штампарија, Београд, 1866. године COBISS.SR 512041648.
Припадао је Либералној странци и више пута биран за народног посланика. Био је министар правде 1871-1873.[5] и 1879-1880. године.
Био је члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.[6]
Када је 1903. године укинут Устав из 1901. године и укинут Сенат, чији је он био први потпредседник повукао се из јавног живота.[7] Умро је после краћег боловања априла 1925. године у 95-ој години живота, у Београду, где почива на Новом гробљу.
Имао је зграду на савском пристаништу, срушену због градње новог пред Други светски рат.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Љубинка Трговчевић: "Планирана елита: о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку", Београд 2003.
- ^ а б в Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд 2008, стр. 644. COBISS.SR 147506444
- ^ Андреј Митровић: "Универзитет у Београду: 1838-1988. године", Београд 1988.
- ^ "Календар са шематизмом Књажевства Србије, за годину 1875.", Београд 1875.
- ^ Петар Крестић: "Држава и политике управљања (18-20. век)", Београд 2017.
- ^ Биографија на сајту САНУ
- ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1927.
- ^ „Политика”, 7. јул 1940
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |