Стрмица (Книн)

Стрмица
Стрмица;
	Улаз у Стрмицу из правца Книна
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Град	Книн
Област	Книнска крајина
Становништво
— 2011.	261
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 09″ С; 16° 15′ 39″ И / 44.16920599563137° С; 16.260799253334213° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	363 m
	Стрмица Стрмица на карти Хрватске
	Стрмица Стрмица на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22311 Стрмица
Позивни број	+385 22

Стрмица је насељено мјесто града Книна у сјеверној Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Налази се на самој граници са Босном и Херцеговином. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 162 становника.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Најближи градови су Книн, удаљен 16 km и Босанско Грахово, од села удаљено 20 km. Кроз Стрмицу пролази дионица тзв. унске пруге између Бихаћа и Книна, на којој су возови саобраћали све до посљедњег рата. Поред ријеке Бутижнице, у Стрмици теку и потоци Мрачај, Бошњакуша и др.

Назив[уреди | уреди извор]

Име Стрмице произилази од ријечи стрм, јер је смјештена између двије планине — Орловице и Дерала, у плодној равници ријеке Бутижнице.

Дијелови и засеоци[уреди | уреди извор]

Дијелови Стрмице су: Баровничин Брег, Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Крнетин варош, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине, Врањковац, Чолиновац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Од њих су главни: Селиште, Комалић, Хан, Точило, Рт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

Историја[уреди | уреди извор]

Стрмица је добила име по свом положају а тако је назвали први Словени, који се овамо населили. Има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница.

Највише људи се у Стрмицу доселило из Босне, одакле је дошло 16 већих племена, из Далмације од назад 300—200 година 19 племена; из Лике 3, из Хрватске 1, из Баната 1, из Старе Србије 1, из Италије 1, и из Албаније 1 племе.

Граб, као и цела Стрмица, се налази на хрватско—босанскохерцеговачкој граници. На месту Граба налазило се налазило истоимено утврђење, које су са Стрмицом, Турци разорили 1715. године. Спомиње се у уговору између Жигмунда Луксембуршког и Млечана 1433. Турци су је освојили у 15. веку, па Стрмица постаје својина бега Кулиновића. У време Невесињског устанка, Петар I Карађорђевић је боравио у кући попа Николе Плавшића.^[2] Занимљиво је да је у овом месту као парохијан радио и четнички војвода Момчило Ђујић.

Стрмица се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Стрмицу.

Становништво[уреди | уреди извор]

Стрмица је, према попису из 1991. године, имала 1.334 становника, 1.298 Срба, 5 Хрвата, 11 Југословена и 20 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Стрмица је имала 268 становника.^[3] Према попису становништва из 2011. године, насеље Стрмица је имало 261 становника.^[4]

Националност^[5]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	1.298	1.164	1.502	1.758
Југословени	11	96	20
Хрвати	5	6	10	22
остали и непознато	20	14	25	13
Укупно	1.334	1.280	1.557	1.793

Демографија^[5]
Година	Становника
1961.	1.793
1971.	1.557
1981.	1.280
1991.	1.334
2001.	268
2011.		261

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Стрмица је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	1.298	97,30%
Југословени	11	0,82%
Хрвати	5	0,37%
Црногорци	3	0,22%
Македонци	1	0,07%
Словенци	1	0,07%
неопредељени	7	0,52%
непознато	8	0,59%
укупно: 1.334

Презимена[уреди | уреди извор]

Новковић — Православци
Баровница — Православци
Бјелић — Православци
Видовић — Православци
Врањковић — Православци
Вржина — Православци
Даничић — Православци
Дедеић — Православци
Драгаш — Православци
Дроњак — Православци
Ђурица — Православци
Живковић — Православци
Јејина — Православци
Клицов — Православци
Кнежевић — Православци
Крнета — Православци
Курајица — Православци

Кошчица — Православци
Курбалија — Православци
Куруц — Православци
Лакић — Православци
Лежајић — Православци
Лошић — Православци
Матас — Православци
Матијаш — Православци
Миздрак — Православци
Опачић — Православци
Пријић — Православци
Радић — Православци
Радош — Православци
Триван — Православци
Тутуш — Православци
Церовац — Православци
Ширко — Православци
Шево –Православци

Види још[уреди | уреди извор]

Црква Светог Јована Крститеља у Стрмици

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
^ "Политика", 31. мај 1937
^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тромеђа: Стрмица Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2016) (језик: српски)
Стрмица инфо, интернет страница посвећена Стрмици
У селу Стрмици код Книна нађен костур горостасног мамута. "Време", 28. мај 1940

[1] „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.

[2] "Политика", 31. мај 1937

[3] Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.

[4] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-5] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка