Судска медицина

С Википедије, слободне енциклопедије

Судска медицина је једна је од медицинских специјалности у оквиру које су њени лекари, стручно оспособљени, да уз примену савремених метод медицине науке и форензике дају стручно мишљење о дијагнози и лечењу болести, као и о непосредним и посредним узроцима смрти, те разложитим механизмима наступања оштећења организма или смрти.[1][2]

Надлежности специјалисте судске медицине[уреди | уреди извор]

Надлежности Опис послова
Опште надлежности
  • Даје мишљење о дијагнози и лечењу болести
  • Даје мишљење о непосредним и посредним узроцима смрти и образложења о механизмима наступања оштећења или смрти
  • Даје мишљење о дијагнози на основу цитоморфолошке односно хистоморфолошке анализе узорка ткива или ћелија, по потреби уз употребу додатних метода и анализа
  • Даје, на научној основи засновано мишље за ткивно-морфолошко дијагнозу уз састављање протокола и одржавање стандарда у лабораторији, уз извођење патолошке, цитолошке и судско-медицинске дијагностике најчешћих болести из хуманих клиничких узорака
  • Сарађује са државним надзорним и јавноздравственим службама
Посебне надлежности
Обдукциона сала, једно од радних места специјалисте судске медицине
  • Општа, обдукцијска и специјална патологија
  • Форензичка танатологија
  • Форензичка обдукција и форензичка хистологија
  • Патологија трауме
  • Чедоморство, дела против полности, насиље у породици
  • Форензичка токсикологија
  • Идентификација
  • Молекуларне методе у судској медицини
  • Трасеологија и балистика
  • Криминалистичко истраживање
  • Форензичка радиологија
  • Законска регулатива
  • Судскомедицинска вештачења
  • Форензичка ентомологија
  • Организација, планирање и управљање у судској медицини.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.
  2. ^ Миловановић М. Судска медицина. Београд - Загреб: Медицинска књига, 1979.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]