Стројимир Властимировић
| Стројимир Властимировић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 848. |
| Датум смрти | 890. |
| Породица | |
| Потомство | Клонимир Стројимировић |
| Родитељи | Властимир |
| Династија | Властимировићи |
Стројимир (грч. Στροΐμηρος) је био српски великаш, који је живео средином IX века. Припадао је династији Властимировића и био је син кнеза Властимира и брат кнеза Мутимира. Сачуван је његов печат, изливен од злата, на коме пише: Боже, помози Стројимиру.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
.png)
Главни историјски извор који помиње Стројимира је спис „De administrando imperio“, дело византијског цара Константина Порфирогенита, у коме он наводи да је приликом наслеђивања власти након смрти кнеза Властимира дошло до сукоба између његових синова, услед чега је најстарији од њих, кнез Мутимир, послао своју млађу браћу Стројимира и Гојника у Бугарску. Није познато да ли су се Стројимир и Гојник икада вратили у Србију.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Živković 2007, стр. 23–29.
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 1-98.
Извори и литература[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
- Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
Викизворник[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Трибина "Српске земље пре Немањић" - нова открића рано-средњовековне историје (ТВ Бечеј - Званични јутјуб канал)
- „Печат српског кнеза Стројимира“ („Глас Јавности“, 27.07.2006.)
- „Печат српског кнеза Стројимира“ („Новине“, 28.07.2006.)
- „Печат српског кнеза Стројимира“ („Илустрована Политика“, број 2483 19.07.2006.)[мртва веза]
