Пређи на садржај

Стрела (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Стрела
Сазвежђе
Стрела
Латинско имеSagitta
СкраћеницаSge[1]
ГенитивSagittae[1]
Симболизујестрелу из више грчких митова (в. текст)[2]
Ректасцензија19,83[3]
Деклинација+18,66[3]
Површина80[4] sq. deg. (86)
Најсјајнија звездагама Стреле (3,47m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −70°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у августу.

Стрела (лат. Sagitta) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. По површини спада у најмања сазвежђа, веће је једино од сазвежђа Ждребе и Јужни крст.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Због врло специфичног облика, ово сазвежђе је више култура видело као стрелу, између осталих Грци, Римљани, Асирци и Јевреји. За античке Грке Стрела је имала неколико могућих значења:

Стрела нема сјајних звезда. Најсјајнија је гама Стрелецрвени џин М класе магнитуде 3,47. Налази се на 275 светлосних година од Сунца ог кога је луминознија 640 пута.

Са магнитудом 3,82, друга по сјајности је делта Стреле, која се налази на око 450 светлосних година од Сунца. У питању је бинарни систем кога чине светли џин М класе и патуљак А класе.

Трећа по магнитуди је алфа Стреле, жути светли џин магнитуде 4,37, који је од Сунца удаљен 475 светлосних година. Четири пута је масивнија и 340 пута светлија од Сунца. Бета Стреле је жути џин G класе, од Сунца удаљен 467 светлосних година.

Бинарни систем 15 Стреле је занимљив јер га чине жути патуљак са главног низа Х-Р дијаграма и браон патуљак.

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]
Глобуларно јато М71

Између гаме и делте Стреле се налази М71, велико, светло глобуларно јато удаљено од Сунца 18.000 светлосних година. NGC 6839 је компактна група коју чини 11 звезда. Магнитуда групе (тј. објекта NGC 6839) је 8,4.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Russell, Henry Norris (1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R. 
  2. ^ Kunitzsch, Paul (2002). „Albumasariana” (PDF). Annali dell'Università degli studi di Napoli "L'Orientale". Rivista del Dipartimento di Studi Asiatici e del Dipartimento di Studi e Ricerche su Africa e Paesi Arabi. 62: 4. ISSN 0393-3180. 
  3. ^ а б „Sagitta, Constellation Boundary”. International Astronomical Union. Приступљено 20. 10. 2020. 
  4. ^ Ridpath, Ian. „Constellations: Lacerta–Vulpecula”. Star Tales. Приступљено 22. 5. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]